Категорија:
Активности - Вести
Објављено:
02. марта 2020.
SINISA MALI
ALEKSANDAR VLAHOVIC, JORGOVANKA TABAKOVIC, SINISA MALI
1/

Синиша Мали: Инвестиције су најважнији подстицај расту наше економије

Министар финансија Синиша Мали данас је на отварању Копаоник бизнис форума говорио о досадашњим успесима економске политике Републике Србије и о плановима за будућност, те истакао да је Србија у последњем кварталу 2019. године прва у Европи по стопи раста.

„Имали смо изазове као што су увођење квота на извоз челика и приштинске таксе, тако да би, да тога није било, наша стопа раста била још већа. У јануару је раст 6,5 одсто, а са 6,1 одсто у последњем кварталу прва смо земља у Европи по висини раста“, рекао је Мали.

Министар је подсетио да је стопа раста БДП-а прошле године била 4,2 одсто, а 2018. године 4,4 одсто.

„Ми смо у 2019. години имали повећање плата у јавном сектору између 8 и 15 одсто. У децембру смо прешли просечну плату од 500 евра. То је била визија председника Србије Александра Вучића, који је дао обећање грађанима да ће тако бити. Успели смо у томе, али још нисмо задовољни. Желимо још бољи стандард за грађане Србије“, навео је Мали.

Он је додао да по питању фискалног резултата већ четврту годину заредом Србија има суфицит у буџету. Кад је реч о јавном дугу, он је навео да се води одговорна политика и да се држава не игра са новцем грађана.

„Тако смо пре неколико година имали учешће јавног дуга од преко 75 одсто у БДП-у, а сада смо на испод 50 одсто. Са Међународним монетарним фондом разговарамо о томе каква ће бити фискална правила за будућност, да ли ћемо јавни дуг да ограничимо на 50, 45 одсто. Сада је потпуно под контролом и имамо довољно резерви за било какву потенцијалну кризу“, навео је Мали.

Министар је рекао да је од изузетног значаја повећање минималне цене рада, као и да се очекује да ће она и даље расти, те истакао да се незапосленост значајно смањила, али да се и даље ради на већем повећању запослености.

„У последње четири године отворено је скоро 200.000 нових радних места. Ипак, нисмо задовољни, боримо се за свако радно место, фабрику… То обезбеђује бољи живот у Србији“, истакао је Мали.

Министар се осврнуо и на стране директне инвестиције и подсетио да је Србија прошле године добила признање Фајненшел тајмса да је прва у свету по том питању сходно величини земље и навео да је прошле године укупан извоз Србије био 23 милијарде евра, као и да је дуплиран у односу на време из 2011. или 2012. године.

„Оно што ме посебно радује су нове фабрике које се отварају у Србији. Меита и Зиђин допринеле су расту извоза у износу од  460 милиона евра, а нису биле ни на списку пре две године. У структури увоза доминира репроматеријал и машине и опрема. То је основ за даљи раст који очекујемо. Више репроматеријала, нове опреме, машине – то значи већу производњу, већа запосленост у нашој земљи“, рекао је он.

Обраћајући се учесницима форума министар је подсетио и да је Европска комисија у последњем извештају навела да је српска привреда мотор развоја Балкана, као и да смо заузели 44. место на Дуинг бизнис листи Светске банке.

Министар финансија је истакао да је најбољи показатељ успешне економске политике кредитни рејтинг и истакао да је Србија на корак од добијања инвестиционог рејтинга.

Мали је подсетио и да се Србија прошле године вратила на међународно тржиште капитала, пошто је имала две емисије евро-обвезница и подсетио да је на 10-годишњу обвезницу добијен принос од 1,6 одсто, а да је принос 2013. године на 10-годишњу обвезницу био 7,25 одсто.

Он је додао да је тржиште капитала важно како би се омогућио даљи раст економије.

„Не можемо да имамо високе стопе раста наше економије без развоја тржишта капитала. Имамо и посебну радну групу која се тиме бави, а до јуна ће бити изађена нова стратегија која је везана за развој тог тржишта. Морамо да проширимо могућност компанијама да се задуже повољније. Свака повољнија емисија обвезница Србије значи ниже трошкове задуживања за компаније, што значи да можете да набавите и опрему и да се лакше одлучујете за инвестиције, а што даље има утицај на стопе незапослености и повећање БДП-а“, навео је он.

Мали је подсетио да је од 180 закона који су прошли Парламент прошле године, њих 74 било из надлежности Министарства финансија, као и да су претежно усмерени на побољшање пословне климе у Србији.

„То су важни системски закони, на пример – Закон о јавним набавкама, на који се јако дуго чекало. Од јуна ће бити у функцији портал и све ће се спроводити електронски. То значи већу транспарентност и конкуренцију, као и мању могућност корпуције. Ту је и Закон о рачуноводству, по којем је од 1. јануара 2022. године обавезно увођење електронских фактура. Држава се активно бави тиме. Нема више папирологије, нема више печата, све ће се радити електронски“, навео је Мали.

Он се осврнуо и на инвестициона улагања и истакао да се са таквом политиком наставља, посебно са изградњом ауто-путева и железнице, јер како је оценио, то доводи инвеститоре у нашу земљу.

„Када погледате, 24 одсто нашег БДП је у страним директним, приватним и државним инвестицијама. То је најважнији подстицај расту наше економије и биће тако с обзиром на програм „Србија 2025“. Тај програм смо представили прошле године, а подразумева 14 милијарди евра улагања у инфраструктуру“, навео је Мали.

Министар је истакао да Србији не вреди ниједан нови киломатар ауто-пута, нити нове фабрике ако нема ко да ради или да користи ауто-путеве.

„Наша политика је везана за човека. Значи, приоритет су грађани, да њихов стандард што брже расте и у што краћем временском периоду. Желимо да остану у Србији и да своје снове остваре овде“, закључио је Мали.

 

Фото: Танјуг