Мали: Стварамо амбијент који легално пословање чини најлакшим и најисплативијим
Министар финансија у Влади Републике Србије и председник Координационог тела за сузбијање сиве економије Синиша Мали, учествовао је на IV годишњој конференцији Владе Републике Србије и привреде Србије, на којој је представљен нови Национални програм за сузбијање сиве економије са акционим планом за 2019/20. годину. Програм предвиђа смањење пословања у сивој зони у наредне две године за готово 200 милиона евра и превођење најмање 11.000 радника и 9.000 фирми из сиве зоне у легалне токове.
Конференцију, под називом „Излаз из сиве економије“, коју је организовала Влада Републике Србије и Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД), уз подршку Немачке развојне сарадње (GIZ), отворили су председница Владе Ана Брнабић, амбасадор СР Немачке у Србији Томас Шиб и члан Управног одбора НАЛЕД-а Светослав Атанасов.
Министар Мали је истакао да је оријентација фискалне политике Владе Републике Србије, у средњем року, одржање ниског дефицита, даље смањење јавног дуга и коришћење фискалног простора у циљу подршке привредном расту.
„Растерећењем привреде, пре свега кроз смањење пореског оптерећења рада, подстиче се раст и отварање нових радних места. Одговорност је државе да створи амбијент који легално пословање чини најлакшим и најисплативијим, тако што обезбеђује једнаке услове, иста правила која није тешко поштовати, али и извесну санкцију за оне који се, ипак, о њих оглуше“, рекао је Мали.
Он је навео да су главни узроци сиве економије које види привреда – високи порези и доприноси на зараде.
„У децембру 2018. године усвојен је сет реформских закона, а одређене погодности привреда користи од 1. јануара 2019. године. Неке од њих, предвиђене изменама и допунама Закона о порезу на добит, привреда ће видети у 2020. години, када се буде припремао сет финансијских извештаја за текућу годину“, рекао је министар.
Мали је подсетио да је од 1. јануара ове године укинут допринос за незапосленост на терет послодавца, у износу од 0,75 одсто, чиме је пореско оптерећење нето плате смањено са 63 на 62 одсто.
„Неко ће рећи да је то мало, али ја бих рекао да је то историјски потез, и то нико није урадио, иако су сви причали о томе. То је само почетак, а опредељење државе је да и даље настави са смањењем фискалног оптерећења“, рекао је Мали.
Министар се осврнуо и на тек завршену посету Међународног монетарног фонда (ММФ), са којима је, између осталог, разговарано на тему смањења оптерећења зарада.
„Сада је рано говорити о конкретним смањењима, али након следеће посете ММФ, коју очекујемо у октобру 2019. године, када будемо имали бољу слику извршења буџета, обавестићемо вас о конкретним активностима.“, рекао је он.
Поред настојања да се додатно смањи оптерећење зарада, министар наводи да ће привреда следеће године имати још погодности.
„Примена пропорционалног метода омогућиће отпис средстава која се амортизују у потпуности и у краћем року у односу на отпис истих средстава применом дегресивног метода амортизације. Сва стална средства која се набаве од 1. јануара 2019. године, амортизоваће се искључиво применом пропорционалне методе“, рекао је министар.
Он је истакао да ће бити признати и расходи по основу рекламе и пропаганде у пореском билансу без ограничења, као и трошкови за истраживање и развој у двоструко увећаном износу. Такође, биће призната и права на порески кредит, по основу новчаних улагања извршених у повећање основног капитала тзв. „стартап друштва“, а биће изузето и 80 одсто дела прихода које оствари носилац ауторског или сродног права по основу накнаде за искоришћавање ауторског дела или предмета сродног права. Истовремено, привреда ће имати и право на порески кредит по основу пореза на капитални добитак плаћен у другој држави.
Осврнувши се на подстицајне мере за фер конкуренцију, министар финансија напоменуо је да је од 1. октобра 2018. уведена мера ослобођења од доприноса и пореза на зараде у првој години пословања, намењена младима и незапосленима, како би се стимулисали
да „стартују легално“ и напоменуо да се сагледава могућност проширења коју обухвата мера за почетнике у пословању.
Привреднике који су присуствовали конференцији интересовала је предвиђена реформа фискализације, за коју је Мали рекао да је један од приоритета Министарства финансија.
„Доношењем Закона о фискалним касама биће омогућена имплементација савремених техничких решења која ће створити услове за праћење оствареног промета преко фискалне касе онлајн, од стране надлежних органа, чиме се стварају услови за сузбијање сиве економије. Успостављањем новог система фискализације, информације о промету у свим фазама биће слате пореским органима у реалном времену“, рекао је Мали.
Он је напоменуо да радна група припрема текст радне верзије Нацрта закона о фискалним касама и подзаконских аката из те области и да се тренутно анализирају различити модели. Министар је навео и да је, поред дигиталне фискализације, један од приоритета увођење система еФактура.
„Наиме, 1. марта 2018. године уведено је регистровање фактура од стране правних лица и предузетника које су издате јавним дужницима у централни регистар фактура. Увођењем ЦРФ-а, јавни сектор не може да измири рачун уколико он није правилно регистрован. Примећен је велики број жалби, па се сада сагледавају могућности унапређења система“, рекао је Мали.
Он је истакао и да Министарство финансија ради на припреми Уредбе о паушалном опорезивању и Предлогу закона о порезу на доходак грађана. Како је објаснио, план је израда софтвера, који ће функционисати преко портала Пореске управе. То ће, како је објаснио, између осталог довести до веће објективности у обрачуну износа обавезе, унапређења прецизности модела који се заснива на шифрама делатности уместо на групама делатности, до спречавања злоупотреба система регистрације.
Премијерка Ана Брнабић је поручила да држава наставља одлучно да се бори против сиве економије и да ту неће бити компромиса.
„Апсолутно неће бити компромиса у борби, јер је то једини начин да обезбедимо фер услове привреди која послује у складу са законима и плаћа порезе. Ми можемо да обезбедимо бољи квалитет живота за све грађане Србије“, нагласила је Брнабић.
Члан Управног одбора НАЛЕД-а Светослав Атанасков је истакао да су за привреду приоритетне мере које ће подстаћи легално пословање, смањити бирократију и трошкове и као пример навео нову процедуру пријаве сезонаца која је уштедела 15 милиона евра пољопривредним газдинствима и компанијама.
„Чак 79 одсто привредника истакло је у истраживању НАЛЕД-а да су високи порез и доприноси на зараде кључни узрок сиве економије и зато је смањење пореског оптерећења једна од најважнијих мера“, рекао је Атанасов.
О резултатима у смањењу обима сиве економије и плановима, на IV годишњој конференцији Владе Републике Србије и привреде Србије, говорили су и министарка правде Нела Кубуровић, као и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић.
Фото: Танјуг
