Krstić: Funkcioneri neće moći da primaju nekoliko plata
Ministar finansija Lazar Krstić poručuje da državni funkcioneri više neće moći da sede na nekoliko stolica i primaju i po pet punih plata iz budzeta.
„Njihova dodatna primanja neće biti oporezovana kao i plate u javnom sektoru, ali će biti preispitana ili sasečena“, rekao je Krstić u intervjuu za „Blic“.
On je istakao da će za najviše dva meseca postojati registar i da će se tačno znati koliko zaposlenih u javnom sektoru prima po nekoliko plata ili naknada i koliko je to opravdano.
„Bićemo vrlo agresivni, pa ćemo naknade sa druge, treće ili pete funkcije smanjivati ili ukidati“, kazao je Krstić, ističući da je i sam bio postavljen na nekoliko mesta ali da se povukao.
On je naglasio da je Vlada novim ekonomskim merama pokušala da zaštiti najsiromašnije, ali da će istovremeno kažnjavati funkcionere koji prave anomalije, te da će uz penziju biti nemoguće primati i punu platu iz budzeta.
Krstić je ponovio da bismo se, bez povećanja PDV-a i oporezivanja plata u javnom sektoru, najkasnije početkom 2015. godine „suočili sa problemom likvidnosti i morali bismo da radimo mnogo grublje poteze“.
„Scenario bi bila Argentina, vratili bismo se u 1993. godine, imali bismo opšti krah, slom, još veću nezaposlenost“, ocenio je Krstić, naglasavajući da je povećanje donje stope PDV-a „minimum sa kojim smo morali da idemo“ i da će poskupeti samo određene grupe proizvoda koje čine manje od polovine potrošačke korpe.
Krstić je objasnio i da će se do kraja godine verovatno ići na još jedno zaduženje i u tom pogledu istakao da postoje tri mogućnosti – krediti od Ujedinjenih Arapskih Emirata, izdavanja evroobveznica na međunarodnom tržištu i zajam koji je ponudio MMF.
Ministar je rekao da će penzije 2014. godine rasti dva puta – u aprilu 0,5 odsto i u oktobru jedan odsto, a da su već preduzete mere da bi se nadomestio manjak prihoda u budzetu, pošto su ministarstvima smanjeni diskrecioni troškovi poput putovanja za 30 do 35 odsto.
On je objkasnio da se uvode kombinovane mere koje kontrolišu budzetski minus, a sa druge strane imaju cilj da generišu privredni rast i privuku investitore.
Na pitanje koliko će ljudi naći posao sledeće godine, Krstić je kazao da to zavisi od toga koliko će se uspešno ove mere sprovoditi, ali i istakao da se već vide pozitivni efekti.
Krstić je ponovio da bi naš javni sektor, imajući u vidu referentne zemlje, trebalo da zapošljava ukupno 520.000 ljudi, a da trenutno postoji višak od oko 30 odsto.