Proces privatizacije domaćih banaka

Ministar finansija Božidar Djelić je, za subotnji novosadski „Dnevnik“, rekao da će u roku od desetak dana potpisati rešenje o preuzimanju dela vlasništva u 16 domaćih banaka, čime je praktično najavio skori početak procesa privatizacije pojedinih domaćih banaka.

– Ministarstvo finansija, koje je inače zaduženo za sprovodjenje ovog postupka, u saradnji sa Narodnom bankom Jugoslavije i Agencijom za sanaciju banaka, priprema stategiju za prodaju državnog udela, odnosno privatizaciju banaka, rekao je Djelić i dodao, da je potpisivanje te odluke odlagao, jer nije želeo da bude dovedena u bilo kakvu vezu sa predizbornom kampanjom za predsedničke izbore u Srbiji. Djelić je naveo da će taj proces ipak morati da se ubrza, jer mnogi direktori banaka čekaju na tu odluku, a moraju se imenovati novi i depolitizovani upravni odbori.

Ove obaveze nisu bile obuhvaćene prvim krugom konverzije dugova Pariskom i Londonskom klubu i starim deviznim štedišama, ali će banke uskoro dobiti nalog NBJ da državi prenesu dodatne količine akcija. Naime, domaće banke će

uskoro morati da emituju i na državu prenesu akcije u vrednosti od najmanje 530 miliona dolara za koliko je, prekjuče potpisanim sporazumom sa SAD i Švajcarskom, smanjen jugoslovenski dug Pariskom klubu. Na taj način dodatno će se povećati udeo države, koja je u prvom krugu konverzije obaveza prema Pariskom i Londonskom klubu i starim deviznim štedišama već postala većinski vlasnik u 11 i manjinski u još pet domaćih banaka.

Nedavnom operacijom bile su obuhvaćene samo glavnice i redovne i zatezne kamate, ranije usaglašene s državama s kojima su zaključeni bilateralni sporazumi u okviru globalnog aranžmana s Pariskim klubom. U međuvremenu, 20. septembra parafiran je bilateralni sporazum s Rusijom, a potom i sa SAD i Švajcarskom. Po tom osnovu uskoro će uslediti drugi krug konverzije, u kojem će u državne akcije biti pretvorene i obaveze, koje samo prema SAD i Švajcarskoj iznose 530 miliona dolara. Toj sumi valja pridodati i deo otpisanih dugova Rusiji, ali i Italiji, koja takođe spada u veće poverioce, i s kojom pregovori još nisu okončani.

Drugi krug konverzije će sačekati dok se ne potpišu sporazumi sa svim poveriocima. Konverzija svih obaveza odjednom u akcije nije bila moguća, jer nisu bili usaglašeni iznosi koje bi SRJ pojedinim zemljama trebalo da vrati po osnovu redovnih i zateznih kamata. Zato je ta suma u prvom krugu bila izuzeta od konverzije, ali će biti obuhvaćena drugim krugom, kada sve bude definitivno poznato. Guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić za “Dnevnik” procenjuje da to “neće bitno promeniti situaciju” i naglašava da će se “praktično samo povećati iznos kapitala, koji će država kasnije prodavati”. Takodje, ističe da je do sada u državni ulog konvertovana glavnica i sve kamate, koje su prethodno usaglašene s poveriocima iz Pariskog kluba i potvrđuje da se uskoro može očekivati nova runda konverzije.

U svakom slučaju Srbija će postati većinski vlasnik Vojvođanske, Novosadske, Panonske i Kontinental banke iz Novog Sada, Privredne banke iz Pančeva, Jubanke i Srpske regionalne banke iz Beograda, Kredi banke iz Kragujevca, Borske, Pirotske i Niške banke, kojoj su u međuvremenu pripojene Prokupačka i Vranjska banka. Po istom osnovu, država će postati manjinski vlasnik, odnosno akcionar Čačanske i još tri banke iz Beograda: Kapital, Komercijalne i Agrobanke. Po rečima guvernera NBJ – u 11 banaka, u kojima će biti većinski vlasnik, država će raspolagati u proseku sa 66,4 odsto kapitala, a taj udeo se kreće od najmanje 52 odsto u Novosadskoj do najviše 84 odsto u Kontinental banci.