Diana Dragutinović: "Katanac na budzet"

Diana Dragutinović, ministarka finansija Srbije, u intervjuu za Ekonomist kaže da posle ovogodišnjeg deficita, za koji se procenjuje da će biti veći od 700-800 miliona evra, Srbija ima veliku šansu da naredne godine njen budzet bude uravnotežen, pa čak i u blagom suficitu.

U intervjuu za Ekonomist ona tvrdi da ni po koju cenu neće dozvoliti da ekspanzivna fiskalna politika ugrozi makroekonomsku stabilnost. Diana Dragutinović poručuje da će insistirati na merama štednje i to na svim nivoima, a to podrazumeva i da će plate u javnom sektoru naredne godine rasti sporije od bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Ministarka finansija je, takođe, najavila da će se založiti za ukidanje poreza na kapitalnu dobit i prenos apsolutnih prava na finansijske transakcije i da će u roku od dve godine potpuno liberalizovati kapitalne transakcije.

Diana Dragutinović, ministarka finansija Srbije, intervju za Ekonomist, 24. jul 2008. godine

Posle ovogodišnjeg deficita, za koji se procenjuje da će biti veći od 700-800 miliona evra, Srbija ima veliku šansu da naredne godine njen budzet bude uravnotežen, pa čak i u blagom suficitu, uverena je Diana Dragutinović, ministarka finansija Srbije.

Ona za Ekonomist tvrdi da ni po koju cenu neće dozvoliti da ekspanzivna fiskalna politika ugrozi makroekonomsku stabilnost. Diana Dragutinović poručuje da će insistirati na merama štednje i to na svim nivoima, a to podrazumeva i da će plate u javnom sektoru naredne godine rasti sporije od bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Ministarka finansija je, takođe, najavila da će se založiti za ukidanje poreza na kapitalnu dobit i prenos apsolutnih prava na finansijske transakcije i da će u roku od dve godine potpuno liberalizovati kapitalne transakcije.

Kao viceguvernerka NBS bili ste među najvećim kritičarima Vlade zbog njene ekspanzivne fiskalne politike. Zašto ste prihvatili funkciju ministarke finansija u trenutku kada se čini da je dalji rast javne potrošnje gotovo neizbežan?

Baš to je i bio razlog, jer smatram da uvek može bolje. Moje kritike nisu bile plod političkih razlika NBS i Vlade, već im je cilj bio da podsetim Vladu da ekspanzivna fiskalna politika, ako pređe neke granice, neće doneti opštu korist. Tu kritiku, dakle, treba shvatiti kao dobronameran savet. Ako se posmatra samo sa aspekta da li je očuvana makroekonomska stabilnost ili ne, čini mi se da smo u tome uspeli.

Ruke su vam u velikoj meri vezane, jer ste nasledili budzet za 2008. Na čemu ćete insistirati prilikom rebalansa ovogodišnjeg, a posebno tokom koncipiranja budzeta za 2009. godinu, da li će on biti štedljiv, balansiran ili ekspanzivan?

Čim postoji deficit, budzet nije štedljiv, već ekspanzivan. Tačno je da su mi ruke na neki način vezane, ali budzet za 2008. i nije toliko loš, jer je predviđeni deficit od 1,5-1,6 odsto BDP-a u granicama, koje podrazumeva odgovorna fiskalna politika.

Problem je što iza ideje o rebalansu verovatno stoji pogoršanje budzeta, ali ću se truditi da deficit ne bude veći od 2-2,5 odsto BDP-a. Neće, dakle, biti zaduživanja države za pokriće tekućih rashoda. Samo zaduživanje nije sporno, ali isključivo za finansiranje kapitalnih izdataka.

Istovremeno će doći i do promene strukture poreskog opterećenja, jer nije svejedno ni kako se prikuplja budzetski novac. Uvek je bolje da se više novca prikupi od indirektnih nego od direktnih poreza. Nije, takođe, svejedno ni kako se taj novac upotrebljava. Postoje standardi kolika bi trebalo da bude javna potrošnja za neke oblasti.

A kakav je plan za sledeću godinu?

