Novi zakon o slobodnim zonama mera podsticaja stranih investicija

Pomoćnik ministra finansija za carinski sistem i politiku Vesna Hreljac Ivanović izjavila je danas da će novi Zakon o slobodnim zonama biti usklađen sa propisima Svetske trgovinske organizacije i Evropske unije. Harmonizacija propisa podrazumeva ukidanje limita stranog osnivačkog kapitala koji je do sada iznosio 49%, ukidanje direktnih poreskih i carinskih stimulacija izvoza, kao i ukidanje naknade za carinsko evidentiranje od 5%, koja će ubuduće biti svedena na nivo stvarnih troškova carinskih radnika. Novi zakon predviđa i da carinska kontrola i postupak budu isključivo regulisani carinskim zakonima.

Cilj donošenja novog Zakona biće stimulacija priliva stranog kapitala, regionalnog razvoja, prekogranične saradnje zona, kao i aktivnijeg učešća lokalne samouprave, jer je utvrđeno da su zone koje su imale podršku lokalne samouprave u vidu fiskalnih olakšica bolje poslovale. Predviđa se i veća uloga državnih organa u smislu promocije zona, a pogotovo prikupljanja saglasnosti i dozvola za početak rada preduzeća na što lakši način, pošto se došlo do zaključka da mnogo stranih investitora odustaje od poslovanja zbog dugotrajnog i komplikovanog procesa osnivanja preduzeća.

Pomoćnik ministra je naglasila da će zone koje su pokazale uspeh u poslovanju, Subotica, Pirot i Zrenjanin, po novom zakonu imati obavezu da zatraže obnovu licence za rad. Cilj poslovanja slobodnih zona je podsticanje proizvodnje, zaposlenosti, stranih investicija i izvoza robe i usluga koji po zakonu mora da bude veći od 50%.

Pomoćnik ministra je podsetila da je Zakon o slobodnim zonama na snazi od 1994. godine, i po njemu u Srbiji postoji 14 slobodnih zona. Zone su dužne da podnose godišnji izveštaj koji sadrži sve elemente njihovog poslovanja, ali do avgusta 2005. godine nije bilo kontrole tih izveštaja. Izvršena kontrola izvršena od strane Ministarstva finansija, Poreske uprave, Uprave carine i sektora za devizni sistem u avgustu prošle godine utvrdila da zone Sombor, Vladičin Han i Kovin ne posluju u skladu sa Zakonom o slobodnim zonama, odnosno nemaju nikakvu proizvodnju, ne vrše skladištenje i poslovanje. U tom slučaju postoji zakonska posledica ukidanja saglasnosti Vlade za dalje poslovanje zona.

Pomoćnik ministra je naglasila da ukidanje saglasnosti za poslovanje zone ne znači gašenje postojećih preduzeća, već ukidanje beneficiranog režima koji podrazumeva oslobođenje od plaćanja carine i PDV-a. Preduzeća koja se bave isključivo skladištenjem robe moći će da izvrše preregistraciju i postanu carinska skladišta.

Direktor Poreske uprave Vladimir Ilić podsetio je da danas ističe rok za prijavu godišnjeg poreza na dohodak građana za 2005. godinu. Ilić je istakao da obavezu prijavljivanja godišnjeg poreza na dohodak imaju fizička lica rezidenti koji su tokom 2005. godine ostvarila dohodak veći od 1.224.672 dinara, kao i stranci – rezidenti i rezidenti upućeni u inostranstvo radi obavljanja poslova čiji je dohodak prešao 3.061.680 dinara.

Poresku osnovicu čini razlika između dohotka za oporezivanje i ličnih odbitaka, pri čemu dohodak čine zarada, prihodi od samostalnih delatnosti, autorskih prava, zakupa nepokretnih i pokretnih stvari, osiguranja, ugovora o delu i sl, dok lični odbitak čini 40% prosečne zarade i 15% za svakog izdržavanog člana porodice. Poreska stopa za godišnji porez na dohodak građana iznosi 10%. U slučaju nepodnošenja ili neblagovremenog podnošenja prijave, kao i u slučaju navođenja netačnih podataka u prijavi, kazne iznose od 5.000 do 50.000 dinara.

Direktor Poreske uprave naglasio je da je do danas primljeno oko 3 500 prijava za porez na dohodak građana, dok se do kraja roka očekuje još 5 do 6 hiljada prijava. Ilić je istakao da je u januaru ove godine naplaćeno preko 6 milijardi dinara od poreza na dobit, što je dvostruko više nego prošle godine, i naglasio da ovaj podatak ukazuje na sve veću legalizaciju dobiti.

Od početka godine izvršeno je 7 382 kontrole rada fiskalnih kasa, pri čemu je utvrđeno 27% nepravilnosti, prvenstveno u ugostiteljskim objektima, pekarama, objektima brze hrane i trgovine na malo.