Država nije tu da sleže ramenima

„Mnogo je urađeno u protekla četiri meseca upravo na planu uređenja ambijenta unutar kojeg funkcionišu MSP, jer su i naše analize pokazale da za negativni trend u tom sektoru nije kriva samo ekonomska kriza, već umnogome odgovornost snosi i država – kaže za „Dnevnik“ državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede Aleksandar Ljubić.

„Između ostalog, preduzetnici do sada naprosto nisu mogli da planiraju poslovnu godinu, jer nikada nisu znali iza kog će ih ćoška sačekati neka nova dažbina. Bilo je, previše zadiranja u njihov dzep, s obzirom na to da je raznim parafiskalnim nametima od njih uziman novac kako bi se finansirale neke druge stvari. I mi smo odmah ukinuli 138 takvih nameta, kojima je godišnje preduzetnicima u proseku izbijano iz dzepa oko 200.000 dinara. No, ono što je još važnije, propisano je da samo Ministarstvo finansija može da reguliše poreze, takse, namete, a svim ostalim institucijama se to striktno zabranjuje“, kaže Ljubić.

Međutim, broj nelikvidnih malih i srednjih preduzeća porastao je u protekle četiri godine za oko 40.000, a za to ipak nisu krivi samo

parafiskalni nameti?

– Veoma važan korak na tom planu je vezan za predloženi Zakon o rokovima

izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, koji u svojim

temeljima ima ideju da se uvede red u finansijski sistem. Taj akt predviđa

obavezu države da sve svoje obaveze izmiri za najviše 45 dana, dok je za

privredne subjekte taj rok 60 dana. To će, između ostalog, omogućiti

preduzetnicima, koji su se, recimo, zadužili kako bi pokrenuli proizvodnju,

da sa većom izvesnošću planiraju dalje korake, jer će sada ipak moći da

računaju s tim kada će naplatiti svoju robu, što do sada nije bio slučaj.

Ono što je taj akt doneo jeste i kažnjavanje direktno odgovornih za

prekoračenje roka, bilo da se radi o direktoru, predsedniku opštine ili

ministru.

Podaci pokazuju i da pri osnivanju malih i srednjih preduzeća preko 92%

početnika ne može da računa na start-up kredite ili bilo kakvu drugu

kreditnu podršku, jer komercijalne banke ne kreditiraju početnike u

biznisu…

– Te primedbe stoje i mi pokušavamo da i taj problem rešimo. Jedan model su

krediti sa

subvencionisanom kamatnom stopom. Naime, kamatne stope u Srbiji

danas su daleko od niskih i mi smo se kroz model subvencionisanih kamata

potrudili da upravo MSP omogućimo povoljnije kredite. Da je to urodilo

plodom pokazuje podatak o gotovo milijardu evra, koje je privreda povukla za

manje od tri meseca, od septembra do kraja novembra, od čega je gotovo

polovina, odnosno 480 miliona evra, otišla upravo ka malim i srednjim

preduzećima.

Druga mogućnost koja se nudi MSP je

posredstvom strogo namenskog kredita za

pomoć malim i srednjim preduzećima, koji je Republika Srbija uzela od

Evropske investicione banke, i taj se novac plasira preko poslovnih banaka.

Treći vid podrške odnosi se na projekat pomoći za samozapošljavanje, koji se

realizuje preko Nacionalne službe za zapošljavanje. Ipak, možda najveći

iskorak je napravljen kada su u pitanju start-ap krediti preko Fonda za

razvoj. Novina je da smo nedavno

u Fondu ustanovili poseban tim ljudi sa

zadatkom da pomažu malim i srednjim preduzećima u prepremi potrebne

dokumentacije, kako bi što kvalitetnije aplikovali i time povećali šansu da

dobiju povoljan kredit. U svakom slučaju, za preduzetnike je najvažnije to

da će svi ti programi biti nastavljeni i u 2013.

Kako stimulisati preduzetnike da se bave proizvodnim delatnostima, a ne da

novac, ako ga imaju, ulažu u trgovinu?

– Intencija je da se sve veći broj odobrenih kredita usmerava u proizvodnju.

