Čitaj mi

Siniša Mali: U 2023. minimalna cena rada 40.020 dinara, povećanje od 14,3 odsto

1/4

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da će minimalna cena rada u 2023. godini iznositi 40.020 dinara, što je povećanje od 14,3 odsto, kao i da će neoporezivi deo zarade biti uvećan sa 19.300 dinara na 21.712.

„Od 1. januara 2023. godine minimalna cena rada iznosiće 230 dinara po satu, odnosno 40.020 dinara, u odnosu na postojeću od 35.000 dinara. To je povećanje od 14,3 odsto, što je najveće procentualno povećanje minimalne zarade ikada“, rekao je Mali, nakon sednice Socio – ekonomskog saveta.

On se zahvalio svim članovima Saveta na konstruktivnom dijalogu, ocenjujući da ti razgovori nisu ni malo laki i jednostavni, ali da je važno da svi učesnici dijaloga čuju jedni druge i da se razgovara.

„Pokušali smo da balansiramo između dva zahteva - zahteva sindikata za mnogo veće povećanje minimalne zarade i zahteva poslodavaca da u uslovima rastućih cena energenata, velike nestabilnosti i neizvesnosti na tržištu, pokušamo da sačuvamo radna mesta, kao i da usled povećanja platnog fonda ne dođe do otpuštanja u Srbiji“, rekao je Mali.

Podsećajući da je 2010. godine minimalna zarada bila oko 15.700 dinara, on je dodao da kumulativan rast minimalne zarade od 2017. godine do 2023. iznosi ukupno 90,1 odsto, a ako se gleda rast od 2012. do danas minimalna zarada je porasla dva i po puta.

Ministar Mali je istakao i da je važno da minimalna zarada realno raste više nego što raste stopa inflacije.

„Iz godine u godinu smo išli ka materijalnom povećanju minimalne cene rada, mnogo većem nego što je to bila stopa inflacije. Isti princip primenjujemo i sada. Naime prosečna stopa inflacije ove godine projektovana je na 11,5 odsto, naredne godine 8,7 odsto, tako da se sa ovim povećanje minimalne zarade u mnogome pokriva cena ili povećanje stope inflacije u ove dve godine“, rekao je Mali. 

On je ukazao i da je država opet preuzela teret povećanja minimalne zarade na sebe i donela odluku da se dodatno rasterete zarade, odnosno da se nastavi sa trendom smanjenja opterećenja na zarade koje je počelo 2017. godine.

„Od 1. januara 2023. godine ići ćemo sa povećanjem neoporezivog dela dohotka sa 19.300 dinara na 21.712 dinara. Na takav način ćemo da anuliramo povećanje koje donosi minimalna zarada kako bismo izbegli bilo kakvu mogućnost otpuštanja u Srbiji usled povećanja plata, a imajući u vidu celokupno stanje na svetskom tržištu i ogromnu krizu sa kojom se ceo svet u ovom trenutku suočava“, rekao je Mali.

On je istakao da je ukupno rasterećenje zarada u poslednjih pet godina sa 64 odsto, sa ovim rasterećenjem, smanjeno na 60 odsto. 

„Time činimo našu privredu konkurentnijom, naše okruženje atraktivnijim, a sa druge strane stimulišemo i motivišemo poslodavce, ne samo da ne otpuštaju radnike, nego i da zapošljavaju nove“, rekao je Mali.

On je zaključio i da je važno da građani Srbije razumeju da je minimalna cena rada ekonomska kategorija, a ne kako neki komentarišu, socijalna. 

„Minimalna cena rada je vezana za poslodavca da u slučaju poteškoća u poslovanju u periodu najduže do šest meseci isplaćuje zaradu kako ne bi bilo otpuštanja i smanjenja radnih mesta. Uprkos tome pre par godina smo dogovorili da ćemo se truditi da kroz minimalnu cenu rada pokrijemo troškove minimalne potrošačke korpe“, rekao je Mali.

On je podsetio da je samo pre par godina stepen te pokrivenosti bio 61,2 danas, a da je danas ta korpa pokrivena sa 81,2 odsto. Dodao je i da će se u narednom periodu raditi da se što pre dostigne minimalna potrošačka korpa.

Ministar se osvrnuo i na makroekonomske indikatore navodeći da je stopa nezaposlenosti 8,9 odsto, što je istorijski najniža stopa nezaposlenosti ikada u Srbiji, rast BDP u prvom kvartalu je bio 4,4 odsto, a u drugom kvartalu 3,9 odsto, javni dug 54,7 odsto, dok je u prvih osam meseci ove godine priliv stranih direktnih investicija 2,6 milijardi evra.

„Veoma je važno da sve što radimo sagledamo u sklopu jedne šire slike, a ta šira slika zove se makroekonomska stabilnost u Srbiji, koju ćemo održati i zadržati samo na osnovu ovako balansiranih odluka“, rekao je Mali.