Za mene je polazno stanovište Memorandum o budzetu i ekonomskoj politici, za koji su glasali mnogi ministri u ovoj vladi. Znači da im se dopalo što tamo piše da bi u 2009. trebalo da imamo balansirani budzet, odnosno mali suficit. To je ogroman napredak u odnosu na 2008.

Da li je to realno?

U svim zemljama u izbornim godinama dolazi do smanjenja poreskih prihoda i povećanja javne potrošnje, jer vlade kupuju vlastiti reizbor. Nadam se da 2009. neće biti izbora i samo po tom osnovu možemo uštedeti 1,5 odsto BDP-a. Zato uz odgovornu fiskalnu politiku imamo veliku šansu da budzet bude uravnotežen.

Ima i onih koji smatraju da Srbiji na ovom stepenu razvoja nije ni potrebna balansirana državna kasa, niti budzetski suficit, već upravo budzetski deficit?

Deficit definitivno ne pomaže održavanju stabilnosti, a i za brži privredni rast bi potrošnja države trebalo da bude što manja. Uz to, opšti nivo štednje u Srbiji je nizak i država treba da pokaže da je i ona štedljiva, da i ostalima da signal.

Koje ćete rashode najpre kresati?

Nema malih ušteda, svaka je važna i velika. Najviše se može uštedeti u onim ministarstvima i oblastima u kojima se i najviše troši. Javni izdaci za zdravstvo, mereni udelom u BDP-u, veći su nego u drugim zemljama sličnog nivoa razvoja, kod obrazovanja smo tu negde, a za odbranu se još rade analize. Uz to, prvo će na red doći budzetska davanja za dokapitalizacije banaka.

Znači li to da se može očekivati brža privatizacija preostalih državnih banaka?

Za to sam da država što pre proda svoje pakete u bankama.

Gde se još mogu smanjiti troškovi?

Vreme je da se stvari nazovu pravim imenom, jer dosta novca odlazi i na razne pozajmice, iako su to u stvari subvencije, koje značajno dižu javnu potrošnju. Posebno bode oči „kupovina robe i usluga“. Kod tih troškova tekućeg poslovanja je napravljen najveći proboj u odnosu na plan, pa su i tu moguće velike uštede.

Isto važi i za masu zarada zaposlenih u javnom sektoru, jer je po njihovom udelu u BDP-u Srbija ispred drugih zemalja regiona. Zato bi masu zarada trebalo ograničiti, ne nominalno, već da rastu sporije od BDP-a. Ona se može i drugačije preraspodeliti, negde povećati, a negde i smanjiti, što podrazumeva preispitivanje broja zaposlenih u javnom sektoru.

Prethodnih godina upravo su plate u javnom sektoru rasle mnogo brže od produktivnosti. Očekujete li otpore, jer je i ranije svake godine usvajanje budzeta bilo praćeno štrajkovima?

Definitivno je sve mnogo lakše reći nego uraditi, ali nešto mora da se uradi. Sumnjam da ova vlada želi da za rezultat ima makroekonomsku nestabilnost. Postoji nesklad između visoke javne potrošnje i malih plata državnih činovnika i mislim da je to posledica velikog broja zaposlenih.

Slično je pre nekoliko godina bilo u Narodnoj banci, a sada NBS ima daleko veće prosečne zarade, ali mnogo manje zaposlenih. Mislim da je to recept i za državnu upravu.

Kako planirate da u 2009. ostvarite budzetski suficit, smanjenjem rashoda ili povećanjem prihoda, jer nije svejedno na kom se nivou uspostavlja taj balans?

Kombinacijom, s tim što mi je prevashodna želja da smanjim javne rashode, a videćemo i da li ima prostora za povećanje prihoda i to bez povećanja poreskih stopa, boljom naplatom, koja je bila nešto slabija u mesecima političke krize. Prihodi, takođe, mogu da se povećaju naplatom dugova, jer ima dosta preduzeća sa značajnim poreskim dugom.

Njima ću, uz uvažavanje teškoća sa kojima su suočena, poslati jasnu poruku da su mogući reprogrami, ali ne i oprost dugova, jer bi u tom slučaju oni koji plaćaju poreze bili u neravnopravnom položaju, prevareni.