Mala i srednja preduzeća su značajan deo privrede, ali ona kao takva nisu

samostalna, već se ipak moraju nasloniti na velike sisteme. Ukoliko nemate

takvih velikih privrednih sistema ili su oni u problemima, posledično se

smanjuje i broj proizvodnih preduzeća u sektoru MSP i oni se onda orijentišu

na usluge. Ilustracije radi, na jednog radnika u pogonima „Fijata“ u

Kragujevcu dolaze još 4-5 zaposlenih u MSP iz tzv. drugog prstena, koji čine

firme koje proizvode određene komponente, ili pružaju usluge održavanja

opreme, remonta… Drugim rečima, svaki dolazak velike kompanije po pravilu

znači oživljavanje čitavog jednog privrednog segmenta koji je opslužuje.

Zato mi i računamo da će ovogodišnji trend pada industrijske proizvodnje

biti ne samo zaustavljen u 2013. nego očekujemo i rast od 2 procenta.

Ako, pak, govorimo i o velikim državnim sistemima kao potencijalnom stablu

iz kojeg se takođe granaju MSP, hoće li država konačno dirnuti u osinje

gnezdo njihovog restrukturiranja?

– Najpre, mora biti jasno da samo pravo radno mesto može da generiše novo

radno mesto. A u većini preduzeća koja su trenutno u postupku

restrukturiranja mi imamo „imaginarna“ radna mesta, njih skoro 60.000, jer u

tim preduzećima ljudi „rade“, a u stvari ne rade. I naša je namera da

stavimo tačku na taj proces koji traje već 12 godina i ne vodi apsolutno

nigde. Ogromne subvencije, koje je do sada država davala tim preduzećima,

samo su jedna strana novčića; jer, prema našoj analizi, ono što ta preduzeća

i dalje produkuju kao dug na godišnjem nivou na ime neplaćenih poreza i

doprinosa, taksi, računa za struju i gas… dostiže cifru od 720 miliona

evra! E, mi želimo da tu priču konačno završimo. Postupak će se okončati 30.

juna 2014, a u međuvremenu ćemo videti ko će u stečaj, za koja se može naći

kupac, a ko ima proizvod i poziciju na tržištu, ali čije normalno poslovanje

guši neki istorijski dug pa će se tim nasleđem pozabaviti država.

Kada je, pak, reč o ostalim javnim preduzećima, ona takođe moraju doći na

dnevni red. Prvi korak je već načinjen kroz predložene izmene Zakona o

javnim preduzećima, koji vodi njihovoj profesionalizaciji, odnosno

drugačijem i odgovornijem upravljanju. Novim načinom rada i profesionalnim

menadzmentom, bez upravnih odbora, a sa direktorima koji nisu partijski

funkcioneri, stvaraju se uslovi da se ova preduzeća najpre konsoliduju, pa

da onda vidimo kakva je zaista situacija u njima. Jer, po sadašnjim

„pravilima igre“ vi tamo zapravo ni ne možete sagledati pravo stanje. A

onda, kada zaista budemo imali jasnu sliku, biće lakše i utvrditi način na

koji će ta preduzeća onda biti restrukturirana.

Prema podacima Poreske uprave, dugovanje na republičkom nivou za poreze

iznosi 967 milijardi dinara, od čega je 340 milijardi glavnica, a čak 627

milijardi otpada na kamate?

– Upravo stoga je u pripremi Zakon o uslovnom otpisu kamata i mirovanju

poreskog duga kojim je predviđeno da se svima koji odmah uplate poreski dug,

automatski otpisuju zatezne kamate. Ko to ne može, ali se obaveže da će

ubuduće redovno izmirivati svoje obaveze mesec za mesec, i to čini u naredne

dve godine, njemu će biti otpisana kamata, dok će glavnicu duga moći da

izmiri na 24 rate. Sve to praktično znači da ćemo onim subjektima koji rade

omogućiti da novac, koji bi inače morali da izdvoje za plaćanje zateznih

kamata, ulože u proizvodnju, u trajna obrtna sredstva, u podizanje

tehnoloških kapaciteta svojih firmi kako bi se još bolje pozicionirali na

tržištu.

Istovremeno se radi i na reformi same Poreske uprave, ka kojoj su

privrednici najviše i okrenuti pri nekoj svakodnevnoj komunikaciji. Namera

nam je da tu upravu debirokratizujemo i da potpuno ukinemo one sumanute

redove pred šalterima, u kojima se gube sati i sati produktivnog vremena.

