Савичић: Напредак на Дуинг бизнис листи резултат преданог рада целе Владе

Државни секретар у Министарству финансија Славица Савичић изјавила је данас да је Министарство финансија било активни учесник регулаторних реформи као и да се доста радило на унапређењу примене постојећих прописа, захваљујући чему је Србија напредовала за четири места у односу на прошлу годину и заузела 44. позицију на Дуинг Бизнис листи.

Савичић је данас учествовала као панелиста на конференцији посвећеној представљању новог издања извештаја Светске банке „Дуинг бизнис 2020“ на којој је истакнуто да је један од конкретних резултата ресорног министарства и скраћење рока за повраћај ПДВ-а који је смањен са 14 на 10 недеља, а на чему је привреда дуго инсистирала. На даљем скраћивању рокова ће се и даље радити.

Савичић је оценила да је то свакако резултат преданог рада Министарства финансија и целе Владе Србије.

„Постојећи законски рокови и одредбе треба и применити. Када смо дискутовали прошле године о томе, заузели смо став у Министарству финансија, а и шире, да је рок који је прописан добар, али да је поента и да се он испоштује. Суштина овог напредовања је резултат једног континуираног рада и онога на чему министар финансија Синиша Мали инсистира”, рекла је Савичић.

Према њеним речима, на нама је да оно што имамо као ресурс, буде оперативно, да будемо технолошки опремљени и напреднији да би дошли до ових резултата.

„Верујем да ће то бити и много боље. Пресек стања који се прати у Министарству финансија на месечном нивоу указујe на то да имамо помак и то доста добар тако да сви показатељи указују на то да ће бити још већег напретка“, оценила је Савичић.

Државна секретарка је истакла значај сарадње и са државним катастром и јавним бележницима захваљујући чему ће бити ефективније и лакше подношење пореских пријава, од чега ће користи имати и привреда и грађани.

„То је врло осетљива материја јер је подношење пореских пријава комплексан посао и треба доста тога и знати, упарити и бити оперативан. Покушали смо у сарадњи са Републичким геодетским заводом и јавним бележницима, да све правне послове, који се завршавају код бележника, катастар еведентира у својој евиденцији а затим прослеђује локалној пореској администрацији, те смо имали ситуацију да се у кратком временском интервалу види да је до одређеног промета дошло“, казала је она.

Савичић је истакла и као значајно увођење обавезе подношења електронских пореских пријава, то је био кључни сегмент на коме ради не само Министарство финансија већ и цела Влада Србије, да се процес подношења папира што више смањи.

„Ове године уз велику подршку НАЛЕД-а почели смо да размишљамо да идемо корак даље, а то је да се ове године размисли да се кроз измену прописа укине подношење пореске пријаве за три пореска облика а то су: наслеђе, поклон и пренос апсолутних права. Кроз измену закона, ако то Скупштина буде прихватила, то ће се десити ове године“, најавила је она.

Савичић је нагласила да ће се предложеним законским решењима укинути и подношење пријаве за физичка лица (за лица која не воде пословне књиге), за порез на имовину од 2021. године.

„Мислим да су то добра решења из разлога што имамо континуитет и добру сарадњу са свим учесницима у том процесу, да уредимо систем али и да се навикнемо на то што све то са собом носи“, казала је она.

Одговарајући на похвале модератора панела да је Министарство финансија ове године знатно раније него што је то иначе била пракса изашло са изменама пореских пакета закона, Савичић је нагласила да ће тај процес и додатно да се унапреди.

По њој, значајан квалитет свему додаје и што је Министарство финансија активно у процес укључило и друге заинтересоване стране и то већ у ранијој фази припреме закона, те су се представници Министарства финансија потврдили да доста разговарају са привредом, НАЛЕД-ом, коморама, удружењима и другим заинтересованим странама.

„Очекујем да ће то у новембру од стране Скупштине Србије бити усвојено и онда ће привреда и сви имати много више времена да се прилагоде од почетка године тим новинама“, истакла је Савичић и додала да је утисак да треба унапредити технику и праксу и да нешто што смета и изискује додатна мишљења Министарства финансија, буде смањено, кроз унапређење самих прописа.

Савичић је подсетила и да је много других ствари учињено, што се тиче растрећења привреде, истакавши и податак да је повећан ниво неопорезивог износа зараде са 15.300 на 16.300 динара, као и смањење стопе доприноса са 26 на 25,5 одсто, што је обећање са почетка године, које је испуњено.

На панелу „Реформски резултати и даљи кораци“, поред државне секретарке Славице Савичић учествовали су и државни секретар у Минисстарству привреде Милун Тривунац, помоћник министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Јованка Атанацковић као и директор Републичког геодетског завода Борко Драшковић.

Претходно је уводном делу говорила министарка грађевинарства Зорана Михајловић која је истакла да је Србија по брзини издавања грађевинских дозвола заузела девето место и тако ушла у ТОП 10 најбољих земаља света у тој области. Она се захвалила и другим министрима који су схватили значај напредовања на Дуинг бизнис листи, истичући

нарочито министре финансија, енергетике и привреде – Синишу Малог, Александра Антића и Горана Кнежевића.

Индикатори који се односе на поступак уписа непокретности и плаћања пореза ће имати користи од потпуније примене концепта „све на једном месту“ и најављеног укидања пореских пријава у поступку промета непокретности. Следеће године би требало да буду признати и могућност електронске пријаве и плаћања пореза на имовину и фирмарине. Интересантан је и податак да је Србија значајно напредовала у заштити мањинских акционара, са 83 места у 2019. на 37. позицију у 2020, односно за чак 46 места и то захваљујући изменама Закона о привредним друштвима.

Према извештају објављеном јутрос на званичном сајту Светске банке, Србија спада међу 42 светске економије које су у периоду 2018/19. године спровеле регулаторне реформе у три или више од 10 оцењиваних области унапредивши услове лакоће пословања.

Истиче се да је Србија ојачала заштиту мањинских инвеститора захтевајући спровођење екстерне ревизије, моментално обелодањивање трансакција повезаних лица, објављивање власничких и контролних структура, као и већу корпоративну транспарентност.

Србија је олакшала плаћање пореза увођењем интерних рокова за повраћај пореза на додату вредност.