Saopštenje uz makroekonomske i fiskalne podatke – mart 2014. godine

U prvom tromesečju 2014. godine ostvaren je deficit budzeta Republike u visini od 71,8 mlrd dinara (u tabeli 4. deficit na nivou Republike iznosi 74,8 mlrd dinara s obzirom da su uključeni rashodi iz projektnih zajmova koji nisu deo budzeta, ali pripadaju nivou Republike). U martu je deficit budzeta iznosio 38,4 mlrd dinara. Prihodi su ostvareni u iznosu od 58,1 mlrd dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 96,4 mlrd dinara. Treba napomenuti da ovaj izveštaj ne uključuje prihode i rashode indirektnih korisnika budzeta.

Poreski prihodi iznosili su 50,7 mlrd dinara, a neporeski 7,3 mlrd dinara. Mart je, slično kao i februar, mesec sa veoma niskim prihodima, s obzirom na manju privrednu aktivnost na početku godine. Prethodnih godina značajan deo prihoda u martu predstavljale su uplate poreza na dobit preduzeća prema konačnom obračunu, ali je od ove godine rok za uplatu ovog poreza pomeren za kraj juna. Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV u iznosu od 26,6 mlrd dinara. Prihod od akciza iznosio je 11,9 mlrd dinara i ima rastući trend s obzirom da slabe efekti formiranja zaliha akciznih proizvoda iz decembra i januara i da se proizvodnja i uvoz ovih proizvoda vraća u normalan tok. Preostali poreski, kao i neporeski prihodi, naplaćeni su u skladu sa očekivanjima.

Rashodi budzeta u martu 2013. godine veći su nego u prethodna dva meseca.

U martu mesecu je veći obim rashoda za kamate usled dospeća kupona na evroobveznice Srbija 2021 (72,5 mln američkih dolara), kao i plaćanja obaveza po osnovu zajmova prema Pariskom klubu poverilaca, Ruskoj federaciji i Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj. Rast subvencija uzrokovan je najviše isplatom poljoprivrednih subvencija, dok su rashodi vezani za vanredne parlamentarne izbore uzrokovali veće izvršenje ostalih tekućih rashoda. U martu je dat i kratkoročni zajam JP “Srbijagas“ u iznosu od 4 mlrd dinara. Najveći deo rashoda čine transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja i plate. Transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja iznosili su 22,2 mlrd dinara, a najveći deo se odnosi na penzije i iznosi 21,4 mlrd dinara. Na isplatu plata zaposlenima utrošeno je 21,6 mlrd dinara.

Na nivou opšte države u prva tri meseca zabeležen je deficit u iznosu od 64,5 mlrd dinara, pri čemu su delovi centralne države i lokalnog nivoa vlasti trenutno u suficitu. Na nivou lokalnih samouprava suficit iznosi 4,6 mlrd dinara, kod AP Vojvodina 1,8 mlrd dinara, a kod RFZO 6,1 mlrd dinara. Ovi suficiti su privremenog karaktera, jer je na primer, grad Beograd trenutno u statusu privremenog finansiranja, dok

je visok suficit kod RFZO posledica dinamike isplate plata pošto se u januaru u zdravstvu isplaćuje samo pola plate.

Makroekonomske i fiskalne podatke možete videti ovde.