Novi budzet predstavlja nastavak reformi

Ministar finansija Dušan Vujović ocenio je da budzet za 2017. godinu predstavlja nastavak fiskalne konsolidacije i ekonomskih reformi po kojima je Srbija u grupi sa najuspešnijim zemljama u svetu.

Vujović je, obrazlažući pred poslanicima Skupštine Srbije Predlog zakona o budzetu za 2017. godinu, rekao da je kreditni rejting Srbije ozbiljno poboljšan.

On je naglasio da je naša zemlja danas na jednu ili jednu i po stepenicu do investicionog rejtinga koji joj omogućava da bez važećeg aranžmana sa MMF-om može sama da pristupa izvorima sredstava na svetskom tržištu koji su mnogo jeftiniji u smislu kamatne stope i mnogo izdašniji i bolji po pitanju rokova.

Prema njegovim rečima, Srbija će imati pristup sredstvima sa kamatom od dva odsto ili niže, na deset ili više godina, pri čemu smo na završnom koraku šeste revizije trogodišnjeg aranžmana sa MMF-om.

Ministar je ponovio da je cilj reformi da se zemlja izvuče iz teške fiskalne situacije, naglasivši da je Srbija ostvarila ogroman napredak po objektivnim merilima investicione klime, što pokazuje i „Duing biznis lista“ Svetske banke, na kojoj je sa 91. napredovala na 47. mesto i našla se u grupi najuspešnijih zemalja koje sprovode reforme.

Vujović je naveo da su reforme i projekti koji su u toku doveli do rasta investicione aktivnosti od 5,7 odsto, što će biti jedan od glavnih generatora privrednog rasta u 2017. godini, kao i da će potrošnja doprineti privrednom rastu naredne godine sa oko 1,2 odsto.

Svi sada priznaju da je realna stopa rasta za sledeću godinu tri odsto, što je 0,8 odsto od prvobitne projekcije od 2,2 odsto, dodao je on, ocenivši da je veoma značajno to što će se postepeno pojavljivati potrošnja kao element u povećanju privrednog rasta.

Prema njegovim rečima, ranije su svi očekivali deficit od 2,8 odsto za 2017. godinu, dok je sada spušten deficit opšte države na 1,7 odsto, uključujući predviđeno povećanje plata i povećanje investicione aktivnosti odnosno kapitalnih rashoda.

Ministar je istakao da će deficit do kraja godine biti dvostruko manji od planiranog, oko 2 do 2,1 odsto, a realno je da bude i manji od toga, čak i kad se preuzmu dugovi nekih preduzeća u hemijskom kompleksu.

On je napomenuo da je Srbija imala u prvih 11 meseci ove godine suficit od oko 40 milijardi dinara, čime malo ko može da se pohvali, i istakao da će naša zemlja i naredne godine imati primarni budzetski suficit.

Vujović je objasnio da će prihodi biti veći od rashoda ako se ne uračunaju rashodi za kamate, dodavši da Srbija ne mora da pozajmljuje sredstva da bi finansirala deficit tekućeg bilansa.

On je, navodeći da se radi na smanjenju troškova javnog duga i oslobađanju od plaćanja visokih kamata, podvukao da će i učešće javnog duga u BDP-u biti smanjeno, ukazavši pritom na to da postoji i rast zaposlenosti, što potvrđuju podaci centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.

Prosečan broj zaposlenih u oktobru 2016. godine povećan je za 1,4 odsto, što je rezultat rasta zaposlenosti u privatnom sektoru, istakao je ministar.

On je rekao da je, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, broj nezaposlenih na kraju oktobra bio 686.727, što je za 4,8 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.

Prema njegovim rečima, razlika između zarada u javnom i privatnom sektoru smanjila se sa 15 na 5 odsto.

Takođe, ministar je naglasio da je prosečna neto zarada povećana u periodu januar–oktobar 2016. godine za 2,7 odsto, što je rezultat zarada u oblasti prerađivačke industrije i trgovine, odnosno u realnom sektoru.

Vujović je izneo podatak da je prosečna neto zarada u javnom sektoru blago povećana u periodu januar-oktobar 2016. za 0,9 odsto, kao rezultat dozvoljenih unapređenja i smanjenja broja zaposlenih, dok je u privatnom sektoru zarada povećana 3,8 odsto.

To je ono što želimo, da se smanjuju razlike u platama i da rastu realne zarade u privatnom sektoru, objasnio je on, navodeći da se postepeno stvaraju uslovi da potrošnja počinje da predstavlja jedan od izvora rasta.

Ministar je istakao da je Srbija ostvarila 110 milijardi dinara veće prihode od prvobitnog plana, a jedan od razloga jeste oživljavanje privrednog rasta.

On je precizirao da je 60 milijardi dinara dobijeno naplatom poreza, a 50 milijardi dinara uštedom, te da je dobro da se takav trend nastavi, naglasivši istovremeno da će učešće plata javnog sektora u BDP-u biti smanjeno sa sadašnjih 8,4 na 8 odsto.

Predlogom budzeta predviđeni su ukupni prihodi u iznosu od 1.092 milijarde dinara i ukupni rashodi od 1.161 milijardu dinara, sa deficitom od 1,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Ukupni rashodi će biti veći za 69,1 milijardu dinara od prihoda, što predstavlja 1,7 odsto BDP-a.

Budzet za narednu godinu planiran je na osnovu prognoze da će realni rast BDP-a i 2017. iznositi 3 odsto, a inflacija 2,4 procenta.

Vlada je novim budzetom planirala veća sredstva za investicije, dok je za plate zaposlenih u javnom sektoru predviđen iznos od 253,7 milijardi dinara, što je za 0,8 odsto više nego ove godine.