Krstić: Deficit budzeta i javni dug manji od predviđenih

Ministar finansija Lazar Krstić izjavio je da je deficit konsolidovanog budzeta Srbije na kraju 2013. godine iznosio 179 milijardi dinara, što je za oko 20 milijardi manje nego što je bilo predviđeno rebalansom.

„Smanjenje deficita budzeta na svim novima države, uprkos manjim poreskim prihodima, za 25 milijardi dinara rezultat je preduzetih mera štednje od septembra prošle godine, ali i sucifita budzeta lokalnih samouprava. To pokazuje da se nije dobro raspoređivao novac između državnog i lokalnog nivoa, i to pitanje će biti na dnevnom redu, paralelno sa utvrđivanjem načina finansiranja Vojvodine, koja je takođe imala suficit budzeta“, rekao je Krstić u intervjuu agenciji Beta.

Istakao je da je pozitivna vest i što je javni dug na kraju 2013. Umesto projektovanih 64,7 odsto bruto domćeg proizvoda (BDP) iznosio 62,7 odsto.

Ministar očekuje da će i deficit državnog budzeta u 2014. godini biti manji od planiranih 7,1 odsto BDP, jer u projekciju prihoda i rashoda državne kase nisu uračunati efekti ograničavanja broja zaposlenih u javnom sektoru, a biće manji i rashodi po osnovu sanacije preostalih banaka u kojima država ima vlasništvo.

„Pripremljen je nacrt strategije za državne banke, jer nije racionalno da postoji sedam, uglavnom manjih banaka u kojima država ima vlasništvo. Ima puno nelogičnosti u tom sistemu i njih želimo da rešimo, da ne bi došli u iznuđenu situaciju da moramo da intervenišemo iz budzeta, što se desilo sa tri državne banke.

Očekujemo da se proces sanacije preostalih državnih banaka, za koje ima zainteresovanih kupaca, okonča ove godine“, rekao je Krstić.

Ohrabrujuće je, po njegovim rečima, i to što raste tražnja za državnim obveznicama i pada kamata na te dužničke hartije, što znači da se država jeftinije zadužuje kako bi se obezbedilo redovno finansiranje budzetskih obaveza.

„Na domaćem tržištu imamo rekordnu tražnju za obveznicima što pokazuje da investitori gledaju na Srbiju kao stabilnu zemlju s niskim rizikom. To je potvrdila i poslednja prodaja pedesettronedeljnih zapisa na koje je kamatna stopa bila za 0,5 odsto niža nego na prethodnoj aukciji takvih obveznica. Takođe, kamatna stopa na evroobveznice Srbije na međunarodnom tržištu pala je za 150 baznih poena, odnosno za 1,5 odsto od njihovog izdavanja krajem novembra prošle godine, dok su kamate na dužničke hartije drugih zemalja u regionu manje pale, za 40 do 60 poena“, rekao je Krstić.

Planirano je, kako je naveo, da se Srbije krajem godine zaduži prodajom nove emisije evroobveznica od 750 miliona evra, ali će od stanja u budzetu zavisiti da li će to biti potrebno uz predviđenu prodaju obveznica na domaćem tržištu i očekivane kredite od Svetske banke, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Rusije.