Primetno je da su prihodi od PDV-a u prvom kvartalu povećani za 10 odsto, dok je promet na malo rastao duplo brže. Da li je to signal da je povećano izbegavanje poreza?

I meni se čini da su kod PDV-a relativno velike mogućnosti za poboljšanu naplatu. Ispostavilo se da je najbolja naplata PDV-a bila za vreme trajanja nagradne igre, kada su građani skupljali fiskalne račune.

Razmišljate li i o povećanju akciza na neke proizvode?

Od EU se Srbija najviše razlikuje upravo po akcizama, koje su niže nego u zemljama regiona, a najniže su na duvan. No, to je predviđeno ugovorom o privatizaciji domaćih fabrika duvana, koji ističe krajem 2009. pa se tek od 2010. može očekivati značajniji rast prihoda od akciza na cigarete, s tim što te akcize neće odjednom, već postepeno postati uporedive sa EU.

A šta je sa akcizama na gorivo, jer mnogi smatraju da bi ih sada trebalo smanjiti da se bar delimično neutrališe rast cena sirove nafte?

I akcize na gorivo su u Srbiji niže nego u regionu, ali je ključ problema što nam je proizvodna cena goriva veća, zbog neefikasnosti. Prema jednoj analizi, upravo nas ta neefikasnost košta dodatnih 200 miliona evra u poređenju sa drugim zemljama. Mogući razlozi za to su loša, zastarela oprema i višak zaposlenih u NIS-u, a rešavanje tih problema je proces koji će trajati bar dve godine. Dodatno, i naknada za vađenje nafte je niska.

Može li Srbija iz budzeta ili emisijom obveznica da finansira izgradnju infrastrukturnih projekata, poput autoputa Horgoš – Požega?

Ne, postoje „čarobne cifre“ koje nikada neću prekoračiti i pravila kojih ću se pridržavati. Deficit ne treba da bude veći od 3 odsto BDP-a, tekući rashodi moraju biti manji od tekućih prihoda, a za kapitalne izdatke može se iz tekućih prihoda izdvojiti najviše 4-5 odsto BDP-a.

Nije sporno da nama treba više, jer je infrastruktura strašno zapuštena, ali će nedostajuća sredstva morati da se nadomeste prihodima od privatizacije, koji moraju da se koriste za povećanje neto imovine države, a to su putevi. Treći izvor su krediti od EIB i EBRD, koji su povoljniji od tržišnih.

Verujete li da, bez obzira na obećanja data koalicionim partnerima, možete nešto uraditi da se javna potrošnja smanji?

Budzet sigurno neće biti prosti zbir predizbornih obećanja. Uostalom, ne može poreska politika da bude liberalna, a javna potrošnja socijalistička.

Hoće li rebalansom budzeta za ovu godinu transferi Fondu PIO biti uvećani za desetak milijardi dinara, jer bez toga penzije od septembra neće moći da porastu za 10 odsto?

I bez tog obećanja morala bi da se obezbede dodatna sredstva, jer važeći zakon predviđa usklađivanje penzija 1. septembra, s tim što bi u tom slučaju porasle za oko 7, a ne 10 odsto.

Da li vam je važnije očuvanje makroekonomske stabilnosti od ispunjavanje obećanja datih koalicionim partnerima?

Da, jer veoma dobro znam razliku između stabilnosti i nestabilnosti i da fiskalna politika može mnogo više da utiče na stabilnost nego na rast. Neki sportisti se relaksiraju pred velika takmičenja da bi dospeli u top formu.

I uloga fiskalne politike je da odmori „takmičare“, da skupe snagu pred početak i da tokom trke pruže maksimum. Ali, da li će neko pobediti ako stalno bude relaksiran? Naravno da neće, a nama je fiskalna politika već nekoliko godina relaksirajuća.

Da li su toga svesni i ostali članovi Vlade?

Ako sada i nisu, verujem da će biti, jer je politička kampanja jedno, a ekonomska realnost nešto sasvim drugo. Isto je i sa kućnim budzetom. Svako želi mnogo toga, ali se posle suočavanja sa činjenicama većina ponaša racionalno.

Da li ćete dozvoliti da u 2009. prosečna penzija poraste na 70 odsto prosečne plate i da li je već o tome bilo nekih razgovora na sednicama Vlade?

