Категорија:
Активности - Вести
Објављено:
25. септембра 2020.
_RAD7432

Мали: Веће зараде трасирају пут ка већем вредновању људског рада у Србији

Министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да податак  који је саопштио Републички завод за статистику, да је просечна зарада обрачуната у јулу по први пут у Србији премашила 510 евра, указује да је, полако али сигурно,  трасиран пут ка већем вредновању људског рада у Србији као и да је привреда Србије остала жилава и витална и условима пандемије.

“Просечна зарада од 60.029 динара је нови оквир у коме се крећемо и то је једна озбиљна потврда да је привреда Србије остала жилава и витална, те да је у условима кризе и пандемије остала јака и да вуче напред. Подсетићу вас да је пре неколико година просечна зарада била 320 евра, дакле ови нови подаци показују исправност наше економске политике. Када се на то надовеже и рекордно ниска незапосленост, јасно је да је наша политика усмерена ка добробити свих грађана Србије”, рекао је министар.

Према његовим речима, очекивања су и да ће повећање минималне зараде од 6,6 одсто, неопорезивог дела дохотка са 16.300 на 18.300 динара, као и планирано умањење пореза на зараде  – утицат на даљи раст зарада.

“Пре две године оптерећење на зараде је било 63 одсто а сада је 61,2 процента. Наша политика је да оптерећење на зараде смањујемо али наравно у складу са могућностима и расположивим фискалним простором”, навео је Мали и додао да је свестан да је фискално оптерећења зарада још увек високо али да је убеђен да ће се са већим привредним растом у будућности створити услови за додатна умањења.

Мали је указао да је Влада Србије посвећена томе да се очува животни стандард становништва и да због тога убрзано ради на привлачењу инвестиција као и на стварању стимулативног регулаторног оквира који ће пружити једнаке шансе за све. Влада је, каже, итекако свесна да су и даље присутне друштвене неједнакости у друштву, те је промена на том плану, једна од битних тачака агенде у будућности.

“Ми смо по први пут у историји као држава интервенисали из буџета и директно подржали привреднике са пакетом од 5,8 милијарди евра. На тај начин смо извршили реалокацију, односно праведнију прерасподелу јавних средстава, како би се помого приватном сектору. То се никада до сада није десило. Показали смо да за  нас не постоје грађани првог или другог реда, већ да су то све наши грађани. Стало нам је да свима буде боље, али да са друге стране свако допринесе друшвеној заједници на свој начин и искористи могућности како би подигли привреду и квалитет живота”, објаснио је Мали.

Мали истиче да је Србија пуна потенцијала, да то сад виде и други, попут америчке Међународне развојне финансијске корпорације (ДФЦ) која је недавно дошла у Србију,  али да треба учинити напор да се тај потенцијал “ослободи”.

“Недавно је саопштено да се Србија по индексу људског капитала (HCI) Светске банке, који мери развој људског капитала у свету, налази у врху у нашем региону. То значи да ће дете рођено данас у Србији имати 68-процентну продуктивност ако заврши образовање и буде доброг здравственог стања”, рекао је Мали и додао да је заправо то та заоставштина коју желимо да оставимо младима – да се више цени и плаћа њихов рад.

Мали је рекао да је уверен да је план по коме ће просечна плата 2025. године у Србији бити 900 евра, а просечна пензија 430 у потпуности остварив.

“Ако смо 2018. године остварили стопу рата од 4,4 одсто, а 2019. године 4,2 одсто, а ове се године, што су наша очекивања, услед пандемије,  задржимо на нули и уопште немамо пад БДП, јасно је и да нећемо имати индикаторе који ће вући зараде наниже”, рекао је Мали и додао да је то својеврсни успех имајући у виду информације које долазе из окружења да се планирана смањење зарада крећу и преко 20 процената.

Министар је рекао да ће на нивоу целе године зараде у Србији имати реални раст, те да се следеће године очекује захуктавање привредног раста. Он је истакао и да је незапосленост од 7,3 одсто у другом кварталу ове године доказ да су економске мере допринеле очувању радних месета упркос тешким условима изазваним пандемијом коронавируса.

Мали је подсетио и да су реформе прописа из радног законодавства учинили да флексибилност рада постане реалност у економском животу Србије, те да су и они допринели већој флуктуацији радне снаге унутар привреде, што је такође имало утицај на зараде.