Novi zakon uspostavlja pravila u sistem javnih prihoda

Nacrt zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara ne uvodi ni jednu novu dažbinu, već obezbeđuje predvidljivost, konkurentnost i racionalno korišćenje prirodnih resursa, izjavila je danas savetnik u Ministarstvu finansija i privrede Milica Bisić.

Prema njenim rečima, razlog za donošenje ovog zakona je da se uspostave pravila u sistem javnih prihoda i da se sve javne dažbine regulišu jednim zakonom.

Taj dokument na sistemski način uređuje plaćanje naknada koje su postojale i do sada u različitim zakonima koje regulišu određene oblasti – rudarstvo, poljoprivredno zemljište, zaštita životne sredine i vode, rekla je Bisić na prvoj javnoj raspravi o nacrtu tog zakona, u Privrednoj komori Srbije.

Ona je precizirala da je tim zakonom regulisano 15 naknada, a definisani su njihovi najviši iznosi koji ne moraju biti toliki.

Bisićeva je objasnila da se ovim zakonom menja 20 drugih zakona, pa je bilo apsolutno nemoguće u kratkom roku proveriti visinu svake od ovih naknada.

Ona je navela da je primena novog zakona definisana za početak 2014. pa privrednici i industrija imaju dovoljno vremena da iznesu svoje sugestije i primedbe.

Bisićeva je ponovila da nije reč o novom poreskom zakonu, nego o aktu čiji je cilj da se obezbedi predvidljivost poslovanja, napomenuvši da je planirano da visina svih naknada bude poznata do 30. septembra tekuće godine za narednu godinu.

Nacrt zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara predviđa ukidanje dodatnih izvora finansiranja za filmsku idnustriju – preko RRA, RATEL i RTS, pa je predsednik Upravnog odbora Filmskog centra Srbije Darko Bajić zatražio sastanak sa predstavnicima Ministarstva finansija kako bi se razrešio ovaj problem.

Zakon o kinematografiji predviđa da se za podsticanje domaće kinematografije obezbeđuju sredstva iz budzeta Srbije, autonomne pokrajine i lokalne samouprave.

Zakonom je predviđeno da se za film daje 1,5 odsto od ukupne mesečne pretplate za RTS, 20 odsto sredstava od naknade koju emiteri plaćaju od RRA, a 10 odsto od sredstava od naknade koju telekomunikacioni operateri plaćaju RATEL-u.