Siniša Mali: Počela prijava penzionera za penzionerske kartice

Oko 1,7 miliona penzionera u Srbiji se od danas se, na sajtu Fonda PIO (www.pio.rs) ili u njegovim filijalama, mogu prijaviti za izdavanje nove penzionerske kartice sa kojom će od 1. oktobra imati značajne popuste na proizvode i usluge, izjavio je potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali.

„Kao što je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nastavljamo sa pomoći penzionerima, a ovo je projekat kroz koji će na mesečnom nivou moći da ostvare značajne uštede“, rekao je Mali gostujući u Jutarnjem dnevnikiu RTS-a.

Kako je objasnio, prijavljivanje za ovu karticu je onlajn, preko sajta Fonda PIO, a moguće je i u više od 170 filijala tog Fonda, gde će službenici pomoći penzionerima i za njih popuniti zahteve za izdavanje kartica.

Kartice će se, kako je rekao, sukcesivno izdavati, kako bude tekla prijava koja je jednostavna i brza, i potrebni su samo osnovni lični podaci.

Mali je i pozvao sve kompanije da se uključe u kampanju i omoguće popuste na svoje proizvode i usluge u što većem broju.

Ministar je rekao da očekuje da će penzioneri sa ovom karticom moći da kupuju jeftinije u prodavnicama, supermarketima, da će imati popuste na zdravstvene preglede, na boravak u banjama, pri kupovini karata za pozorište i tako dalje. 

„Radimo pravu stvar, ovo je samo deo aktivnosti za penzionere jer im dugujemo veliku zahvalnost za teret reformi koji su podneli. Imali smo već dva povećanja penzija, od 1. novembra i od 1. januara, što je kumulativno 20,8 odsto rasta penzija. Sa tim ćemo nastaviti i penzionere očekuje još jedno dvocifreno povećanje, što je predsednik Vučić već i najavio“, rekao je Mali.

On je dodao da će ove godine prosečna penzija iznositi oko 320 evra, te da je cilj da do kraja mandata ove Vlade prosečna penzija dostigne 400 evra, a plata 1.000 evra.

„Naša želja je da penzioneri što lakše, lepše i aktivnije provedu treće doba“, rekao je Mali.

On je najavio i da naredne nedelje u Beograd stiže Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) na redovnu reviziju aranžmana.

„Sarađujemo sa njima već desetak godina, sve reforme smo sproveli sa njima. Ne samo da daju kredibilitet reformama nego nas usmeravaju da ih sprovedemo brže i bolje. Dobili smo pohvale za to i usred velike svetske krize“, istakao je Mali. 

On je rekao da u godinama kada su mnoge zemlje ušle u recesiju, Srbija i dalje beleži rast, te da je, kumulativno, u dve godine pandemije bila najbrže rastuća ekonomija u Evropi. 

Kako je rekao, sa nekadašnjih 25,9 odsto, što je značilo da je svaki četvrti građanin bio bez posla, nezaposlenost je spuštena na 9,2 odsto, uz to je ostvaren rekordan priliv stranih direktnih investicija od 4,4 milijarde evra u 2022. godini. 

„Imamo investicije, zapošljavaju se ljudi, otvaraju se fabrike, dali smo tri paketa pomoći privredi i građanima ukupne vrednosti oko devet milijardi evra, nabavili smo gas, nismo ostali bez struje. Sve ovo mi govori da je Srbija naučila da pobeđuje u ekonomiji uprkos krizi“, rekao je Mali. 

On je kao jedan od najznačajnijih rezultata, istakao očuvanje makroekonomske stabilnosti rečima da je srpski javni dug od 50,8 odsto BDP-a daleko ispod evropskog javnog duga koji iznosi oko 95 odsto BDP-a. 

„Ništa od ovoga nije jednostavno, ništa ne dolazi preko noći, kroz reforme smo stvorili rezerve sa kojima smo spremno dočekali krizu“, rekao je ministar finansija.

On je poručio da je država najveći teret krize preuzela na sebe jer je to njeno opredeljenje. 

„Uprkos krizi imamo nikad manju nezaposlenost i nismo odustali ni od jednog projekta“, istakao je.

On je najavio da se otvaranjem Kine posle kovid krize, ponovo aktuelizovao projekat izgradnje industrijskog parka u Borči koji će otvoriti oko 20.000 radnih mesta. Srbija će, kako je najavio, uskoro krenuti sa izgradnjom prateće infrastrukture neophodne za realizaciju tog projekta. 

„To je delić politike Vlade Srbije koja je usmerena ka investicijama, dodatnom zapošljavanju, podizanju životnog standarda u što kraćem periodu“, istakao je Mali.

Upitan da prokomentariše nedavni bankrot jedne američke banke, on je poručio da nema straha od uticaja ovog događaja na Srbiju, budući da naše tržište nema čak ni indirektne veze sa posrnulom bankom. 

„Naše banke su stabilne, ceo sistem je stabilan, solventni su i likvidni. Globalna dešavanja utiču na našu zemlju, ali imamo mehanizme da reagujemo, posebno finansijski sistem, a bankrot ove banke je bez posledica za naš finansijski sistem“, zaključio je Mali.