Ići će se u pravcu maksimalnog pojednostavljenja sistema, da bismo u

perspektivi, za otprilike godinu i po, došli do toga da sva komunikacija

između privrednika i Poreske uprave može da se obavlja elektronskim putem.

Poreska uprava ne sme da bude bauk, osim za one namerene da učine krivično

delo utaje. Za sve ostale preduzetnike, koji pošteno izmiruju svoje obaveze,

poreznik ne treba da bude babaroga, već neko ko im može pomoći objašnjenjem,

sugestijom ili savetom u cilju unapređenja njihovog poslovanja.

Hoće li to uspeti i da „prevede“ mnoge preduzetnike iz „sive zone“ u legalne

tokove?

– Jedna od ključnih primedbi preduzetnika, privrednika, zadrugara i

poljoprivrednika odnosi se upravo na nelojalnu konkurenciju. U vremenima iza

nas suzbijanjem „sive ekonomije“ su se isključivo bavili tržišni inspektori.

A s obzirom na to da njih u celoj Republici ima svega par stotina, to je

bila gotovo nemoguća misija. I zato smo mi sada izuzeli „sivu zonu“ ili

„crnu“ – jer crnja ne može biti – iz nadležnosti tržišne inspekcije i

prebacili je u nadležnost Poreske uprave. A poreznika ima više od 7.000, i

oni pri tome tačno znaju gde je sve „sivo“. Istovremeno, poslali smo i

„poruku mira“, pozivajući sve koji se nisu registrovali da to učine do Nove

godine, a posle toga će oni koji budu uhvaćeni u sivoj zoni, a biće sigurno

uhvaćeni,- snositi konsekvence. Uostalom, sve pomenute mere, počev od

„poreske amnestije“ pa nadalje, zapravo i predstavljaju deo paketa koji u

krajnjoj liniji ima za cilj i da vrati „sivu zonu“ u legalne tokove.

A kako država planira da se izbori sa fantomskim firmama?

– U potpunosti nam je jasan vapaj privrede dok na taj problem upozorava, jer

kada neko sve što ima uloži u biznis, a onda se pojave mangupi i opelješe

ga, upropaste, to je nešto o čemu naprosto mora da vodi računa država. Nema

tu sleganja ramenima. I zato ćemo vrlo brzo, najkasnije početkom sledeće

godine, izaći sa posebnim zakonom, u kojem će, između ostalog, izdavanje

bezvrednih papira kao sredstvo obezbeđenja biti tretirano kao ozbiljno

krivično delo za koje će se ići na ozbiljnu robiju. Tim će aktom biti

žestoko sankcionisano i namerno teranje firmi u stečaj kako bi se izbeglo

izmirivanje preuzetih obaveza. To više neće biti prekršaj već krivično delo

zbog kojeg će se takođe vući bukagije. Naravno, svesni smo da je prevaranata

uvek bilo i da će ih biti, ali naše je da stvorimo takav sistem gde takvi

neće imati puno manevarskog prostora, a ljudima koji čestito i pošteno rade

omogućimo da to što lakše i bolje rade, pre svega na dobrobit njihovih

porodica. Jer ako je dobro njihovim porodicama, dobro je i državi.

Mangupska „defiskalizacija“

– Ne možete sve probleme s kojima se preduzetnici susreću sagledati iz

kancelarije, naprotiv – navodi Ljubić. – Recimo, tek tokom razgovora sa

preduzetnicima i zanatlijama saznali smo da Srbijom špartaju neki ljudi koji

„defiskalizuju“ njihove fiskalne kase. Mi smo za 35 delatnosti ukinuli

obavezu evidentiranja prometa preko fiskalne kase, a onda se neki dosetili i

počeli da uzimaju paušalcima i do 5.000 dinara

na ime takozvane

„defiskalizacije“ – čupanja kabla iz struje. To je samo jedan od razloga

zbog čega smo stalno na terenu, jer ništa ne vrede dopisi i predstavke,

preduzetnici moraju imati kome da u oči kažu konkretno šta ih tišti, boli,

gde je nepravda, šta bi trebalo popraviti i kako… Iz istih razloga smo pri

Ministarstvu finansija i privrede oformili i Sektor za preduzetništvo, čija

su vrata uvek otvorena.