Čitaj mi

Ministar Siniša Mali predstavio Program ekonomskih mera za podršku privredi

1/4

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali predstavio je Program ekonomskih mera za podršku privredi Srbije i smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa Kovid-19. “Iako je kriza koju je virus izazvao i sa kojom se privreda suočava globalnog karaktera, Srbija je poslednjih godina vodila mudru fiskalnu politiku, zbog čega je sada spremna da najveći deo tereta krize preuzme na sebe. Mi smo spremniji nego ikad, ekonomski snažni, sa stabilnim javnim finansijama“, istakao je Mali.

Ministar je podsetio da je Program ekonomskih mera rezultat teških reformi koje je Srbija sprovodila od 2014. godine. “Tada smo bili zemlja blizu bankrota, ali smo hrabrim i ozbiljnim reformama uspeli da pokrenemo našu privredu. Naime, rezerve koje smo stvorili zahvaljujući reformama, danas koristimo kako bismo neutralisali negativne efekte globalno izazvane krize. Javni dug nam je ispod 50% BDP-a, četiri godine zaredom smo imali suficit u budzetu“, podsetio je ministar i dodao da smo u poslednjem kvartalu prošle godine imali najveći rast u Evropi, koji je iznosio 6,2%.

„Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, industrijska proizvodnja nam je u februaru bila čak 7,6% veća nego u istom periodu prošle godine. Zašto Vam sve ovo govorim? Da se nije desila epidemija korona virusa, 2020. godina bi za Srbiju, u ekonomskom smislu, sigurno bila najuspešnija u našoj novijoj istoriji. Upravo zato je važno što sada imamo stabilne javne finansije, kako bi se lakše izborili sa ovom krizom“, istakao je Mali.

Ministar je objasnio da je Program ekonomskih mera vredan 5,1 milijardu evra ili 608,3 milijardi dinara.

„Da biste bolje shvatili koliki je to novac, reći ću vam da je to polovina godišnjeg budzeta Republike Srbije. U procentima u odnosu na BDP vrednost ovog programa iznosi 11%. Nema mnogo zemalja u svetu, razvijenijih od nas, koje imaju ovako značajan program ekonomskih mera. Dakle, ogroman novac koji ide direktno u ruke privredi, poslodavcima i zaposlenima, a koji će pomoći da naš BDP, nakon krize, nastavi dalje da raste“, istakao je Mali.Ministar je objasnio da je u poslednjih deset dana, veliki broj privrednika, privrednih udruženja i ekonomista Vladi Srbije uputilo svoje sugestije za očuvanje privrede, te da je i najveći broj njihovih predloga uvršten u ovaj paket mera.

Ministar podvlači da ekonomski Program ima dva cilja – da pomogne našoj privredi, pogotovu privatnom sektoru da ostane na stabilnim nogama, ali i našim građanima da zadrže radna mesta i plate. „Cilj nam je da privreda dan nakon završetka pandemije nastavi tamo gde je stala i da se još brže razvija”, istakao je ministar. Objasnio je da su ekonomske mere podeljene u četiri grupe: mere poreske politike, direktna pomoć privatnom sektoru, mere za očuvanje likvidnosti kao i direktna pomoć svim punoletnim građanima Republike Srbije.

Mere poreske politike predviđaju odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose za preduzeća u privatnom sektoru, tokom trajanja vanrednog stanja, a najmanje u periodu od tri meseca, uz kasniju otplatu nastale obaveze u ratama sa početkom najranije od 2021. godine (sa mogućnošću otplate u periodu do 24 meseca). Uz to, odlaže se i plaćanje akontacije poreza na dobit u drugom kvartalu 2020. godine za sva preduzeća. Takođe, davaoci donacija oslobađaju se obaveze plaćanja PDV-a. “Ukupna vrednost ovih mera je 161 milijarda dinara, ovo je bio i najvažniji zahtev skoro svih privrednih subjekata u Srbiji. Na ovaj način država na sebe preuzima poreze i doprinose na zarade i time ohrabrujemo privredne subjekte i naša preduzeća da plaćaju neto zarade svojim zaposlenima i zadrže punu zaposlenost. Pokazujemo snagu time sto 1,3 milijarde evra obaveza koje bi imala privredna društva preuzimamo na sebe”, kaže Mali.

Direktna pomoć privatnom sektoru podrazumeva pomoć preduzetnicima koji se paušalno oporezuju i koji plaćaju porez na stvarni prihod. Uplata mikro, malim i srednjim preduzećima u privatnom sektoru u visini tri minimalne zarade za vreme trajanja vanrednog stanja. “Nama su se poslednjih nedelja upravo najviše javljali mali preduzetnici, koji u potpunosti zavise od svog malog biznisa. Tako da će svaki frizer, pekar, obućar, taksisti– dobiti minimalac u iznosu od 30.000 dinara, kao i svi njegovi zaposleni, i to za period od tri meseca”, ističe Mali.Preko 900 000 ljudi je u ovoj grupi, navodi ministar, dodajući da su upravo oni i najviše pogođeni ovom krizom, a cilj države je da iz nje što pre izađu. Takođe, predviđena je direktna pomoć i velikim preduzećima u privatnom sektoru u vidu uplate u visini 50% neto minimalne zarade za vreme trajanja vanrednog stanja, za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prestanak rada. “Cilj je da se sačuvaju radna mesta”, istakao je ministar, apelujući na poslodavce da sačuvaju sve zaposlene.

