Saopštenje uz makroekonomske i fiskalne podatke – februar 2015. godine

Fiskalna strategija za 2015. godinu sa projekcijama za 2016. i 2017. godinu i Zakon o budzetu za 2015. godinu usvojeni su sa izmenjenom metodologijom planiranja i izveštavanja o kretanjima u javnim finansijama, radi preciznog i transparentnog praćenja prihoda, rashoda i rezultata republičkog budzeta i budzeta opšte države. Glavna promena odnosi se na uključivanje tzv. rashoda “ispod crte“ u obračun deficita. Ovi rashodi odnose se na finansijske transakcije kao što su plaćanje aktiviranih garancija, dokapitalizacije banaka i drugih finansijskih institucija, preuzimanje dugova javnih preduzeća i drugi oblici budzetskog finansiranja vanbudzetskih organizacija. Ministarstvo finansija je, zajedno sa januarskim podacima o makroekonomskim i fiskalnim kretanjima, objavilo i revidirane podatke usklađene sa novom metodologijom, za period od 2005. do 2014. godine.

U prva dva meseca 2015. godine ostvaren je suficit budzeta Republike u visini od 1,9 mlrd dinara (u tabeli 4. suficit na nivou Republike iznosi 1,0 mlrd dinara s obzirom da su uključeni rashodi iz projektnih zajmova koji nisu deo budzeta, ali pripadaju nivou Republike). Ostvarenju pozitivnog rezultata najviše su doprinele mere fiskalne konsolidacije, sa rashodne strane, i bolje ostvarenje neporeskih prihoda, sa prihodne strane. U februaru su ostvareni prihodi u iznosu od 69,0 mlrd dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 80,7 mlrd dinara. Treba napomenuti da ovaj izveštaj ne uključuje prihode i rashode indirektnih korisnika budzeta.

Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 11,5 mlrd dinara, od čega je uplata dividendi javnih preduzeća iznosila 1,8 mlrd dinara, a prihod po osnovu licenci za korišćenje mobilne mreže četvrte generacije 2,5 mlrd dinara. Poreski prihodi iznosili su 57,2 mlrd dinara, a donacije 0,3 mlrd dinara. Februar je, uobičajeno, mesec sa veoma niskim prihodima, s obzirom na manju privrednu aktivnost na početku godine. Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV u iznosu od 33,4 mlrd dinara. Prihod od PDV je viši od uobičajenog s obzirom da je veći deo povraćaja izvršen početkom marta, u skladu sa poreskim kalendarom. Posle PDV najveći prihod zabeležen je po osnovu akciza u iznosu od 14,0 mlrd dinara. Pad u odnosu na januarski prihod posledica je formiranja zaliha akciznih proizvoda, što je karakteristično za period pre stupanja na snagu novih iznosa akciza. Akcize se svakog januara povećavaju u skladu sa Zakonom o akcizama. Takođe treba napomenuti da je deo obaveza po osnovu akciza za februar uplaćen u martu, zbog kalendarskog efekta. Preostali poreski prihodi su naplaćeni u skladu sa očekivanjima.

Najznačajnije mere fiskalne konsolidacije predstavljaju smanjenje plata u javnom sektoru i penzija tako da su i efekti ovih mera doprineli ostvarenju pozitivnog rezultata u prva dva meseca. Transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja iznosili su 19,6 mlrd dinara, a najveći deo se odnosi na penzije i iznosi 18,9 mlrd dinara. Na isplatu plata zaposlenima utrošeno je 19,0 mlrd dinara. Veliki udeo u rashodima u februaru imali su rashodi po osnovu otplate kamata u skladu sa planom otplate obaveza po osnovu javnog duga. Izvršenje kapitalnih izdataka i rashoda za subvencije još uvek je na niskom nivou.

Na nivou opšte države u prva dva meseca je zabeležen suficit u iznosu od 4,6 mlrd dinara, pri čemu je kod AP Vojvodina suficit iznosio 1,2 mlrd dinara, RFZO je zabeležio suficit u iznosu od 2,5 mlrd dinara, dok je PIO fond zabeležio deficit u iznosu od 2,8 mlrd dinara. Na nivou lokalnih samouprava suficit iznosio je 4,6 mlrd dinara što je u najvećoj meri rezultat visokih prihoda po osnovu poreza na imovinu, s obzirom da se u februaru plaćaju kvartalne obaveze po ovom osnovu.