Закони о инвестиционим фондовима креираће нове пословне прилике за инвеститоре

Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали данас је посланицима у Скупштини Србије представио Предлог закона о отвореним инвестиционим фондовима са јавном понудом и Предлог закона о алтернативним инвестиционим фондовима као и Предлог закона о изменама и допунама Закона о осигурању депозита.

Он је истакао да је у процесу даљег јачања српске економије, потребно и креирање нових пословних прилика за домаће и стране инвеститоре. Подсетио је и да о наведеним активностима и развоју тржишта капитала није могло да се размишља пре пар година.

„Свеобухватни извештај Светске банке, у чијој изради су учествовале све кључне институције и министарства закључио је да нема једноставног краткорочног решења за развој тржишта капитала. Са друге стране, у склопу глобалне агенде за раст (енг. „New Growth Agenda”), Светска банка процењује да БДП Републике Србије може да расте чак и до седам одсто годишње и да је значајан део тог раста условљен развојем тржишта капитала“, навео је Мали.

Он је додао и да је Министарство финансија, у сарадњи са другим институцијама, средином ове године основало Радну групу чији је задатак креирање Стратегије за развој тржишта капитала.

„Циљ поменуте Стратегије је био стварање повољног регулаторног оквира који ће представљати покретачку снагу за даљи развој приватног и јавног сектора у Србији у годинама и деценијама које долазе. Оно што даје додатну тежину овој активности, јесте чињеница да су сви међународни партнери (међу којима су ЕБРД, УНДП, Светска банка и други) већ изразили недвосмислену подршку у овом процесу и дали конкретне предлоге за сарадњу на развоју тржишта капитала“, рекао је Мали и нагласио да је развој тржишта капитала битан предуслов за испуњење обавеза преузетих у оквиру Преговарачког поглавља 9 – Финансијске услуге, у смислу даље хармонизације домаћих прописа са прописима Европске уније.

Говорећи о пакету закона који се тиче учешћа и развоја инвестиционих фондова на тржишту Србије, министар је истакао да су основни циљеви доношења ових закона обезбеђивање услова који могу да привуку већи број учесника на тржишту, али и бољи приступ предузећа изворима финансирања.

„Ту су још интензивније трговање, као и пружање веће сигурности страним инвеститорима, док ће домаће тржиште бити атрактивније за страна улагања. Истовремено, биће омогућен приступ додатним односно алтернативним изворима финансирања за микро, мала и средња предузећа“, рекао је Мали.

Министар је додао да се постиже међусобна усаглашеност ова два закона која уређују различите врсте институција за колективно инвестирање али и испуњавају обавезе преузете у оквиру Преговарачког поглавља 9 – финансијске услуге, у смислу даље хармонизације домаћих прописа са прописима Европске уније.

Говорећи о Предлогу закона о отвореним инвестиционим фондовима са јавном понудом, министар је навео да се најважније измене односе на куповину инвестиционих јединица, које ће моћи да се врше уплатом у динарима и девизама, а инвестициона јединица ће бити преносиви финансијски инструмент.

„Предвидели смо и могућност оснивања посебне форме организовања кровног фонда који се састоји од два или више подфондова. Увођење структуре главног и пратећег фонда (masterfeeder) планирано је да уз дозволу Комисије, пратећи отворени фонд може да уложи најмање 85 одсто своје имовине у главни фонд“, објаснио је Мали.

Предлогом Закона о алтернативним инвестиционим фондовима, објаснио је министар, дефинишу се оснивање, делатност и пословање друштава за управљање алтернативним инвестиционим фондовима (ДЗУАИФ), као и оснивање, организовање и управљање алтернативним инвестиционим фондовима (АИФ), врсте алтернативних инвестиционих фондова, послови и дужности депозитара, као и надлежност Комисије за хартије од вредности.

На дневном реду је и Предлог закона о изменама и допунама Закона о осигурању депозита. Предложеним изменама и допунама настоји се да се сада, у условима стабилности финансијског система, систем осигурања депозита додатно усклади на међународном праксом и стандардима, као и правним тековинама Европске уније.

„Овим Предлогом постижемо да на обрачун премије, поред стопе премије и основице за обрачун премије, утиче и процењен фактор ризика у пословању сваке појединачне банке. Планирана је и измена основице за обрачун редовне и ванредне премије, тако да се уместо на укупне осигуране депозите физичких лица, предузетника, микро, малих и средњих правних лица, премија обрачунава на осигуране износе депозита банака до 50.000 евра, односно осигурањем покривене износе депозита наведених осигураних категорија. Предложени приступ је праведнији и уједно и доминантан у међународној пракси и регулативи“, објаснио је министар.

Он је навео да је планирано и увођење засебног покрића депонената.

„Увођење засебног покрића депонената у случају спајања/припајања банака за сваку од банака посебно у ограниченом, али јавности обелодањеном временском периоду тако да осигурани депоненти спојених односно припојених банака у случају да су имали депозите у свакој од тих банака уживају засебно покриће до 50.000 евра у случају стечаја или ликвидације банке у периоду од шест месеци од дана спајања/припајања, чиме се унапређује положај депонената“, навео је министар.

Он је подсетио и да је почетком ове недеље Агенција за осигурање депозита (АОД) објавила оглас за уступање портфеља потраживања уз надокнаду осам банака у стечају, као и потраживања којима АОД управља, у износу од 1,82 милијарди евра, као и да је од 2015. године ниво проблематичних кредита у банкарском сектору смањен са 22 на 4,98 одсто, колико износи у августу ове године.