Ne mogu da podržim ono što ne postoji nigde. Najveće učešće izdataka za penzije u BDP je 14, a kod nas je već skoro 15 odsto. Najviši odnos plata i penzija je 60 odsto. Ne kažem da ne može ništa da se uradi, samo treba dobro odmeriti i ne praviti greške koje mogu skupo da nas koštaju.

Ja sam pre pristalica selektivnog pristupa: pažljivog odmeravanja najnižih i najviših penzija, što uključuje možda i njihovu različitu dinamiku rasta. Mislim da još ima prostora za pregovore.

Hoće li u drugom polugođu doći do ubrzanja javne potrošnje i kakve će to posledice imati po makroekonomsku stabilnost?

Srbija je suviše siromašna da ima deficit od 3 odsto, koliko je mastrihtski kriterijum, već mora da bude štedljivija. Zato ne samo da ne očekujem ubrzanje, već ću nastojati da javna potrošnja bude manja nego u prvoj polovini godine.

Kakvo je trenutno stanje u budzetu, s obzirom na to da je po našoj metodologiji u plusu, a po međunarodnoj u minusu?

Ako želimo u EU, moramo da koristimo evropsku metodologiju. Sad smo već u deficitu koji se procenjuje na blizu 2 odsto BDP-a.

Vaš prethodnik, aktuelni premijer Mirko Cvetković najavio je da će već od jeseni država morati da se zadužuje. Da li ste već nešto preduzeli na tom planu?

To nije loše, ali samo ako se država zadužuje za kapitalne izdatke, a početak intenzivnijeg rada na infrastrukturnim projektima zahtevaće dodatna sredstva. To može biti zamajac razvoja domaćeg finansijskog tržišta, a zaduživanjem u dinarima povećava se prostor za vođenje monetarne politike. To su dve dobre stvari.

Znači li to da ste već prelomili, jer je postojala dilema da li da se državne hartije nominuju u evrima ili dinarima?

Moj stav je da to može da bude samo u dinarima.

Umesto najavljenog smanjenja, poslednjih godina učešće javne potrošnje poraslo je sa 40,4 na 44 odsto BDP-a. Šta ste sebi u pogledu javne potrošnje postavili kao cilj za kraj mandata i da li očekujete podršku ostalih ministara?

Sadašnja, relativno visoka javna potrošnja delom je posledica izbornih ciklusa, ali i ispravljanja nekih nepravdi, odnosno vraćanja dugova iz prošlosti. Cilj mi je da njen udeo u BDP-u spustim ispod 40 odsto, makar i na 39,9 odsto.

Hoćete li podržati predlog potpredsednika Dinkića da se sa 12 na 10 odsto smanje porezi na dohodak i da li bi takav porez u celini imao pozitivne ili negativne efekte?

Srbija je jedna od retkih, možda i jedina zemlja koja ima ovakav sistem oporezivanja građana i insistiraću da se što pre uvede sintetički porez na dohodak. Ako smanjenje poreske stope bude sastavni deo izmena zakona, kojim će se uvesti sintetički porez na dohodak, onda ću ga podržati.

Isto ću postupiti i ako se istovremeno sa smanjenjem te poreske stope nađu uštede na strani rashoda, ali ga neću podržati ako to bude direktno uticalo na rast budzetskog deficita. Ne može se tražiti smanjenje poreskih stopa ako se istovremeno ne smanje rashodi.

U kojoj je meri fiskalna politika, koja je u prvom polugođu generisala dodatnu tražnju od 20-25 milijardi dinara, kriva za rastuću inflaciju?

Inflacije bi bilo i da je u budzetu ostvaren suficit zato što su njeni dominantni uzroci na drugoj strani. Ona je povećana i u zemljama koje su vodile veoma odgovornu fiskalnu politiku, kao što su Bugarska i Rumunija, u kojima je javna potrošnja 33 i 35 odsto BDP-a.

Po nekim računicama, agregatni rast tražnje, podstaknut fiskalnom politikom, imao je za posledicu rast inflacije za dva procentna poena. Pri tome je NBS restriktivnom monetarnom politikom ublažila uticaj fiskalne politike na inflaciju.

