Категорија:
Активности - Вести
Објављено:
08. децембра 2020.
SINISA MALI
SINISA MALI
SINISA MALI NA SEDNICI SKUPSTINE
SEDNICA SKUPSTINE
SEDNICA SKUPSTINE
1/

Мали у Скупштини Србије представио буџет за 2021. годину

Министар финансија Синиша Мали данас је у Скупштини Србије представио Предлог закона о буџету Републике Србије за 2021. годину и том приликом истакао да је реч о развојном буџету, којим се наставља одлучна борба против пандемије корона вируса и стварају услови за наставак опоравка и јачања наше привреде, изградњу највећих инфраструктурних пројеката и побољшање животног стандарда грађана.

Министар је рекао да су у буџету две компоненте изузетно важне, а то су социјална компонента и капиталне инвестиције.

Укупни приходи и примања предвиђени буџетом за 2021. годину износе 1.336,3 милијарде, што је повећање од 3,5% у односу на износ предвиђен ребалансом буџета за 2020. У односу на процењени износ прихода за 2020, укупни приходи буџета у 2021. години већи су за 45 милијарди динара. Буџетом за 2021. годину предвиђени су укупни расходи и издаци у износу од 1.514,8 милијарди динара, што представља смањење од 14,63% у односу на износ планиран ребалансом за 2020. годину из новембра месеца. Пројектовани дефицит износи 178,5 милијарди динара, што је 3% БДП.

Мали је рекао да је предвиђена висина дефицита потпуно одржива и да пружа могућност да се смањује ниво јавног дуга у БДП-у на још нижи  ниво него ове године, и да даје за право да се пројектује стопа раста од шест одсто, која није ниска, али је достижна ако се сви планирани пројекти реализују.

Министар финансија је рекао да ће година пред нама бити веома тешка и пуна изазова, али да имамо основа да будемо оптимистични.

Србија ће,  нагласио је, према оценама међународних инстутиција бити једна од ретких земаља у којој ће током 2021. године бити достигнут преткризни ниво а оно што ће бити најважније је да се потрудимо да одржимо макроекономску стабилност, да нам јавне финансије буду под контролом и да уз то имамо и опоравак привреде и раст.

У свом излагању министар се осврнуо на улагања која буџет предвиђа у различите области, у капиталне пројекте, у здравство, просвету, младе, омладину и спорт, заштиту животне средине, културу…

Говорећи о улагању у здравство, он је истакао да је пандемија показала колико је здравствени систем важан и неопходан да би држава и друштво могли да функционишу, па се тако наставља са рекордним улагањима у здравство, како кроз изградњу и обнову болница и домова здравља и кроз набавку медицинске опреме, материјала и лекова, тако и кроз повећање примања запослених у здравству.

Подсетио је и да су за само четири месеца завршене две нове болнице за ковид пацијенте, те да је из буџета за то издвојено око 100 милиона евра.

Према његовим речима, међу пројектима из сектора здравства који ће бити реализовани током 2021. године, налази се реконструкција Клиничких центара у Београду, Новом Саду и Крагујевцу. Такође, планирана су средства за изградњу нове Универзитетске дечије клинике “Тиршова 2”. Припремни радови на изградњи биће започети у првом кварталу наредне године, а тендер ће бити расписан на пролеће.

Када је реч о пројектима из области здравства који се раде преко Канцеларије за јавна улагања, ту су болнице у Аранђеловцу, Лозници, Врбасу, Смедеревској Паланци, Врању, Кикинди, Пироту, затим Институт за инфективне и тропске болести и Институт за мајку и дете “Др Вукан Чупић”, Геронтолошки центар Београд Карабурма, Нови Сад, Суботица, затим домови здравља у Новом Саду, Ваљеву, Врњачкој бањи, Мајданпеку, домови за децу ометену у развоју у Суботици и у Ветернику.

„Снага земаља данас није само везана за економију већ за отпорност и јачину здравственог система“, нагласио је он.

Министар је истакао да је за Владу Србије од изузетног значаја да се, из године у годину, стварају све бољи услови за побољшање животног стандарда грађана а то је омогућено захваљујући одговорној економској политици.

Како је нагласио, у буџету је пронађен фискални простор за повећање пензија и плата, као и за повећање мнималне цене рада. Ове мере неће угрозити стабилност јавних финансија и темпо опоравка наше привреде.

На пример, плате запослених у здравству само у последњих годину дана повећане су око 30%. Предвиђено је и повећање минималне зараде за 6,6%, односно са садашњих 172,5 динара по сату на 183,9 динара. То значи да ће просечна минимална зарада са садашњих 30.137 динара порасти на 32.126 динара.

Друга важна област о којој је говорио су и издвајања за капиталне инвестиције.