On je dodao i da povećanje minimalne zarade treba gledati u sklopu šireg seta mera paketa mera koja Vlada Srbije planira u narednom periodu.

Kako je rekao, od 1. novembra će biti povećane penzije za devet odsto, a od 1. januara dodatno 12,1 odsto tako da će kumulativno penzije biti povećane u 2023. u odnosu na 2022. godinu za čak 20,8 odsto.

Podseća i da će od 1. januara naredne godine biti povećane plate u javnom sektoru u iznosu od 12,5 odsto kao što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i obećao.

„Povećanje minimalne zarade, plata u javnom sektoru i penzija treba da dovede do očuvanja i poboljšanja životnog standarda građana imajući u vidu stopu inflacije koja je uvezena i sa kojom se suočava cela Evropa, a ne samo Srbija“, rekao je Mali.

On je dodao i da očekuje da će prosečna plata u 2023. godini biti 706 evra, odnosno da ćemo do decembra naredne godine već imati platu 715, 720 evra.

„U potpunosti idemo u korak sa planom da do kraja 2025. godine prosečna plata bude 1.000 evra, a prosečna penzija od 420 do 450 evra. Zato, uprkos krizi i svim problemima sa kojima se suočavamo, idemo sa ovakvim paketom mera koji ima za cilj da zaštiti građane Srbije, a sa druge strane i da poboljša njihov životni standard“, rekao je Mali.

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić rekla je da je pregovarački tim koji su činile tri strane – sindikati, poslodavci i predstavnici Vlade, imao intenzivne pregovore.

„Ovakvi razgovori nikada nisu jednostavni i laki, veoma se teško postiže konsenzus pre svega kada su u pitanju sindikati i poslodavci. Ono što nam je svima zajedničko jeste da nalazimo najbolje moguće rešenje u datim okolnostima za očuvanje i poboljšanje životnog standarda građana“, rekla je Kisić, i dodala da su u skladu sa tim i danas vođeni razgovori. 

Ona se zahvalila svim članovima Socio–ekonomskog saveta na, kako je rekla, pre svega produktivnoj atmosferi, kvalitetnom socijalnom dijalogu i međusobnom uvažavanju. 

„Iako su nam nekada pogledi različiti na određena pitanja ipak svi imamo isti cilj – poboljšanje životnog standarda građana“, rekla je Kisić i dodala da je minimalna cena rada samo jedna od mera u paketu.

Ministarka je podsetila i da je od početka godine, od kada je stupila na snagu minimalna cena rada za ovu godinu, pa do danas, donet čitav set drugih mera koji su takođe imali za cilj poboljšanje životnog standarda građana.

Predsednica UGS Nezavisnost Čedanka Andrić rekla je da povećanje minimalne zarade za 14,3 odsto, nije ponuda koja je za sindikate, odnosno one koji primaju minimalnu zaradu, dovoljna. 

„Naravno da smo svesni svega što se dešava, vodili smo diskusiju da pokušamo da dođemo do konsenzusa, ali očigledno su rasponi u našim stavovima takvi da se nismo mogli približiti. Nama ostaje da dalje razgovaramo i sa Vladom i sa poslodavcima i da pokušamo da reagujemo odmah početkom naredne godine imajući u vidu sve što se dešava na globalnom planu. Mi ćemo ovu temu morati da držimo gotovo redovno na sednicama Socio - ekonomskog saveta“, rekla Andrić.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović je ukazao da je povećanje od 14,3 odsto, kada se pogleda statistika, najveće povećanje do sada, ali da nije dovoljno.

„Svake godine imamo najveća povećanja, svake godine su ta povećanja sve veća i veća, ali i razlika sa minimalnom potrošačkom korpom je sve veća“, rekao je Orbović i dodao da je cilj bio da minimalna potrošačka korpa i minimalna zarada budu u istoj ravni, ali da se, nažalost, to ne dešava.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić izrazio je zadovoljstvo i zahvalio se Vladi Srbije i predsedniku Aleksandru Vučiću na podršci i razumevanju koje imaju za privredu Srbije i za poslodavce jer, kako je istakao, da nema privrede ne bi bilo ni zaposlenih, ni plata za građane, ni budzeta i ceo ciklus bi se urušio.

Slične teme

Siniša Mali: Budzet uravnotežen, građani prioritet

Siniša Mali: Budzet uravnotežen, građani prioritet

Ministar Mali razgovarao sa šefom Delegacije EU Žiofreom

Ministar Mali razgovarao sa šefom Delegacije EU Žiofreom

Siniša Mali: E-fakturama do veće likvidnosti i efikasnosti privrede

Siniša Mali: E-fakturama do veće likvidnosti i efikasnosti privrede