Bisić: Redukovati javni sektor

Predimenzioniran javni sektor je problem koji mora da se reši, i treba pronaći ravnotežu između javnog i privatnog sektora, kaže Milica Bisić. Zamrzavanje plata i penzija- nepopularna mera koju zbog velikih rashoda predviđa Ministarstvo finansija trebalo bi da donese olakšanje za sve one koji rade u privatnom sektoru i plaćaju poreze a samim tim i plate ljudi u javnom sektoru.

Gostujući u emisiji „Između dve vatre“ specijalna savetnica ministra finansija Mlađana Dinkića Milica Bisić rekla je da treba pronaći ravnotežu između javnog i privatnog sektora odnosno između prihoda i rashoda države.

„Činjenica da je neravnoteža u javnim finansijama u suštini posledica rashoda koje država naše ekonomske snage ne može da finansira. Predimenzionirani javni sektor jeste nešto što treba da bude redukovano i da se smanje rashodi na taj način“, kaže Bisićeva na pitanje da li treba pribeći meri zamrzavanja plata i penzija. Paket poreskih zakona o kom se razgovara u skupštini je instrument restrukturiranja prihoda, i ne donosi opterećenja ni privredi ni stanovištvu, napomenula je ona.

„Za milion trista ljudi koji plaćaju poreze za njih, baš zato što je javni sektor predimenzioniran, taj problem bi trebalo da bude rešen“, rekla je ona.

Ona kaže da je predimenzionirani javni sektor problem koji mora da se reši. Nameće se pitanje kako smanjiti rashode koji se vežu za te obaveze, kaže ona i dodaje da treba rasteretiti i dve trećine građana koji plaćanjem poreza finansiraju javni sektor.

Bisićeva kaže da treba da se pokuša da se nađe ravnoteža između javnog i privatnog sektora.

Takve mere već je predlagao Fiskalni savet.

Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, rekao je u istoj emisiji da „sve ranije vlade pa i ova kasne sa reformama“, pa se kao nužno rešenje nameće i ovo – zamrzavanje plata. On smatra da je to neophodna mera. Ukoliko je inflacija veća, to će značiti i da će (zamrznute) plate zapravo biti smanjene, objašnjava Vučković. „Ne postoji zemlja u kojoj su plate u javnom sektoru veće za 30 odsto nego u privatnom“, kaže Vučković.

„To je domaća statistika i, prema tom pokazatelju, zaista su previsoke plate u javnom sektoru, i ne postoji zemlja kao Srbija koja ima učešće plata i penzija u bruto domaćem proizvodu u novostvorenoj vrednosti – tako da prema ova dva pokazatelja, ma koliko čudno izgledalo, imamo preveliku masu plata i penzija“, kaže Vučković.

„Svi su ugroženi u državi koja je u krizi, kao što je Srbija… Sve ovo nam govori da najpre Vlada treba da postigne konsenzus, zatim da postigne konsenzus sa sindikatima…. Nije redak slučaj ni u Evropi, neke države, baltičke na primer, prve su išle na ovo rešenje, i izašle iz krize za godinu“, kaže on. Ključno je da se ovim interventnim merama krene sa sređivanjem javnog sektora, kaže Vučković.

Da smo godinu dana unazad vodili više računa o javnom sektoru, situacija bi bila drugačija, ocenjuje on.

Savetnica ministra je rekla da Srbija nije u bankrotu, postoje likvidna sredstva kojim se servisiraju obaveze. „Nije sve ni crno, ni belo. Onaj rast od 2 odsto će se ostvariti, ostvareno je povećanje izvoza“, rekla je ona napominjući da tako nešto nije dovoljno, ali da je ohrabrujuće.

Kada strani investitori i pogledaju Srbiju videće deficit koji je u vrhu Evrope na listi, i pitaće se koliko je pametno da ulaže u tu zemlju, kaže Vučković, napominjući da je ključno da se pribegne nekim merama štednje.

Bisićeva kaže da je veoma važno da se porez ne doživljava kao zavlačenje države u dzep građana i da porezi u Srbiji nisu veliki, da je poreska stopa manja nego u okruženja. „Oporezovati nije kazniti“, rekla je ona. Koliko god povećate poresku osnovicu, možete da smanjite poresku stopu. Ona tvrdi da nema novih opterećenja za fizička lica. „Kada gledate porez na imovinu, stopa se ne menja, ostaje ista…

Kada je reč o porezu na dobit, ni jedna odredba ne ukazuje da će se plaćati više“.

Iznos rashoda u javnom sektoru mora biti zaustavljen u rastu, ponovila je Bisićeva. Ne može javni sistem i fiskalna politika da reše probleme, potrebno je pojačati prihode države, kaže ona.“Mi svi kao društvo moramo se suočiti sa činjenicom – ne dolazi novac iz budzeta, već od građana koji plaćaju poreze“.

Ako pričamo o otpuštanju, država mora da radnicima plati otpremnine, i brzom naplatom poreza – na tim planovima treba da se radi i efekti se vide tek za nekoliko godina, kaže Vučković i dodaje da otpuštanja viška radnika mora da bude, jer bi se ubuduće dogodio bankrot.

Bisićeva smatra da je važno da treba da dođe do dogovora raznih društvenih grupa.

Upitan da li vidi političku volju da se ide dalje, Vučković je rekao da se najteže stvare rade na početku mandata. Valja se nadati da će stvari sa političkog terena preneti na ekonomiju, kaže on. „problemi u budzetu su uvek računovodstvena gimnastika, manje više i to je

On kaže da opcija nije da zadržimo sadašnji životni standard, alternativa je udarac u zid, kaže Vučković. Nemamo sa čime da se pohvalimo što se tiče državnog vlasništva, i Telekom posustaje, država se pokazala kao loš gazda, kaže on i postavlja pitanje da li treba čekati i da Telekom postane gubitaš. On kaže da je možda i najpovoljniji trenutak za prodaju Telekoma prošao.