Saopštenje uz makroekonomske i fiskalne podatke – mart 2015. godine

Fiskalna strategija za 2015. godinu sa projekcijama za 2016. i 2017. godinu i Zakon o budzetu za 2015. godinu usvojeni su sa izmenjenom metodologijom planiranja i izveštavanja o kretanjima u javnim finansijama, radi preciznog i transparentnog praćenja prihoda, rashoda i rezultata republičkog budzeta i budzeta opšte države. Glavna promena odnosi se na uključivanje tzv. rashoda “ispod crte“ u obračun deficita. Ovi rashodi odnose se na finansijske transakcije kao što su plaćanje aktiviranih garancija, dokapitalizacije banaka i drugih finansijskih institucija, preuzimanje dugova javnih preduzeća i drugi oblici budzetskog finansiranja vanbudzetskih organizacija. Ministarstvo finansija je, zajedno sa januarskim podacima o makroekonomskim i fiskalnim kretanjima, objavilo i revidirane podatke usklađene sa novom metodologijom, za period od 2005. do 2014. godine.

U prvom tromesečju 2015. godine ostvaren je deficit budzeta Republike u visini od 21,4 mlrd dinara (u tabeli 4. deficit na nivou Republike iznosi 22,9 mlrd dinara s obzirom da su uključeni rashodi iz projektnih zajmova koji nisu deo budzeta, ali pripadaju nivou Republike). U martu su ostvareni prihodi u iznosu od 67,5 mlrd dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 90,8 mlrd dinara što je rezultiralo mesečnim deficitom u iznosu od 23,3 mlrd dinara. Treba napomenuti da ovaj izveštaj ne uključuje prihode i rashode indirektnih korisnika budzeta.

Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 14,9 mlrd dinara, od čega je uplata dobiti JP Elektromreža iznosila 5,0 mlrd dinara. Poreski prihodi iznosili su 52,3 mlrd dinara, a donacije 0,3 mlrd dinara. Mart je, uobičajeno, mesec sa veoma niskim prihodima, s obzirom na manju privrednu aktivnost na početku godine. Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV u iznosu od 27,0 mlrd dinara. Prihod od PDV je niži u odnosu na prethodni mesec s obzirom na znatno više povraćaje u martu, u skladu sa poreskim kalendarom. Posle PDV najveći prihod zabeležen je po osnovu akciza u iznosu od 13,4 mlrd dinara.

Prihod po ovom osnovu i dalje je na niskom nivou s obzirom da još uvek traju efekti formiranja zaliha akciznih proizvoda. Preostali poreski prihodi su naplaćeni u skladu sa očekivanjima, odnosno uglavnom imaju rastući trend s obzirom na uobičajeni rast privredne aktivnosti u odnosu na početak godine.

Na rashodnoj strani za mart je karakterističan visok iznos isplaćenih kamata u skladu sa planom otplate obaveza po osnovu javnog duga. Transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (Fond

PIO, RFZO, NSZ i fond SOVO) iznosili su 20,3 mlrd dinara, a najveći deo se odnosi na penzije i iznosi 17,0 mlrd dinara. Na isplatu plata zaposlenima utrošeno je 18,8 mlrd dinara. Izvršenje kapitalnih izdataka i rashoda za subvencije karakteriše rastući trend u ovom delu godine.

Na nivou opšte države u prvom kvartalu je zabeležen deficit u iznosu od 21,1 mlrd dinara. Prema dogovoru sa MMF , maksimalni iznos deficita za prvi kvartal je utvrđen na nivou od 55,7 mlrd dinara. Bolji rezultat od planiranog sa prihodne strane u najvećoj meri posledica je visoke uplate dividendi i dobiti javnih preduzeća u iznosu od oko 14,4 mlrd dinara. Sa rashodne strane najveći efekat je imalo slabo izvršenje kapitalnih izdataka.

Posmatrano po delovima opšte države, kod AP Vojvodina suficit je iznosio 1,6 mlrd dinara, RFZO je zabeležio suficit u iznosu od 2,0 mlrd dinara, dok je PIO fond zabeležio deficit u iznosu od 3,8 mlrd dinara. Na nivou lokalnih samouprava suficit je iznosio 4,4 mlrd dinara što je u najvećoj meri rezultat visokih prihoda po osnovu poreza na imovinu u februaru, s obzirom da se tada plaćaju kvartalne obaveze po ovom osnovu.