Dinkić o „Galenici“ i „Hemofarmu“: Nestalo 160 miliona evra

Poboljšanje standarda treba prvo da očekuju ljudi koji rade u privatnom sektoru. Tek onda u državnom. Do sad je sve to bilo obrnuto. Prvo smo stabilizovali javne finansije, dodatno ćemo ih učvrstiti sledeće godine. Naša strategija je da pomognemo zdrav deo privatnog sektora privrede, da im pomognemo da budu veći izvoznici, da onda oni poboljšaju standard svojim zaposlenima i da na kraju to prenesemo na javne službe – zdravstvo, obrazovanje. Ali, oni to mogu da osete tek od 2014. godine. To uključuje i same penzionere, ali na samom kraju 2014. godine. Jer, mora neko nešto novo da proizvede, donese novu vrednost u zemlju, da se poboljša materijalni položaj onih koji su to stvorili – kaže u intervjuu za Politiku Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede.

Najavili ste oporavak privrede i rast BDP od dva odsto. Koliko je to realno kada se EU trese od recesije?

To je skroman rast i lako ostvariv cilj. Čak i sa krizom to može da se dostigne zbog niske osnove. Samo normalna poljoprivreda i Fiat to mogu da omoguće. Mi ne treba time da se zadovoljimo. Daću sve od sebe da se više postigne. Jer, ako želimo neko osetnije poboljšanje standarda moramo da imamo privredni rast koji je preko pet odsto godišnje. Pogotovo to 2014. godine neće biti lako uraditi zbog krize u evrozoni.

Ponosite se da ste napravili restriktivan budzet za narednu godinu i mnogi baš zato smatraju da je nerealan?

Kada je kriza nikada ne znate kada će da se

desi neka havarija i kada će država morati da interveniše. Sigurno je da smo uspeli da preokrenemo trendove u javnim finansijama jer će budzetski deficit biti duplo niži. Da li će biti 0,1 ili 0,2 veći od onog što smo planirali manje je bitno.

Zbog restriktivnosti mnogi će dobiti manje para. Zato Vam već predviđaju socijalne pritiske. Da li ćete moći da im se oduprete?

Svestan sam da je isteklo 100 dana rada Vlade i da će nas ljudi gledati drugačijim očima. Ali sam svestan i da se rezultat ne može isporučiti za godinu dana. Imam podršku koalicionih partnera. Cilj mi je da nešto uradim. Zaigraćemo na poljoprivredu i perspektivna srednja i velika preduzeća koja mogu da doprinesu izvozu u nadi da će nam to pokrenuti proizvodnju i da ćemo time lakše rešiti socijalne slučajeve. Moramo da pomognemo pokretačima privrede da bi oni svima ostalima pomogli. To je strategija. Preduzećima koja imaju najveći rast u izvozu najpre ćemo da pomognemo.

Kako to konkretno mislite da im pomognete?

Malim i srednjim preduzećima su potrebni podsticaji kroz bespovratna sredstva, dobar ambijent bez birokratije, ali i dugoročni krediti. Zato ćemo sledeće godine pozajmiti od Evropske investicione banke čak 500 miliona evra koje ćemo usmeriti za kredite malim i srednjim preduzećima na period otplate od 12 godina. Ovdašnje banke nisu u stanju da daju kredite s tolikim rokom otplate. Pregovaramo i sa Ujedinjenim arapskim emiratima oko sličnog, povoljnog kredita za poljoprivrednike, a to su dugoročni krediti za modernizaciju proizvodnje.

Kada će se konkretizovati sporazum s Emiratima?

Na pragu smo zaključivanja nekoliko ugovora s njima – saradnja u vojnoj industriji, poljoprivredi. U

pregovorima smo s Razvojnim fondom Abu Dabija za kreditnu liniju od 300 miliona evra, s počekom otplate od pet godina i rokom otplate od 20 godina. Pregovaramo da kamata bude mnogo niža od bilo koje koju smo dobili od Kine ili Rusije, EU, na nivou kamata Svetske banke. Ukoliko bismo dobili ovu kreditnu liniju, jedan deo bi koristila država za čišćenje postojećih kanala u Vojvodini, jer njihova upotrebna vrednost može za 50 odsto da se podigne samo čišćenjem. Izgradila bi se i sekundarna mreža plus mreža kanala u centralnoj Srbiji i to u voćarskim i povrtarskim krajevima. A drugi deo tog fonda bi koristili za dugoročne zajmove samim poljoprivrednicima, ali i kompanijama isključivo za kupovinu opreme, navodnjavanje. Ideja je da izvoz po hektaru utrostručimo. U srednjem roku tu možemo da ostvarimo najveći prirast. Rešili smo da tu šansu konačno iskoristimo.

