Saopštenje uz makroekonomske i fiskalne podatke – septembar 2015. godine
Fiskalna strategija za 2015. godinu sa projekcijama za 2016. i 2017. godinu i Zakon o budzetu za 2015. godinu usvojeni su sa izmenjenom metodologijom planiranja i izveštavanja o kretanjima u javnim finansijama, radi preciznog i transparentnog praćenja prihoda, rashoda i rezultata republičkog budzeta i budzeta opšte države. Glavna promena odnosi se na uključivanje tzv. rashoda “ispod crte“ u obračun deficita. Ovi rashodi odnose se na finansijske transakcije kao što su plaćanje aktiviranih garancija, dokapitalizacije banaka i drugih finansijskih institucija, preuzimanje dugova javnih preduzeća i drugi oblici budzetskog finansiranja vanbudzetskih organizacija. Ministarstvo finansija je, zajedno sa januarskim podacima o makroekonomskim i fiskalnim kretanjima, objavilo i revidirane podatke usklađene sa novom metodologijom, za period od 2005. do 2014. godine.
U periodu januar – septembar 2015. godine ostvaren je deficit budzeta Republike u visini od 34,3 mlrd dinara (u tabeli 4. deficit na nivou Republike iznosi 46,8 mlrd dinara s obzirom da su uključeni rashodi iz projektnih zajmova koji nisu deo budzeta, ali pripadaju nivou Republike). U septembru su ostvareni prihodi u iznosu od 80,6 mlrd dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 84 mlrd dinara što je rezultiralo mesečnim deficitom u iznosu od 3,4 mlrd dinara. Treba napomenuti da ovaj izveštaj ne uključuje deo prihoda, i iz njih finansiranih rashoda, indirektnih korisnika budzeta.
Poreski prihodi u septembru iznosili su 65,4 mlrd dinara. U odnosu na avgust, nema značajnijih varijacija u visini poreskih prihoda osim sezonski blago povećanih prihoda od akciza na cigarete. Tokom juna i jula visok priliv od akciza na duvanske prerađevine bio je uzrokovan utvrđivanjem novih iznosa akciza na duvanske proizvode u julu, u skladu sa zakonom. Uobičajeno je da se u periodu pre utvrđivanja novih viših iznosa akciza povećava obim uvoza i proizvodnje cigareta, što povećava naplatu akciza. Nakon toga priliv po ovom osnovu naglo pada sa tendencijom povećanja do kraja godine. Što se tiče PDV ukupan iznos je ostao skoro nepromenjen samo je došlo do blagih izmena u strukturi između domaće i uvozne komponente. Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 14,4 mlrd dinara, od čega se 2,7 mlrd dinara odnosi na premiju po osnovu reotvaranja emisije obveznica. EMS je uplatio dobit od 1,5 mlrd dinara, Aerodrom Nikola Tesla međudividendu u iznosu od 0,5 mlrd dinara, a Agencija za osiguranje depozita 1,2 mlrd dinara po osnovu naplaćenih potraživanja budzeta. Donacije su iznosile 0,9 mlrd dinara.
Rashodi su bili na nešto višem nivou nego prethodnog meseca, s tim što su izdaci za otplatu kamata bili znatno viši, a rashodi za kapitalne izdatke i ostale kategorije rashoda nešto niži. Transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (Fond
PIO, RFZO, NSZ i fond SOVO) iznosili su 20,6 mlrd dinara, a najveći deo se odnosi na transfer za penzije u iznosu od 17,3 mlrd dinara. Na isplatu plata zaposlenima utrošeno je 18,5 mlrd dinara.
Na nivou opšte države u periodu januar – septembar zabeležen je deficit u iznosu od 51,1 mlrd dinara, dok je deficit u septembru iznosio 7 mlrd dinara. Bolji rezultat od planiranog sa prihodne strane u najvećoj meri posledica je jednokratnih neporeskih prihoda, kao što su uplate dividendi i dobiti javnih preduzeća. Osim toga bolja od očekivane je i naplata poreskih prihoda, pre svega PDV, akciza na duvanske proizvode i derivate nafte i doprinosa. Sa rashodne strane najveći efekat je imalo slabije izvršenje kapitalnih izdataka, kao i dinamika isplate otpremnina za radnike preduzeća u restrukturiranju.
Posmatrano po delovima opšte države, kod AP Vojvodina zabeležen je suficit u iznosu od 1,8 mlrd dinara, dok na nivou lokalnih samouprava suficit iznosi 8,5 mlrd dinara. Što se tiče fondova socijalnog osiguranja, Nacionalna služba za zapošljavanje i RFZO su u suficitu, dok su PIO fond i fond SOVO u deficitu 3,3 i 0,9 mlrd dinara, respektivno. Deficit ova dva fonda je očekivan s obzirom na značajne depozite iz prethodnih godina kojima raspolažu. Državna preduzeća nadležna za održavanje i izgradnju puteva, Putevi Srbije i Koridori Srbije, se u najvećoj meri finansiraju iz kredita, te je njihov ukupan deficit na kraju septembara iznosio 11,9 mlrd dinara.
Pogledajte link: