Drugi talas poreskih reformi u Srbiji
Predsednik Vlade Republike Srbije i ministar finansija i ekonomije Božidar Đelić predstavili su danas u Sava Centru, pred oko trista najvećih poreskih obveznika, drugi talas poreskih reformi (pogledajte >> ) u Srbiji. Uz prisustvo kolega iz drugih ministarstava, ministar Đelić je istakao da se predložena poreska reforma odnosi na poboljšanje standarda građana kao i da pruža podsticaje za zapošljavanje i investiranje.
Srbija ulazi u novu fazu poreske reforme, oličenu ovog puta u smanjenju poreskih stopa, uvođenju niza olakšica i konkretnog ukidanja poreza za pojedine proizvode i kategorije stanovništva. Ukida se porez na promet na ulje, mast, šećer, računare, izdavanje stanova. Svi prihodi građana spuštaju se na poresku stopu od 14 odsto. Na tu stopu se svodi i porez na dobit preduzeća. Porez se ukida na otpremnine radnika koji su stariji od 50 godina. Preduzeća koja zapošljavaju nove radnike ili ulažu investicije dobijaju poresko izuzeće i do 10 godina.
Za pokrivanje penzija, oko 40 odsto novca se do sada obezbeđivalo iz budzeta kroz poreske prihode, a od sada, s obzirom na zamah privatizacije koji sledi, novac će se obezbeđivati iz prihoda od prodaje preduzeća.
– Prihod države će sa ovakvim novim poreskim stopama biti, manji za oko 10 milijardi dinara (2003. godina), a manjak će morati da se pokriva smanjenjem troškova, pre svega državne administracije. Učešće javne potrošnje je sada oko 45 procenata u društvenom proizvodu, a plan je da se ono za po jedan do dva procenta smanjuje svake naredne godine, objasnio ministar finansija Božidar Đelić.
Ukazujući da investitore treba da privuče isplativost ulaganja u privredu, proizvodnju, a ne samo u finansijske transakcije, premijer Srbije je izneo uverenje da bi – Sa podsticajnom poreskom politikom, reformom ukupnog privrednog ambijenta, Srbija mogla po konkurentnosti, atraktivnosti za ulaganja, da dostigne region već do maja iduće godine, a za najviše dve godine na svetskoj listi konkurentnosti stigne i na listu 30 najuspešnijih.
Otud, uz velike olakšice kaže ministar finansija, ova poreska reforma donosi i krajnje jasnu regulativu “lovljenja” onih iz sive zone. Deo te regulative je da će posebne poreske prijave i to najdalje do kraja juna iduće godine morati da podnesu građani sa imovinom većom od 20 miliona dinara (3,3 miliona evra), a onda, od januara 2004. stupa u rad poreska policija. U okviru Republičke uprave javnih prihoda sledi formiranje jedinstvenog inspekcijskog organa pod koji će potpasti i sadašnja finansijska policija. Ali, za razliku od sadašnje regulative nova će obezbediti potpunu sinhronizaciju rada svih podružnica RUJP.
“Rez” na sivu zonu ekonomije treba da obezbede zakoni o duvanu i igrama na sreću koji su, takođe, prosleđeni republičkom parlamentu. Predloženo je da se za 50 odsto smanji akciza na motorna ulja i maziva, kako bi se i u tom delu obesmislio šverc.
Pod lupu onemogućavanja poreskih utaja potpale su konačno i omladinske zadruge. Pravo angažovanja, odnosno isplate honorara preko omladinskih zadruga, moći će da ide samo za one koji imaju do 26 godina, za starije (do sada su te isplate išle i za pedesetogodišnjake) to neće moći.
PLATE
Na plate poreska stopa ostaje i dalje 14 odsto, ali će se po novom po toj stopi oporezivati i svi ostali prihodi građana. Do sada su, naime, prihodi od autorskih honorara, rente, poljoprivrede, potpadali pod poresku stopu od 20 odsto. Po novom sve vrste dohodaka građana će biti oporezovane po stopi od 14 odsto, a onima kojima ukupni prihod na godišnjem nivou bude veći od 600.000 dinara, sledi porez od 10 procenata na iznos iznad te sume.
ČAMCI I PUŠKE
PORESKE obaveze biće oslobođeni i lovci i ribolovci. Od plaćanja poreza na posedovanje određenih dobara izuzimaju se čamci kubikaže do 7,35 kw i splav kućice. Kada je reč o oružju porez se briše sa trofejnog (dva komada) i ono koje je dodeljeno u VJ ili MUP.
NOVI RADNICI
Deo novih poreskih podsticaja, ključni, je da oslobođenje plaćanja poreza na dobit i to tokom svih deset godina sledi preduzećima koja ulože 600 miliona dinara i zaposle 100 novih radnika. Nisu zaboravljena ni mala preduzeća, pa je tako predviđeno da firme koje ulože 600.000 dinara i zaposle pet radnika, mogu da dobiju oslobađanje od plaćanja ovog poreza u trajanju od pet godina.
Kada je reč o samoj stopi poreza na dobit i ona je smanjena sa 20 na 14 odsto i predstavlja, prema rečima ministra Đelića, jednu od najnižih u regionu pa i šire.