Finansiranje lokalnih samouprava biće pravednije

Rešenja predviđena Nacrtom zakona o finansiranju lokalne samouprave pravednija su od postojećih i za lokalnu samoupravu, ali i za privredu, ocenjuju u Ministarstvu finansija.

Kako je Tanjugu objašnjeno u tom ministarstvu, budući zakon uz predložena rešenja biće jednostavniji i transparentniji i prevazići će slabosti postojećeg sistema finansiranja lokalne samouprave.

Cilj Nacrta je uvođenje odgovornijeg odnosa naplate prihoda opštinama i gradovima, jer bi se time, smatraju u ministarstvu, stvorio fiskalno odgovoran i održiv sistem javnih finansija, uz predvidljivost lokalnih dažbina za obveznike.

Prema predloženim rešenjima, preraspodele prihoda između republičkog i budzeta lokalnih samouprava je osam milijardi dinara u korist Republike.

U resornom ministarstvu navode da je to tek 2,7 odsto planiranih prihoda svih lokalnih samouprava za 2015. godinu, koje su, samo primera radi, do sada delile prihode od poreza na zarade s Republikom u svoju koristi i to 80:20 odsto.

Iz ministarstva podsećaju da je, izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave 2011. Republika ostala bez oko 40 milijardi dinara, a da nadležnosti nisu istovremeno prenesene na nivo lokalne samouprave.

Ministarstvo dalje ističe da su, u prvih deset meseci ove godine, lokalne samouprave imale i višak novca, odnosno suficit, za razliku od Republike koja je u istom periodu imala deficit.

„Tih osam milijardi dinara približno je jednak iznos suficitu koji lokalne samouprave ostvaruju godišnje. A u ovoj i prethodnoj godini, više od 90, od ukupno 145 lokalnih samouprava, imalo je suficit“, navode u ministarstvu i preciziraju da je u 2014. suficit iznosio 3,7 odsto ukupnih prihoda, a u 2015. oko 4,1 odsto.

Predloženim rešenjima predviđen je tranzicioni period, kako lokalne samouprave, u prvim godinama primene, ne bi izgubile veliki deo prihoda.

U obrazloženju Nacrta zakona, navedeno je i da je ukupan nenamenski transfer koji se raspoređuje svim lokalnim samoupravama u 2017. i više nego dupliran i iznosiće 57,5 milijardi.

Takođe, kako su ukazali, lokalne samouprave iz budzeta Republike dobijaju novac za finansiranje poslova u okviru njihovog izvornog ili poverenog delokruga, a u 2015. godini to je bilo oko 3,6 milijardi dinara. Tu je i novac tekuće rezerve budzeta usled smanjenog prihoda njihovog budzeta od 151,2 miliona.

„Predložena rešenja nemaju za rezultat smanjenje izvornih prihoda lokalnih samouprava, već integraciju istorodnih dažbina, što će unaprediti poslovni ambijent“, rečeno je u Ministarstvu finansija uz objašnjenje da se integracijom firmarine u porez na imovinu, izbegava 

nepredvidiva dažbina za poslodavace u lokalnim sredinama i pooštrava finansijska disciplina na lokalu.

Kompenzovanje izgubljenih prihoda, kako je rečeno, i to širenjem osnovice i blagom korekcijom stope poreza na imovinu, ukupan iznos dažbina koje privreda plaća će ostati isti, ali će sistem biti stabilniji, što će na kraju doprineti još boljem plasmanu Srbije na međunarodnim listama konkurentnosti.

U ministarstvu su naglasili da rešenja predviđaju i nagrade za lokalne samouprave koje se trude da evidentiraju sve objekte na svojoj teritoriji, odnosno koje povećaju poreski obuhvat, kao i onih koje veći deo budzeta troše na javne investicije.

Javna rasprava o Nacrtu zakona o finansiranju lokalnih samoupravama je i dalje u toku, a dok se ne završi, 23. decembra, u ministarstvu kažu da svi predlozi i sugestije 

dobrodošli, te da će ih uzeti u obzir.

Izvor Tanjug