Dinkić: Srbiji će konačno da svane
„Sledeća godina je prelomna za srpsku privredu. Očekujem veliki zaokret na bolje i njen konačan oporavak. Efekat tog preokreta odraziće se na poboljšanje životnog standarda građana tokom 2014.“ Ove optimistične poruke šalje Mlađan Dinkić, ministar finansija i ekonomije koji za „Novosti“ tvrdi da izlazimo iz ekonomski ubedljivo najgore godine“ još od dvehiljadite.
– Situacija koju je zatekla ova Vlada bila je katastrofalna. Privreda je bila na kolenima, budzet prazan, a javne finansije u haosu. Sve opasnosti od sunovrata i bankrota smo izbegli. Sada se lakše diše.
Na čemu zasnivate optimizam kada se i u razvijenoj Evropi kriza produbljuje, a socijalni nemiri šire?
– Činjenica je da smo stabilizovali javne finansije. Sledeće godine prepolovićemo budzetski deficit i zaustavićemo konačno rast javnog duga i kamata. Pokrenućemo privredu tako da očekujemo privredni rast od dva odsto.
Opozicija tvrdi da je ta procena previše nerealna, dok Svetska banka procenjuje da je moguć i veći rast?
– Iskreno se nadam da ćemo imati i veći privredni rast ali se držimo zvanične prognoze. To je skromno ali je bolje od recesije.
Ako već životni standard neće rasti, možete li da garantujete da građani neće živeti gore?
– Na osnovu podataka koje imam i stanja koje znam, mogu. Zaustavićemo pad standarda, a uslovi za postepeno poboljšanje života građana ostvariće se tokom 2014. Da bi standard rastao, mora privreda da se pokrene.
Posle svega nekoliko meseci garantujete oporavak privrede koja je u višegodišnjoj dubiozi…
– To nije svega nekoliko meseci, to su meseci u kojima smo doneli čitav niz konkretnih mera da se stimulišu i olakšaju privrednici koji grcaju u dugovima. Otpisuju se kamate na poreske dugove, ako privrednici redovno plate tekuće poreske obaveze ili isplate glavni dug. Zato apelujem na njih da iskoriste tu šansu koju imaju sada i više nikada. Takođe, država vraća dugove koje imamo prema privredi i upravo smo putarima isplatili 4,73 milijarde dinara. Od proleća će država plaćati sve dugove u roku od 45 dana. Ukinuli smo parafiskalne namete, pojednostavićemo birokratiju. Ideja je da na sve načine podignemo i pokrenemo privredu i privučemo investitore.
Koliko je utemeljena procena da će izvoz da poraste za četvrtinu u narednoj godini?
– Čak i pod pretpostavkom da izvoz svih drugih kompanija ostane na ovogodišnjem nivou, a da se samo ostvare planovi „Fijata“ i NIS, imaćemo rast izvoza od najmanje 25 odsto. Očekujem da će izvoz sledeće godine biti blizu 11 milijardi evra za razliku od ovogodišnjih 8,6 milijardi. To će biti prvi put da izvoz premašuje magičnu crtu od 10 milijardi evra. Ako poljoprivredna sezona bude bolja, izvoz će biti i veći.
Godinama se priča o povećanju izvoza hrane, a onda nas pogodi suša i sve padne u vodu?
– Imamo plan da ponudimo poljoprivrednicima nešto što do sada nisu imali. To su dugoročni krediti na 15 godina sa izuzetno niskom kamatom za kupovinu opreme za navodnjavanje i za podizanje plastenika. U kratkom roku, možemo da utrostručimo izvoz poljoprivrede. Sa partnerima iz Ujedinjenih arapskih emirata pregovaramo kredit od 300 miliona evra sa kamatom 1,5 odsto na 20 godina otplate. Taj novac bismo preusmerili za sistem navodnjavanja što bi uvećalo proizvodnju.
Hoće li sve to uticati na smanjenje ogromne stope nezaposlenosti u državi?
– To je najveći socijalni problem i rak rana privrede. Planiramo da u narednoj godini konačno zaustavimo rast nezaposlenosti i da ona počne da se smanjuje tokom 2014.
Na sastanku državnog vrha u vili „Bokeljka“ zatražili ste od Bajatovića izveštaj o poslovanju „Srbijagasa“ – šta je epilog?
– „Srbijagas “ ne može da nastavi poslovanje na isti način. Država za njihovu tekuću likvidnost garantuje sa 750 miliona evra. Takvo stanje je neodrživo. Tražimo modernizaciju preduzeća i restrukturiranje i Ministarstvo energetike sada pravi plan.
Jeste li pričali i o radu ostalih javnih preduzeća ili je samo Bajatović bio na tapetu?
– Zaključili smo i da je situacija u „Galenici“ neodrživa. Nagomilali su 175 miliona evra duga, a tehnološki višak je oko 1.000 ljudi. Rešili smo da potražimo strateškog partnera za tu kompaniju koja će ući u privatizaciju. Taj zalogaj je prevelik za državu.
Zašto je država rešila da uvede departizaciju javnih preduzeća tek pošto ste postavili funkcinere SPS i PUPS na direktorska mesta?