Ministar, međutim, upozorava da su dva ograničavajuća faktora za ona preduzeća koja žele da iskoriste pogodnosti ovog programa.”Ovaj program se ne primenjuje na privredne subjekte koji su tokom vanrednog stanja umanjili broj zaposlenih za više od 10%, kao ni na ona preduzeća koja su prekinula poslovanje pre prograšenja vanrednog stanja, odnosno pre 15.marta 2020. godine”, kaže Mali.

Mere za očuvanje likvidnosti podrazumevaju finansijsku podršku kroz Fond za razvoj, koji će staviti na raspolaganje oko 200 miliona evra kredita za likvidnost za mikro, mala i srednja preduzeća, privredne subjekte, poljoprivredna gazdinstva i zadruge. Takođe, Srbija će komercijalnim bankama obezbediti i garantnu šemu za kredite za održavanje likvidnost i obrtnih sredstava za mikro, mala i srednja preduzeća, kao i poljoprivredna gazdinstva. “Dakle,to su krediti iza kojih stoji država, a u kojima banke nemaju velii rizik, a sve to radimo da nam privreda što pre krene napred punom parom”, kaže Mali.

Četvrta mera, prema rečima ministra, jeste izdvajanje sredstava u iznosu od 100 evra za sve punoletne građane. Za to će biti izdvojeno 70 milijardi dinara iz budzeta. “Želimo da na taj način dodatno pomognemo našim građanima, ali i da im povratimo optimizam i pokažemo koliko je Srbija jaka.Dakle, svaki punoletan građanin Srbije će nakon ukidanja vanrednog stanja dobiti 100 evra u dinarskoj protivrednosti”, rekao je Mali.

Navodi da će se ekonomski program finansirati iz rezervi koje imamo u budzetu,premeštanjem pojedinih aproprijacija obezbediće se jedan deo novca, dok će se drugi deo novca obezbediti na tržištu kapitala, kako domaćem, tako i na međunarodnom. “Pritom, vodiće se računa, kao i do sada, o održivosti naših javnih finansija”, ističe Mali.

Ministar objašnjava da je formiran i tim koji radi na unapređenju regulative kojom bi se podstaklo tržište obveznica, pre svega korporativnih obveznica. “Na ovaj način bismo pomogli velikim preduzećima da brže prebrode ovu krizu i dođu do potrebnog kapitala za dalji rast”, kaže Mali i dodaje da očekuje da će u narednih desetak dana Vlada usvojiti i odgovarajući pravni okvir, kako bi se sve predložene mere mogle sprovesti. Ponavlja da neće biti smanjivanja plata u javnom sektoru, niti otpuštanja radnika. Takođe,navodi, i penzije će biti sigurne i redovne.

“Želim da zahvalim svima koji su radili na ovom programu mera, kolegama ministrima, njihovim saradnicima, Narodnoj banci Srbije i guverneru Jorgovanki Tabaković, Privrednoj komori Srbije, ekspertima i ekonomistima kako iz zemlje, tako i iz inostranstva, našim privrednicima, sa kojima smo se konsultovali i koji su nam umnogome pomogli i čije smo predloge i sugestije uvrstili u ovaj program. Ipak, posebna zahvalnost premijerki Ani Brnabić i predsedniku Aleksandru Vučiću, zahvaljujući čijoj politici je Srbija sada ekonomski snažna i u situaciji da pomogne našoj privredi”, istakao je Mali i dodao da ovo nisu prve, već dodatne mere.

Podsetio je da je Vlada Srbije kao prve mere predložila povećanje plata medicinskih radnika za 10 % od 1. aprila, te isplatu jednokratne pomoći penzionerima u iznosu od 4.000 dinara. Taj novac će, podseća, penzioneri dobiti 10. aprila, zajedno sa celokupnim iznosom penzije, koji će tog dana dobiti iz jednog dela.Takođe, jedna od mera koja je propisala Narodna banka Srbije jeste zastoj u otplati (moratorijum) dužnicima na otplatu kredita, kao i obaveza po osnovu finansijskog lizinga, ne kraći od 90 dana, ili od trajanja vanrednog stanja, za koje vreme banka ne obračunava zateznu kamatu i ne pokreće postupak izvršenja, kao ni postupak prinudne naplate prema dužnicima, odnosno ne preduzima druge pravne radnje u cilju naplate potraživanja od dužnika. Takođe, podseća i da je Narodna banka Srbije smanjila referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 1,75%. „Već ovim merama pokazali smo koliko smo spremni da se borimo za našu privredu i za očuvanje radnih mesta“, istakao je ministar.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je da je država prihvatila 90 odsto predloga različitih udruženja i asocijacija privrednika i da će usvojeni paket mera sačuvati radna mesta, likvidnost i proizvodnju u zemlji.

„Ovaj paket mera jeste nešto što čuva kičmu privrede“, istakao je Čadež. Predsednik PKS se u ime privrednika, udruženja i asocijacija, kao i članica Komore zahvalio državi što je saslušala glas privrednika.

 

Foto: Tanjug

Програм-економских-мера

Slične teme

Prijava za jednokratnu novčanu pomoć od 100 evra počinje 15. maja

Ministar Mali: Poziv privrednicima da se prijave za Program ekonomskih mera

Ministar Siniša Mali pozvao privrednike da se prijave za Program ekonomskih mera