Министар Синиша Мали за Блумберг: Циљ је да добијемо инвестициони рејтинг

Министар финансија Синиша Мали изјавио је у интервјуу новинској агенцији Блумберг да је циљ да економији Србије, која стреми ка Европској унији, обезбеди инвестициони рејтинг.

Да би се то постигло, Србија треба да се фокусира на реструктурирање својих банака, решавање наслеђеног дуга и одржавање динамичног економског раста, изјавио је министар финансија Синиша Мали у интервјуу.

„Све што радимо са нашом буџетском, фискалном и монетарном политиком осмишљено је да испуни све критеријуме који су потребни да бисмо се придружили листи земаља са инвестиционим рејтингом“, рекао је Мали, додајући да, с обзиром на садашњу динамику, остварење тог циља изгледа реалније у 2020. години.

То ће, како истиче, „бити шлаг на торти након више година стабилизације буџета, смањења незапослености и смањења јавног дуга“.

Да би ишла стопама Словеније, једине бивше југословенске републике која има инвестициони рејтинг, Србија мора, према речима Синише Малог, да ствара још више радних места, да заустави егзодус младих који напуштају земљу и да одржава јавне финансије на здравим темељима, као што и чини од 2016. до 2018. године од када бележи буџетски суфицит.

Позив за наставак спровођења структурних реформи, укључујући продају државне имовине у складу с трогодишњим, нефинансијским аранжманом земље с Међународним монетарним фондом, годинама је у фокусу извештаја о Србији, напомиње Блумберг.

Да би оствариле економски раст од 4,4 одсто који је постигнут прошле године, власти у Србији су балансирале између одржавања блиских односа са ЕУ, својим главним трговинским партнером и привлацења инвестиција из Русије, Кине и Турске, наводи агенција.

Блумберг истиче и да је пред министром финансија још једна „загонетка“ то да ли би и када, после шест година, Србија требало да се врати на тржиште еврообвезница.

Продаја обвезница је само једна опција финансирања и „нема потребе за било каквом продајом еурообвезница“, каже Мали.

Србија ће, како додаје, „настојати да процени путању каматне стопе за наредне године и да ли је рационално продати неку обвезницу и отплатити део старог, скупог дуга“.

Тај дуг укључује 3,5 милијарди долара дуга по основу две серије еврообвезница деноминованих у доларима, које доспевају 2020. и 2021. године, као и 1,1 милијарда евра дуга према Париском клубу поверилаца и 706 милиона евра дуга према Светској банци.

Ако се Србија одлучи за емисију, то би требало да уради пре него што Европска централна банка почне да повећава каматне стопе, рекао је Мали.

За сада ће Влада користити сваки расположиви фискални суфицит за отплату старих дугова, навео је министер финансија.