Reagovanje Poreske uprave

Povodom učestalih tekstova koji se u poslednjih nekoliko dana objavljuju u dnevnim listovima u vezi sa prinudnom naplatom poreza koju sprovodi Poreska uprava Republike Srbije a radi istinitog informisanja javnosti o ovlašćenjima Poreske uprave u postupku prinudne naplate poreza i zaštite kredibiliteta Poreske uprave i njenih zaposlenih, ukazujemo na ustavnu obavezu plaćanja poreza i zakonska ovlašćenja Poreske uprave u postupku prinudne naplate poreza.

Povodom učestalih tekstova koji se u poslednjih nekoliko dana objavljuju u dnevnim listovima u vezi sa prinudnom naplatom poreza koju sprovodi Poreska uprava Republike Srbije a radi istinitog informisanja javnosti o ovlašćenjima Poreske uprave u postupku prinudne naplate poreza i zaštite kredibiliteta Poreske uprave i njenih zaposlenih, ukazujemo na ustavnu obavezu plaćanja poreza i zakonska ovlašćenja Poreske uprave u postupku prinudne naplate poreza.

Obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina je, shodno odredbi člana 91. Ustava Republike Srbije, opšta i zasniva se na ekonomskoj snazi obveznika. Finansiranje funkcija iz nadležnosti države Srbije i nižih organa vlasti obezbeđuje se iz poreza i drugih dažbina utvrđenih zakonom. Oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, shodno odredbi člana 58. Ustava, dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom.

Mere prinudne naplate poreza pogađaju samo poreske obveznike koji ne poštuju poreske propise Srbije i ne plaćaju porez. Obveznici koji svoje poslovanje zasnivaju na ne plaćanju poreza dovode u neravnopravan položaj obveznike koji porez uredno plaćaju, podstiču poresku nedisciplinu i ugrožavaju fiskalni interes Srbije. Obavljanje neke privredne aktivnosti podrazumeva i plaćanje poreza, kao što i neplaćanje poreza podrazumeva njegovu prinudnu naplatu. Svaki poreski dužnik koji sebi dopušta da ne plaća porez, mora da bude spreman da se suoči sa njegovom prinudnom naplatom i zato za svoj položaj u prinudnoj naplati ne može prebacivati krivicu na Poresku upravu čiji je osnovni zadatak da naplati porez od dužnika koji to ne čine dobrovoljno. Javno uzimanje u zaštitu ove kategorije obveznika ne ide u prilog ostvarivanju vladavine prava i pravne sigurnosti u oblasti javnih finansija kao jednom od uslova na putu ka evropskim integracijama.

Posebno naglašavamo da plaćanje poreza na dodatu vrednost (PDV) i akcize za obveznike PDV, odnosno akcize ne predstavlja nikakvo finansijsko opterećenje, pošto ove poreze plaća krajnji potrošač – kupac jer su uključeni u cenu proizvoda koju plaća kupac.

Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da se prinudna naplata poreza spovodi na sledećim predmetima:

– novčanim sredstvima poreskog obveznika na njegovom poslovnom računu;

– novčanim potraživanjima poreskog obveznika;

– nenovčanim potraživanjima i drugim pravima poreskog obveznika;

– gotovom novcu i hartijama od vrednosti;

– pokretnim stvarima;

– nepokretnostima poreskog obveznika.

Prema tome, Poreska uprava je ovlašćena da vrši prinudnu naplatu iz svih napred navedenih predmeta, pa i gotovog novca.

Prinudna naplata poreza se može sprovoditi na jednom ili više predmeta u isto vreme. Prinudna naplata se vrši u meri u kojoj se pokriva iznos poreskog duga. Dakle, ako se prodajom dela imovine koja je predmet prinudne naplate pokrije iznos poreskog duga i troškova prinudne naplate, postupak naplate se obustavlja u odnosu na ostalu imovinu.

Od prinudne naplate poreza izuzimaju se stvari i primanja fizičkih lica (građana) koja su izuzeta od izvršenja Zakonom o izvršnom postupku. Dakle, predmet prinudne naplate poreza od poreskih obveznika – pravnih lica može biti celokupna imovina.

Raspored naplaćenog iznosa poreskog duga vrši se po sledećem redosledu:

1. troškovi postupka naplate;

2. novčane kazne za poreske prekršaje;

3. kamata;

4. iznos glavne poreske obaveze.

Prinudna naplata se pokreće donošenjem rešenja o prinudnoj naplati, ako poreski obveznik ne plati poreski dug po prijemu opomene. Dakle, svakom poreskom dužniku, koji dugovani porez ne plati u celosti u zakonskom roku, se najpre dostavlja opomena kojom mu se nalaže da poreski dug plati u roku od 5 dana od dana prijema opomene ili da u tom roku raspravi eventualna sporna pitanja u vezi vrste i visine poreskog duga sa nadležnim poreskim organom.

Žalba protiv rešenja o prinudnoj naplati ne odlaže izvršenje rešenja, tako da rešenje o prinudnoj naplati postaje izvršno danom njegovog dostavljanja poreskom dužniku.

Dakle, dostavljanjem rešenja o prinudnoj naplati, poreski izvršitelj ima pravo da odmah pristupi preduzimanju mera prinudne naplate. Ako je kao predmet prinudne naplate određen govov novac poreskog dužnika, to znači da poreski izvršitelj odmah po dostavljanju rešenja ima pravo da zapleni gotov novac iz kase poreskog dužnika, o čemu se sastavlja zapisnik.

Poreska uprava nema privilegovan položaj u naplati poreza, ali stiče prioritetno založno pravo na pokretnim stvarima i nepokretnosti poreskog dužnika, samo u slučaju ako pre ostalih poverilaca uknjiži založno pravo u korist države u odgovarajuće registre. Uknjiženo prioritetno založno pravo daje Poreskoj upravi pravo da poreski dug naplati pre ostalih poverilaca prodajom stvari opterećene založnim pravom, ako poreski dužnik sam ne plati porez.

Postupak prinudne naplate poreza i postupak stečaja su odvojeni postupci. Samo u slučaju kada je pokrenut postupak stečaja nad poreskim dužnikom, svi poverioci, pa i Poreska uprava, su dužni da prekinu pojedinačna izvršenja, pošto se u postupku stečaja sprovodi opšte izvršenje na imovini stečajnog dužnika po pravilima tog postupka koji vodi nadležni sud.

Pošto se u postupku prinudne naplate poreza, poreski dužnik lišava prava svojine na stvarima iz njegove imovine, Poreska uprava ovaj postupak sprovodi u skladu sa zakonom, uz napomenu da u svim slučajevima kada ima saznanje da se pojedine radnje ne sprovode u skladu sa propisima preduzima mere odgovornosti prema zaposlenima koji ne poštuju pravila postupka.