Da li ostajete pri tome da im prodate društvene kombinate?

Pregovaramo sa njihovom najvećom kompanijom Al Dahrom da napravimo zajedničko ulaganje za one kombinate koji nisu u funkciji.

Najavili ste dolazak i njihove banke kao grinfild investiciju. NBS je svojevremeno rekla da je dosta banaka i da neće dati takvu dozvolu, odnosno da je moguć ulazak na tržiše samo kupovinom neke postojeće banke.

Radi se o njihovoj najvećoj banci – First Golf Bank – i NBS je odlučila da im da mogućnost da apliciraju za grinfild licencu, što se nadamo da će oni i učiniti, jer su izuzetno zainteresovani za poslovanje u Srbiji.

Kada je realno da se sklopi aranžman s MMF-om i kakav bi on bio?

Ne žurimo. Aranžman s MMF-om nam je potreban radi povećanja kredibiliteta. Nama ne trebaju ni MMF ni Svetska banka zbog para. Stopa na evroobveznice Srbije se spustila na pet odsto na desetogodišnje i na 4,3 odsto na petogodišnje papire. Nikada nije bila niža. Naravno, ne zna se koliko će trend trajati. Bolje je uzeti 300 miliona evra od Svetske banke po kamati od 1,5 nego po 4,5 odsto. Ali 300 miliona ne rešava problem. Nama treba 4,5 milijardi evra godišnje. Čak i kada bi deficit budzeta bio nula treba nam tri milijarde evra za otplatu samo glavnice i tako će biti još ko zna koliko godina. Aranžman s MMF-om bi sigurno doprineo daljem sniženju kamata na evroobveznice. Psihološki, s aranžmanom bi bila bolja percepcija investitora u međunarodnoj javnosti. Mi pare od njih nećemo ni tražiti. Ako ga i bude biće to aranžman iz predostrožnosti bez korišćenja novca. Rezerve NBS su dovoljne, ne očekujemo nikakve probleme s finansiranjem platnog bilansa pogotovo zato što očekujemo da će izvoz rasti 25 odsto.

Javna preduzeća imaju ogromne gubitke- EPS, Srbijagas, Galenika, JAT, ni Telekom nije ono što je bio. Imate li plan za rešavanje ovih problema?

Kada imate 100 problema rešavate ga jedan po jedan. Mislimo da je najlakše u kratkom roku rešiti problem Galenike. Ideja je da se raspiše međunarodni tender za strateškog partnera.

Ovu fabriku je upropastilo katastrofalno rukovođenje, kao i to što Velefarm nije platio 110 miliona evra Glalenici za njene lekove, iako je država taj novac isplatila. To je pitanje za istražne organe i po meni moralo bi da se ispita šta se dogodilo sa tim novcem.

Da li je to neki od narednih poslova za policiju i Tužilaštvo?

To mora da se ispita. Nestalo je i 50 miliona evra koje je država takođe dala za Hemofarm. Potpuno slučajno sam došao do tih podataka. Jer, kao ministar finansija naišao sam na još nekoliko problema finansiranja u zdravstvu. Problem je i što se kasni sa plaćanjem za lekove jer postoji veliki motiv da, kada se javne nabavke rade po bolnicama podižu cene mnogo više nego što je to realno. Veledrogerijama se

isplati da čekaju i po 200 dana samo da dobiju nabavku…

Hoćete da kažete da su za toliko ugrađene cene?

Da. Oni zbog toga mogu da čekaju i 300 dana. To mora da se preseče. Od proleća uvodimo sistem centralizovanih javnih nabavki gde će moći da se značajno smanje troškovi. Uočili smo i anomaliju da su sve apoteke i državne i privatne u dobrom stanju, a da je Fond zdravstva prazan. Shvatili smo da su cene po kojoj apoteke fakturišu fondu različite, neke su po bruto iznosu, neke po neto cenama. Fond zdravstva gubi, a profit se preliva ka apotekama.

Kako ćete rešiti velike dugove Srbijagasa?

U poslednje četiri godine dugovi su im dostigli 750 miliona evra. To preduzeće ne bi smelo da ima gubitke, jer to nije Železnica.

