Najveći napredak oko funkcionisanja državne zajednice Srbije i Crne Gore postignut na ekonomskom planu

Za harmonizaciju carinskih sistema Srbije i Crne Gore rok je sveden na razumnu meru – od tri godine, izjavio je srpski ministar finansija Božidar Đelić objašnjavajući zašto je nedavno na Savetu ministara EU konstatovano da je najveći napredak oko budućeg lika i funkcionisanja državne zajednice postignut na ekonomskom planu.

Po njegovim rečima, bitno je i to što je ustanovljen mehanizam za proveru primene propisa o harmonizaciji, odnosno predvidjen je postupak rešavanja spornih pitanja koja se pojavljuju u carinskim i drugim postupcima na granicama. Tako je, predvidjeno da se u okviru Ministarstva za unutrašnje ekonomske odnose Državne zajednice Srbije i Crne Gore, formira Sektor za praćenje uskladjene primene propisa (osnovan od strane predstavnika nadležnih organa država – članica). Ekipe ove posebne službe mogu da se pojave na bilo kom punktu granice Srbije ili Crne Gore.

Napredak potvrduje i činjenica da je napravljen Akcioni plan o harmonizaciji tržišta, mada još uvek nije jasno da li će on (u vidu aneksa), postati i sastavni deo Ustavne povelje, te bi, u tom slučaju imao i ustavnu snagu. Na pitanje, da li će ovi dogovori i sam Akcioni plan, ako izostane iz Ustavne povelje, imati ipak neobavezujući značaj, Đelić odgovara odrečno.

– Pošto i Srbija i Crna Gora žele da što pre postanu kandidati za Evropsku Uniju, a obema stranama je jasno da je usaglašavanje tržišta uslov za potpisivanje ugovora o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, siguran sam da će se i plan i dogovoreno primeniti, smatra Đelić.

Ako se konstatuje da se propis u državi članici ne ostvaruje na uskladjen način, pomenuto ministarstvo obaveštava Stalnu komisiju za rešavanje sporova u graničnim pitanjima, koja će takodje biti formirana na paritetnoj osnovi i kojoj države članice poveravaju ovlašćenja da rešava sporove o pitanjima koja se javljaju u carinskom, sanitarnom, veterinarskom i fitosanitarnom postupku. Stalna komisija donosi odluku i prosledjuje je nadležnom organu države članice, a ako je on ne prihvati, Sud državne zajednice Srbije i Crne gore donosi odluku koja je konačna i koja obavezuje na uskladjivanje propisa države članice.

Na ovaj način, objašnjava Đelić, utvrdjen je i mehanizam koji treba da omogući da harmonizacija propisa iz ove oblasti bude realna, a ne formalna.