Siniša Mali: Nakon dva povećanja, minimalna zarada u januaru 550 evra

Od 1. oktobra minimalna zarada u Srbiji povećaće se, vanredno, na 500 evra, a u toku su pregovori u okviru Socijalno-ekonomskog saveta o redovnom povećanju minimalne cene rada u Srbiji od 1. januara 2026. godine, i predlog Vlade će biti da ona skoči na 550 evra, najavio je danas prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali.

„Na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića nastavljamo dalje da podižemo nivo minimalne zarade u Srbiji, koja utiče i na iznos prosečne plate, a sve sa ciljem daljeg podizanja životnog standarda građana“, izjavio je ministar Mali gostujući na TV Pink i dodao da u ovom trenutku minimalna zarada u Srbiji iznosi 457 evra. 

Kako je rekao, nakon povećanja u januaru ove godine od 13,7 odsto, rast minimalne zarade u oktobru iznosiće 9,4 odsto, a sa očekivanim sledećim redovnim povećanjem u januaru 2026. od 10,1 odsto, to će biti kumulativni rast minimalne zarade od 37 odsto u godinu dana. 

„To se nikada pre nije dešavalo tako brzo. Podsetiću vas da je 2010. i 2011. minimalna zarada u Srbiji iznosila 15.700 dinara. Obećali smo rast i ispunjavamo obećanje“, poručio je Mali. 

On je objasnio da je u analizi ekonomskog napretka bitna i činjenica da je pre desetak godina oko pola miliona ljudi primalo minimalnu zaradu, dok je danas oko 91.000 zaposlenih sa ovim iznosom. 

„Naš cilj je da ona do 2027. iznosi 650 evra“, najavio je ministar finansija. 

Kako je rekao, planirana dinamika rasta životnog standarda građana kroz rast plata i penzija je da te godine prosek plata dostigne 1.400 evra, penzija 650 evra, a to će omogućiti dalji rast i razvoj kroz povećanje investicija, odnosno dalju izgradnju puteva, pruga, bolnica, škola. 

„Tako podižemo privrednu aktivnost, jačamo ekonomiju. Ne želimo ni prebrzo da podižemo kako ne bi došlo do otpuštanja i kako bismo izbegli povratak rada na crno, Ima puno faktora koji se uzimaju u obzir kada se donose ovakve odluke, od rasta BDP-a, preko procene kupovne moći. Sve to balansiramo“, objasnio je prvi potpredsednik Vlade Srbije. 

On je istakao da, za sada, uprkos svim blokadama u Srbiji ekonomija raste, te da je nezaposlenost na nivou od 9,1 odsto dok je 2011. iznosila čak 25,9 odsto, što je značilo da je svaki četvrti građanin Srbije bio bez posla. 

Mali je poručio da je politika ubrzanog otvaranja fabrika promenila ovaj važan parametar za svaku ekonomiju. 

„Držimo visoku zaposlenost, povećavamo plate i podižemo životni standard građana. Kad god smo imali prostora u budzetu, to su bili naši koraci, jer idemo odgovorno sa povećanjima“, poručio je.

Mali je dodao da je u maju ove godine prosečna plata u Srbiji iznosila 920 evra, te da očekuje da do kraja godine, u decembru, prosečna plata bude viša od 1.000 evra, a 2027. cilj je 1.400 evra.  

„Ključno je podizanje zarade u realnom iznosu, do 15. septembra ćemo imati konačnu odluku o iznosima“, istakao je i naglasio da su ovakve odluke bile nepojmljive pre samo nekoliko godina. 

On je najavio novi paket ekonomskih mera za građane koje će, kako je rekao, predsednik Aleksandar Vučić predstaviti tokom predstojećeg vikenda. 

„Idemo sa povećanjem prosečnih zarada i smanjujemo cene, to je dupli pozitivan efekat na životni standard. Cilj nam je da kroz analizu veleprodaje i maloprodaje napravimo sistem kontrole koji se već sprovodi u Rumuniji i Mađarskoj, kroz ograničenje marži. Tražimo sistemsko rešenje za snižavanje cena, ne kratkotrajno kroz akcije, nego dugoročno da bismo maksimalno poboljšali životni standard građana“, poručio je. 

On je objasnio da je u uslovima kada su u drugim zemljama stope rasta niske ili negativne, za Srbiju važno da očuva zaposlenost, a potom da povećava plate, a da ne ugrozi radna mesta. Za pun efekat povećanja plata, potrebna je i kontrola cena. Vodimo odgovorno ekonomsku politiku“, istakao je. 

Mali je dodao da je bitna ravnoteža između pomoći građanima i očuvanja ekonomske stabilnosti i naglasio da je udeo javnog duga u BDP-u Srbije daleko ispod proseka evrzone, koji iznosi oko 90 odsto. 

On je izrazio nezadovoljstvo neredima u Srbiji, gde, kako je rekao, ima najmanje studenata, ali je puno nasilnika bez političke ideje, što sve, upozorio je, može uticati na ukupnu ekonomiju Srbije. 

„Nema tu politike, suštine, nema ničega osim nasilja, terora. Sve što smo izgubili nadoknadićemo, radićemo još više, još bolje, zaradićemo više, radićemo dalje na izgradnji škola, bolnica, puteva, pruga. Sve ćemo nadoknaditi, Srbija će nastaviti da raste“, istakao je. 

On se osvrnuo i na specijalizovanu međunarodnu EXPO izložbu čiji će Srbija biti domaćin 2027. godine rečima da je učešće do sada potvrdilo 119 zemalja što će biti rekord ove manifestacije, budući da je prethodni najveći broj učesnika imala izložba u Astani, gde se predstavilo 117 zemalja. 

„Srbija očekuje više od tri miliona posetilaca, svi će imati priliku da zarade 2027. kada će Srbija biti centar sveta i kada ćemo se predstaviti na pravi način, podići lestvicu i kada ćemo ići dalje sa planovima i novim ciljevima za 2035.“, zaključio je prvi potpredsednik Vlade Srbije.