I za to je „počašćena“ kritikama za preskupu monetarnu politiku?

Da, ali ne može i jedno i drugo. Idealna kombinacija je da i fiskalna i monetarna politika budu restriktivne. U suprotnom, ako želi da se održi stabilnost u nekim okvirima, jedna od njih mora da preuzme više od fer učešća.

Sada se deo rashoda budzeta pokriva prihodima od privatizacije. Šta će biti kada taj izvor presuši?

Neće presušiti.

Hoće za 3-4 godine, kada se privatizuju i javna preduzeća.

Kada presuše prihodi od privatizacije u završnoj fazi će uglavnom biti i veliki infrastrukturni projekti, koji će se tim novcem finansirati. Ni danas se ti prihodi ne koriste za tekuće rashode, osim za onaj deo koji znači vraćanje starih dugova.

Hoće li se nešto promeniti u vašem odnosu sa guvernerom Radovanom Jelašićem, jer ste sada prešli na „drugu“ stranu?

Ništa se neće promeniti, jer smo svi na istoj strani i ne vidim da je cilj fiskalne politike bitno drugačiji od cilja monetarne politike. Razumem želju svakog ministara da ostvari najviše u svom resoru, ali to ne znači da bi to bio i optimum za državu. Zato ću se truditi da njihove želje kanališem, da to bude optimalno za sve.

Većina ekonomista smatra da će inflacija ove godine biti između 12 i 15 odsto. Hoćete li i zvanično promeniti projektovanu stopu od 8,5 odsto i koliko je za kredibilitet Vlade štetno što svake godine stvarna inflacija bitno odudara od projektovane?

U svim zemljama stvarna inflacija biće daleko veća od projektovane, jer neviđeni rast cena nafte niko nije mogao da predvidi. Pretpostavljam da ćemo sa rebalansom budzeta priznati da će inflacija biti viša od 8,5 odsto, ali ne treba zaboraviti da je u prvom polugođu monetarna politika bila restriktivna, a njeni efekti na ublažavanje inflatornih pritisaka se osete posle tri do šest meseci.

Da li bi za Srbiju bilo bolje da sklopi novi aranžmana sa MMF-om, jer prethodna vlada nije bila baš raspoložena za to?

Ne da nemam ništa protiv, već bih iz više razloga bila veoma srećna da se to desi. Prvo, ako bi naša ekonomska politika dobila pozitivnu ocenu MMF-a, to bi sigurno pomoglo Srbiji da brže dobije status kandidata za prijem u EU.

Drugo, bez obzira na to što se ne slažem uvek sa preporukama MMF-a, on vas tera da vodite odgovornu fiskalnu politiku, što može da utiče na povećanje rejtinga zemlje, a to znači niže troškove finansiranja. Ja sam, dakle, za neku vrstu programa sa MMF-om i to što pre to bolje.

Šta planirate da uradite da se oživi skoro umrtvljeno tržište kapitala u Srbiji?

Promenićemo zakone o hartijama od vrednosti i o preuzimanju, jer su oni bukvalno kočnica bržem razvoju. Moraju se, takođe, promeniti zakoni o porezu na kapitalnu dobit i prenos apsolutnih prava.

U zemljama sa nerazvijenim finansijskim tržištem obično i ne postoje ovakvi porezi, dok u Srbiji postoje i visoki su. Ja sam pristalica ideje da se oni ukinu. Konačno, država će pogurati tržište emisijom hartija od vrednosti za finansiranje kapitalnih projekata.

Vaši prethodnici u Ministarstvu finansija predložili su smanjenje, ali ne i ukidanje poreza na kapitalnu dobit.

Ukidanje tog poreza bi definitivno doprinelo razvoju tržišta kapitala, a nama je potreban veliki pomak u relativno kratkom roku, recimo u narednih šest meseci.

Kada će se potpuno liberalizovati i kapitalne transakcije?

Imamo četiri godine od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a moguće je da ćemo to uraditi i ranije. Kao neko ko je došao iz NBS nisam sklona da sve uradimo odmah, posebno kada se radi o kratkoročnim transakcijama, ali najveći deo biće liberalizovan za dve godine.

(Autor: Milan Ćulibrk)