Bitka za svako radno mesto

Borba za svaku fabriku i svako radno mesto – slogan je Ministarstva finansija i privrede u 2013. godini, ističe u razgovoru za ,,Politiku” državni sekretar Aleksandar Ljubić. Najavljuje početak bitke za 175 preduzeća u restrukturiranju u kojima je oko 58.000 zaposlenih, uz nastavak stvaranja uslova za održivo poslovanje i sve više domaćih i stranih investicija.

Lepo zvuči da će u ovoj godini „Beneton” završiti pogon u Nišu, „Geoks” će početi da gradi veliku fabriku obuće u Vranju, „Mišelin” novi objekat u Pirotu, a „Kalcedonija” još jednu fabriku rublja u Subotici.

– Ipak, nije realno očekivati povećanje broja radnih mesta u godini u kojoj će se rešavati sudbina neprivatizovanih preduzeća – kaže Ljubić.

– Ali interesovanje stranih investitora za Srbiju ne jenjava, pa je blagi rast zaposlenosti u 2014. izvesniji.

Kako će država pomagati oronulim firmama koje su se od 2002. bezuspešno spremale za „udaju”? Može li? Vredi li još arčiti vreme i novac koga nema, jer smo prezaduženi?

– Onako kao što smo pomogli ,,Zastavi” tako ćemo i ostalima – odgovara Ljubić. – Pokazali smo da znamo. Utvrdićemo čime svaka fabrika raspolaže, šta može uspešno da proizvodi, koji delovi tih preduzeća mogu da opstanu, šta je to što država kroz dodatno investiranje može da uradi kako bi te fabrike povećale konkurentnost i kvalitet onoga što se proizvodi. Takva preduzeća ponudićemo kupcima, što ne podrazumeva obaveznu privatizaciju. Cilj je da se osposobe za samostalno i održivo poslovanje.

Ove firme su prezadužene, ne plaćaju poreze i doprinose, ali ni struju, gas, vodu… Procena Svetske banke je da su godišnje trošile oko 700 miliona evra „naših para”. Ipak, država im pruža još jednu šansu do kraja juna 2014.

– Svrstane su u četiri grupe. Na prvom spisku su preduzeća koja će postati državna, jer su strateški važna, kao što je RTB Bor, zatim ona iz oblasti vojne industrije. Na toj listi je i „Petrohemija”, jedan od velikih izvoznika. Od početka godine NIS će investirati 20, Srbija dodatnih 40 miliona evra u renoviranje postrojenja, kako bi od sredine 2014. „Petrohemija” poslovala sa dobitkom. U drugoj grupi su preduzeća čija će imovina biti ponuđena kupcima bez dugova. U trećoj su firme u kojima je postupak pripreme za privatizaciju okončan, ali je ostala neka imovina i do desetak zaposlenih. Njih čeka reorganizacija ili stečaj.

Gde su svrstani proizvođači traktora? Da li je država, kojoj je poljoprivreda prednost i jedan od ekonomskih stubova, konačno od njih digla ruke?

– Oni su u četvrtoj grupi preduzeća i sa svakim od tih preduzeća bavićemo se pojedinačno. Reč je o novobeogradskom IMT-u i rakovičkom IMR-u. Ako nam treba proizvodnja traktora i kombajna, takvim fabrikama nije mesto u centru grada. Odredićemo pogodnu lokaciju, naći investitora i izgraditi novu fabriku na teritoriji Beograda, a njihovu imovinu u gradskom jezgru ponuditi na prodaju.

I Fabrika automobila u Priboju već deceniju kopni čekajući strateškog partnera, a sa njom i žitelji te nekada razvijene opštine. Šta s njom?

– Sa posebnom pažnjom bavimo se i FAP-om. Videćemo da li je budućnost FAP-a proizvodnja kamiona ili komponenti za vojnu industriju. Među fabrikama koje zaslužuju naročitu državnu pažnju je i Fabrika kablova u Jagodini i kruševački „14. oktobar”. Pregovaramo sa investitorima i u proizvodnji i preradi hrane.

Poseban tim Ministarstva finansija i privrede brine o malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, najteže pogođenim krizom. Od početka septembra stižu olakšice – ukinuto je 138 parafiskalnih nameta, fiskalne kase i „muzički dinar” za zanatlije, a ugostiteljima je taj namet smanjen. Neke takse su ih godišnje koštale i po 200.000 dinara, što je izdatak za minimalnu platu radnika.

– Od 1. januara mala i srednja preduzeća plaćaće porez na dodatu vrednost tek kad naplate robu, a ne kao do sada, po izdavanju fakture.

Podignut je i census za ulazak u PDV sistem sa četiri na osam miliona dinara – podseća Ljubić.

Privrednici i građani koji zaključno sa oktobrom 2012. imaju poreska dugovanja, mogu steći uslov na otpis zateznih kamata i mirovanje glavnog poreskog duga.

Ako tekuće poreske obaveze za novembar i decembar 2012. i januar 2013. godine plati najkasnije do 31. januara ove godine, mali poreski obveznik stiče pravo na mirovanje glavnog duga od dve godine, do 31. decembra 2014, a veliki do 31. decembra 2013. Ukoliko u periodu mirovanja duga budu redovno plaćali tekuće obaveze, biće im otpisana zatezna kamata, a zatim će glavnicu duga moći da plate na 24 rate.

Nastaviće se sa isplatom subvencionisanih kredita, a „mali i srednji biznis” može da očekuje i povoljne kredite. Za tu svrhu državi je Evropska investiciona banka odobrila kreditnu liniju od oko 500 miliona evra. Privrednicima će preko komercijalnih banaka biti dostupni krediti na rok od 12 godina, sa dve-tri godine počeka i godišnjom kamatom do pet odsto.

Očekujući ponudu za Železaru

– Očekujem da će do 28. februara, do kada je produžen tender za Železaru „Smederevo”, biti dobijena konkretna ponuda – kaže Ljubić.

Do tog datuma ruska kompanija „Ural vagon zavod”, jedini kandidat za strateškog partnera, analiziraće dokumenta u Železari. Finansijski, pravni i tehnički savetnici ruske kompanije su svakodnevno bili u Smederevu, ali „nije bilo dovoljno vremena”.

– Doneli smo odluku, da produžimo rok za 60 dana, kako bi toj kompaniji omogućili da uradi dodatne analize i za nas pripremi, što kvalitetniju ponudu, što je jednima i drugima u interesu – kaže Ljubić.