Saopštenje uz makroekonomske i fiskalne podatke – jun 2015. godine

Fiskalna strategija za 2015. godinu sa projekcijama za 2016. i 2017. godinu i Zakon o budzetu za 2015. godinu usvojeni su sa izmenjenom metodologijom planiranja i izveštavanja o kretanjima u javnim finansijama, radi preciznog i transparentnog praćenja prihoda, rashoda i rezultata republičkog budzeta i budzeta opšte države. Glavna promena odnosi se na uključivanje tzv. rashoda “ispod crte“ u obračun deficita. Ovi rashodi odnose se na finansijske transakcije kao što su plaćanje aktiviranih garancija, dokapitalizacije banaka i drugih finansijskih institucija, preuzimanje dugova javnih preduzeća i drugi oblici budzetskog finansiranja vanbudzetskih organizacija. Ministarstvo finansija je, zajedno sa januarskim podacima o makroekonomskim i fiskalnim kretanjima, objavilo i revidirane podatke usklađene sa novom metodologijom, za period od 2005. do 2014. godine.

U prvoj polovini 2015. godine ostvaren je deficit budzeta Republike u visini od 26,4 mlrd dinara (u tabeli 4. deficit na nivou Republike iznosi 33,3 mlrd dinara s obzirom da su uključeni rashodi iz projektnih zajmova koji nisu deo budzeta, ali pripadaju nivou Republike). U junu su ostvareni prihodi u iznosu od 84,7 mlrd dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 86,6 mlrd dinara što je rezultiralo mesečnim deficitom u iznosu od 1,9 mlrd dinara. Treba napomenuti da ovaj izveštaj ne uključuje deo prihoda, i iz njih finansiranih rashoda, indirektnih korisnika budzeta.

Poreski prihodi u junu iznosili su 73,6 mlrd dinara, a donacije 1,0 mlrd dinara. U junu se uplaćuje porez na dobit pravnih lica prema godišnjem obračunu tako da je prihod u ovom mesecu znatno viši u odnosu na ostale mesece. Usled prenosa dela uplate majskih akciznih obaveza u jun, po osnovu kalendarskog efekta, znatno je skočio i prihod od akciza. Osim toga, u julu se utvrđuju novi iznosi akciza na duvanske proizvode što je rezultiralo povećanim uvozom i proizvodnjom u prethodnom periodu i većim prilivom akciza. Po osnovu PDV u junu je naplaćeno 28,5 mlrd dinara. Na niži prihod, u poređenju sa prethodnim mesecima, značajno je uticala dinamika isplate povraćaja PDV s obzirom da je tokom juna dospela isplata povraćaja i za majske i za junske uplate PDV. Porez na dohodak je nešto viši u odnosu na prethodne mesece zbog početka uplata godišnjeg poreza na dohodak. Preostali poreski prihodi su naplaćeni u skladu sa očekivanjima. Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 10,2 mlrd dinara, od čega je 1,1 mlrd dinara po osnovu uplate dobiti beogradskog aerodroma.

Glavni razlog većih rashoda u junu, u odnosu na maj, su obaveze po osnovu kamata. Rast subvencija rezultat je većih poljoprivrednih subvencija što je uobičajeno za letnji period. Transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (Fond

PIO, RFZO, NSZ i fond SOVO) iznosili su 17,8 mlrd dinara, a najveći deo se odnosi na transfer za penzije u iznosu od 17,1 mlrd dinara. Na isplatu plata zaposlenima utrošeno je 18,8 mlrd dinara.

Na nivou opšte države u prvoj polovini godine je zabeležen deficit u iznosu od 35,3 mlrd dinara, dok je deficit u junu iznosio 8 mlrd dinara. Prema dogovoru sa MMF maksimalni iznos deficita za prvih šest meseci je utvrđen na nivou od 96,3 mlrd dinara. Bolji rezultat od planiranog sa prihodne strane u najvećoj meri posledica je visoke uplate dividendi i dobiti javnih preduzeća u iznosu od oko 27 mlrd dinara. Osim toga bolja od očekivane je i naplata poreskih prihoda, pre svega PDV, akciza na duvanske proizvode i derivate nafte i doprinosa. Sa rashodne strane najveći efekat je imalo slabo izvršenje kapitalnih izdataka, kao i otpremnina za radnike preduzeća u restrukturiranju.

Posmatrano po delovima opšte države, kod AP Vojvodina suficit iznosi 2,5 mlrd dinara, dok na nivou lokalnih samouprava suficit iznosi 6,2 mlrd dinara, od čega je samo u maju ostvaren suficit u iznosu od

3,3 mlrd dinara zahvaljujući uplati kvartalnih obaveza po osnovu poreza na imovinu. Što se tiče fondova socijalnog osiguranja Nacionalna služba za zapošljavanje i RFZO su u blagom suficitu, dok su PIO fond i fond SOVO u deficitu 3,4 i 0,5 mlrd dinara, respektivno. Deficit ova dva fonda je očekivan s obzirom na značajne depozite iz prethodnih godina kojima raspolažu.