Od septembra državne hartije od vrednosti za finansiranje budzeta
Ministar finansija Diana Dragutinović izjavila je da će od septembra ove godine država početi sa izdavanjem dugoročnih hartija od vrednosti za finansiranje budzeta, u ukupnom iznosu od približno pet milijardi dinara.
Dragutinović je objasnila da će te državne hartije od vrednosti biti nominovane isključivo u dinarima i njih će moći da kupuju i fizička i pravna lica, a imaće ulogu da preuzmu višak dinarske likvidnosti i podstaknu razvoj domaćeg tržišta hartija od vrednosti.
Govoreći o inflaciji i merama za njeno smanjenje, ona je ukazala na to da najveći uticaj na inflaciju u Srbiji ima stalni rast cena nafte i hrane u svetu i najavila mogućnost smanjenja akciza na naftne derivate kako bi se amortizovali inflatorni udari.
Ministar finansija Diana Dragutinović izjavila je da će od septembra ove godine država početi sa izdavanjem dugoročnih hartija od vrednosti za finansiranje budzeta, u ukupnom iznosu od približno pet milijardi dinara.
Dragutinović je objasnila da će te državne hartije od vrednosti biti nominovane isključivo u dinarima i njih će moći da kupuju i fizička i pravna lica, a imaće ulogu da preuzmu višak dinarske likvidnosti i podstaknu razvoj domaćeg tržišta hartija od vrednosti.
Govoreći o inflaciji i merama za njeno smanjenje, ona je ukazala na to da najveći uticaj na inflaciju u Srbiji ima stalni rast cena nafte i hrane u svetu i najavila mogućnost smanjenja akciza na naftne derivate kako bi se amortizovali inflatorni udari.
Ona je prenela da je prema jednoj studiji MMF-a više od 40 zemalja već počelo da smanjuje akcizu, a neke od njih su to počele da čine pri ceni od približno 100 dolara za barel nafte.
Odgovarajući na pitanje iz kojih izvora će biti obezbeđen novac za najavljeno povećanje penzija od 10 odsto, Dragutinović je navela da za to treba obezbediti dodatnih osam do devet milijardi dinara u budzetu.
Istovremeno, ona je najavila i mogućnost povećanja akciza na duvan, ne samo zato što je pušenje štetno po zdravlje ljudi već i zbog toga što su naše akcize i cene cigareta najniže u Evropi, pri čemu se moraju prvo razmotriti ugovori sa stranim kompanijama koje su učestvovale u privatizaciji duvanske industrije.
Kada je reč o predstojećoj reformi poreskog sistema, Dragutinović je ocenila da se mora povećati efikasnost naplate budzetskih prihoda i dodala da postoji ideja da se poveća deo zarade zaposlenih koji je neoporeziv i da se, uz to, smanji poreska stopa na zarade.
Prema njenim rečima, uvođenjem sintetičkog poreza na dohodak bila bi uvažena činjenica da ljudi sa nižim prihodima budu manje opterećeni sa poreskom stopom, dok bi istovremeno bio obuhvaćen veći broj poreskih obveznika.
Govoreći o povećanju efikasnosti Poreske uprave, ona je istakla da će za početak sagledati gde su najveći problemi u naplati poreza, odnosno, da se ustanovi gde se javljaju najveće utaje poreskih obaveza.
Dragutinović je napomenula da će u petak, 18. jula, održati sastanak sa odgovornima u Poreskoj upravi kako bi se ustanovilo gde su najveći poreski gubici i gde se javljaju najveće poreske utaje.