– Nismo imali konsenzus u Vladi da se departizacija izvrši dosledno i do kraja. URS je zabranio stranačkim funkcionerima da konkurišu na direktorska mesta. Takav stav imaju i SNS i SDPS Rasima Ljajića. Novi zakon o javnim preduzećima je svakako put ka departizaciji jer stranački funkcioneri moraju da „zamrznu“ rad u partiji ako žele da konkurišu za mesto direktora.
Može li proces protiv Miroslava Miškovića da naruši političke odnose u Vladi?
– Svaki sudski proces mora da se odvija u institucijama i daleko od politike. Država je pokazala da niko ne sme biti nedodirljiv. Ali, niko ne sme biti ni osuđen, a bez suđenja i iznošenja dokaza za sumnje. Kao što je predimenzioniran Miškovićev uticaj na formiranje Vlade, a nije ga bilo, tako se preteruje i sa sadašnjim uticajem njegovog hapšenja na opstanak Vlade.
Šta ako se dokaže da je Mišković finansirao neke političare, o čemu se spekuliše?
– Ako je neko od političara uzimao novac da bi obezbedio nekom biznismenu privilegije, taj mora da ide u zatvor. Ali, sve to mora da se dokaže, a ne da se diže ogromna medijska prašina koja samo može da degradira borbu protiv korupcije.
Koči li neko iz Vlade tu borbu protiv korupcije što bi moglo da ugrozi i stabilnost koalicije?
– Nisam primetio da tako nešto postoji. Mislim da cela Vlada daje podršku da se sve istraži i da se neselektivno ide u borbu protiv korupcije i kriminala.
Zašto stranke vladajuće koalicije nisu sprovele dogovor lidera o promeni vlasti u opštinama?
– Brzo ćemo videti u kojoj opštini postoji stvarna volja da naše stranke zajedno rade. Nije dobro ni da iz Beograda namećemo tu „volju“ baš svuda. Nije korisno ni za demokratiju da se u svakoj opštini preslika koalicija sa nivoa republike.
Da li bolje sarađujete sa guvernerkom Jorgovankom Tabaković nego što ste sa Dejanom Šoškićem?
– Neuporedivo je bolja saradnja sa guvernerkom Tabaković.
Postoji li šansa da se opet politički približite DS jer i oni predlažu direktan izbor gradonačelnika i lansiraju ideje o regionalizaciji?
– Dobro je da se u skupštini stvori konsenzus za promenu Ustava koji bi omogućio regionalizaciju Srbije. URS je još pre dve godine napravio plan za regionalizaciju. Drago nam je što je DS podržavala taj naš koncept i dok smo zajedno bili na vlasti, ali ih je izgleda bilo sramota da to priznaju. Tada su odbili i da se gradonačelnici biraju direktno i da se uđe u regionalizaciju.
Kad URS na proleće preraste u političku stranku, šta će vam biti prva akcija?
– Otvorićemo javnu debatu o regionalizaciju Srbije već tokom naredne godine. Ideja nam je da, stvaranjem zajednica opština, omogućimo finansiranje regiona u centralnoj Srbiji i pre promene Ustava. To će biti samo prvi korak. Cilj je, da svi građani imaju ista prava u Srbiji.
HOĆEMO KONSENZUS ZA KOSOVO
Šta očekujete od državne platforme za Kosovo?
– Važno je sada da se čuje šta o tom dokumentu misle Srbi sa Kosova, opozicija i međunarodna zajednica. Nije bila ideja da odmah sa Platformom idemo u Skupštinu i da nju izglasa vladajuća koalicija, koja to uvek može. Želimo da čujemo primedbe, ideje, predloge i da dođemo do što šire podrške.
NEĆE BITI VANREDNIH IZBORA
Prepoznajete li neko političko žarište koje bi moglo da dovede do vanrednih izbora naredne godine?
– Ne vidim nikakav uzrok da se ponovo ide na birališta. Šanse za izbore u narednog godini su mnogo manje od jedan odsto. Apsolutno u taj scenario ne verujem. Mislim da svi u Vladi imamo mnogo preče poslove, a za sada funkcionišemo kao odličan tim.
KO ZAKAŽE, BIĆE IZBAČEN
Hoće li ova vladajuća koalicija hrabrije ulaziti u rekonstrukciju Vlade, ako neki resori pokažu slabe rezultate?
– Ova Vlada ima mnogo veću podršku od prethodne, a ta parlamentarna većina će još da se proširuje. To nam omogućava da bez trulih kompromisa ulazimo u reforme. Ako bi se bilo ko postavio kao kočnica postavljenim ciljevima, taj bi bio izbačen iz koalicije. Tu nemam nikakvu dilemu.
STIŽE BANKA IZ EMIRATA
Kada ćete zaključiti neke konkretne poslove sa Emiratima?
– Emiraćani će uskoro otvoriti svoju banku u Srbiji, to će biti grinfild investicija. Ta država nema banku u našem regionu, a dolazi nam najveća banka u Golfskom zalivu i u vlasništvu je šeika. Počeli smo ozbiljne pregovore i Emirati će pokreniti investicije u našoj državi. U kratkom roku, sklopićemo aranžman sa njima od više stotina miliona evra.
Izvor: Večernje novosti