Šta ćete ako ne nađete partnera za Železaru?

To je jedan od najtežih problema koji smo zatekli. Železare širom sveta se zatvaraju, cena čelika je toliko niska da se nikome to ne isplati da radi. Polažemo nadu za dogovor sa Ural vagon zavodom.

Najavili ste da preduzeća u restruktuiranju mogu da prežive još samo godinu i o dana. Hoćete li posle tog roka imati snage da presečete? Oni nisu više ekonomski problem, već političko socijalni.

Borićemo se da za svih 160 nađemo partnera i tržišno rešenje kao što sam se borio i izborio da dovedem FIAT. Za neke ćemo uspeti. Ali ako za neke nema tržišta ne možemo da ga izmislimo. Ipak, uveren sam da će 2014. godina biti

bolja i da ćemo i neke teže odluke biti u stanju da donosimo.

U čemu je suštinska razlika što će URS od proleća iz pokreta da preraste u stranku?

Suštinska razlika biće u organizaciji. Mi smo bili heterogeni, a sada ćemo imati jedinstveno predsedništvo, izvršni odbor i biće lakše za upravljanje i organizaciju. Što se tiče programa, kad već formiramo stranku, nastojaćemo da on bude što inovativniji i da ga prilagodimo vremenu. Sa nešto širim programom nego što je do sada bila politika URS-a, jer smo se bili bazirali na decentralizaciji i regionalizaciji.

Imate li neke evidentne pomake u decentralizaciji?

Prvi pomak je donošenje zakona o fiskalnoj decentralizaciji da 80 odsto poreza na zarade ostaje lokalu. Ostao je najvažniji deo, a to je da kada radimo zakon o finansiranju pokrajine, a ja ću biti na čelu radne grupe za izradu zakona, moja želja je da iskoristim tu priliku i napravim zakon koji bi mogao da se odnosi na sve regione Srbije. Sada samo Pokrajina ima mogućnost da po Ustavu ima posebno finansiranje, a mislim da će takvu mogućnost dobiti i drugi regioni. Sada se DS koja je u opoziciji za to zalaže, a mi se za jednake šanse borimo od samog osnivanja.

Da li će biti nekih izmena kod raspodele poreza na zarade, jer je bilo mnogo zamerki da lokal pare nije iskoristio, a da je državna kasa zbog toga bila prazna.

Već u sledećoj godini pokazaćemo da prebacivanje 80 odsto poreza na zarade nije bio uzrok budzetskog deficita. Ako budemo uspeli da prepolovimo budzetski deficit, a gradovima ostane isti iznos poreza na zarade to znači da moji prethodnici ili nisu govorili istinu ili nisu bili sposobni da smanje budzetski deficit. Moramo da napravimo i mehanizam da stimulišemo gradove i opšine da taj novac od poreza na zarade koji im ostaje ne troše za plate činovnika, subvencije za gubitaše komunalna preduzeća, već za infrastrukturu, razvoj. Već smo ograničili subvencionisanje na nivou lokala, ograničili smo zapošljavanje samim tim što više niko ne može da zaposli novog činovnika dok ne dobije saglasnost Vlade Srbije i resornog ministarstva. Ako treba iniciraćemo i promenu zakona o državnim službenicima da oni mogu da izgube posao ako ga ne rade dobro. Da ne budu zaštićeni kao beli medvedi, za razliku od onih koji rade u privatnom sektoru.

Stalno imam zahteve agencija, ministarstava, za novim zaposlenima, a kada prođete vladom subotom nema nikog, u četiri po podne vidite iste ljude. Znači, stručne službe u Vladi rade s 20 do 30 odsto kapaciteta, jedni isti ljudi obavljaju posao.

Da li najavljujete smanjenje broja zaposlenih u javnoj administraciji?

Definitivno mislim da administracija treba da bude manja. Imao sam raspravu i u svom dvorištu sa ljudima iz Poreske uprave koji insistiraju da pečat, iako je ukinut po zakonu o privrednim društvima,

i dalje mora da se koristi i da se sve prijave ka poreskoj upravi firma mora da pečatira. Mislim da ima puno administracije koja je izmislila nepotreban posao. Treba stvoriti uslove da se privreda pokrene, da nađu posao u privatnom sektoru. Oni treba da nađu posao van administracija, ali ne sad kad je kriza. Mi smo to svesno odložili, ali nismo odustali. Rekli smo da u prvoj godini mandata nećemo otpuštati ljude, ali to neće trajati večno.