„Део буџета на који сам посебно поносан односи се на капиталне издатке, чијом изградњом радимо на спровођењу програма “Србија 2025”.  У самом буџету Републике је за капиталне инвестиције издвојено 273,9 милијарди динара, што представља 18,08% укупних расхода, док је на нивоу опште државе та бројка око 330 милијарди динара, односно 5,5% БДП-а. Баш као што смо и обећали, сваке године, све више новца улажемо у јавне инвестиције, па ни 2021. година неће бити изузетак. Буџетом за 2021. годину је за капиталне пројекте издвојено 72,3 милијарди динара више у односу на буџет из 2020. године, што је увећање за 36%“, прецизирао је Мали.

Он је додао да су планирана и додатна средства у износу од 28,3 милијарде динара, која се трансферишу јединицама локалне самоуправе, фондовима обавезног социјалног осигурања и за улагања у путну инфраструктуру. „Ако се на овај износ додају претходно навдена издвајања за инфраструктуру из републичког буџета, долазимо на укупна издвајања за капиталне инвестиције од шест одсто у БДП на нивоу оште државе, што је невероватна цифра“, нагласио је Мали.

Средства за јавне инвестиције биће искоришћена за изградњу ауто-путева, пруга, мостова, клиничких центара, болница, школа, научно – технолошких паркова. „Путеви се у Србији реконструишу и граде. У протеклих пет година изградили смо 350 километара нових аутопутева, а те инвестиције привлаче стране инвестиције, подстичу домаће инвеститоре да улажу“, рекао је Мали.

Он је нагласио да ће Србија само ове године имати укупан прилив од инвестиција од 2,3 милијарде евра.

„У буџету за наредну годину имате испланиран новац за наставак радова на Моравском коридору, за наставак радова на аутопуту Рума-Шабац-Лозница,  новац за почетак изградње Фрушкогорског коридора, новац за Иверак-Лајковац, за наставак радова, за аутопут Сремска Рача-Кузмин, а на пролеће крећемо са изградњом аутопута Ниш-Мердаре, први део изградња 33 км од Ниша до Плочника“, казао је он и додаа да се наредне године завршава брза пруга Београд-Нови Сад.

Буџетирани су разни други пројекти везани за унапређење заштите животне средине и екологију, унапређење енергетске ефикасности и изградњу регионалних депонија чврстог отпада и канализационе мреже, за здравство и образовање.

„Издвајања у области заштите животне средине односе се на изградњу регионалних система за управљање отпадом. Пројекат ће бити спроведен у осам локалних самоуправа, а његова вредност је око 121 милион евра. У плану је и изградња нових постројења за прераду отпадних вода и канализационе мреже,  пројекат ће се спровести у 28 локалних самоуправа, вредан је 200 милиона евра“, рекао је Мали.

Он је додао да се наредне године, на пролеће, очекују масовни радови на изградњи недостајуће канализационе и водоводне мреже у 75 локалних самоуправа и фабрике за пречишћавње вода  и да је планирано да се у наредних пет година за то издвоји 3,2 милијарде долара. Пројекат је део програма „Србија 2025“.

Као значајан пројекат, издвојио је и изградњу београдског метроа за који се  већ у јануару очекујемо потписивање Меморандума о сарадњи између кинеске и француске стране. Очекује да ће радови на Макишком пољу почети већ крајем следеће године.

Говорећи о сектору омладине и спорта, Мали је подсетио да је већ дато више од десет милиона евра за подршку појединачним спортским клубовима и савезима.

Буџетом су предвиђена и рекордна издвајања за пројекте за младе, што показује податак да је буџет за финансирање програма и пројеката за младе повећан за више од 11%.  „Желимо да задржимо младе, све да остану у Србији и своје снове остваре овде и да привучемо друге да дођу у нашу земљу“, додао је.

Предвиђено је и издвајање од 500 милиона динара за поделу ваучера за субвенционисани одмор у Србији.

Министар финансија осврнуо се и на фискална и пореска оптерећења грађана и привреде. Подсетио је да је планирано повећање неопорезивог дела бруто зараде са 16.300 на 18.300 динара од 1. јануара. Том мером, у наредној години, смањује се пореско оптерећење просечне нето зараде за 0,6 процентних поена. То је за привреду уштеда од осам милијарди динара, јер се држава одрекла прихода.

Министар је истакао и да је укупан обим мера економске помоћи привреди и становништву у 2020. години, а због пандемије корона вируса, достигао 12,7% БДП, односно 704 милијардe динара, што је око 6 милијарди евра. Министар је објаснио да би, да није било тих издвајања за привреду, Србија годину завршила са 6 одсто привредног пада, а овако ће тај пад ће бити између минус један и нула одсто.