Siniša Mali o izmenama zakona kojim se povećavaju plate i omogućava pomoć penzionerima

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali danas je poslanicima Narodne skupštine predstavio Predlog zakona o završnom budzetu Republike Srbije za 2019 godinu, kao i izmene nekoliko važnih zakona s ciljem podizanja kvaliteta života građana.

Predstavljajući Predlog zakona o završnom budzetu Republike Srbije za 2019 godinu, Mali je napomenuo da je ovo prva godina da se uz budzet za narednu godinu pred poslanicima nalazi i završni račun za prethodnu, pošto je prošle godine usvojeno 18 završnih računa za prethodnih 18 godina.

„Ukupni prihodi i primanja budzeta Republike Srbije za 2019. godinu iznose 1.328 milijardi, dok su ukupni rashodi i izdaci 1.296 milijardi dinara. Budzetski suficit je bio 32,788 milijardi, a kada se oduzmu izdaci za otplatu glavnice od 10,8 milijardi, kao i izdaci za nabavku finansijske imovine od 7,9 milijardi dinara, dolazite do fiskalnog suficita u iznosu od 13,4 milijarde dinara“, objasnio je Mali.

On je naglasio da smo četiri godine zaredom imali suficit u budzetu, te da završni račun za 2019. godinu  to i potvrđuje.

„To su stope rasta koje želimo da ponovo vidimo što pre. Nažalost, omela nas je pandemija virusa korona. Ali već budzet za 2021. godinu, daje nadu da ćemo sa nikad većim investicijama, ali i povećanjem plata i penzija, kao i sa 6 odsto projektovanom stopom rasta, ponovo moći da se vratimo na rezultate koje smo imali do ove godine“, rekao je on.

Ministar je naglasio da je svakako bolje imati suficit nego deficit u budzetu i još jednom podsetio da je zahvaljujući višku u državnoj kasi u protekle četiri godine država imala dovoljno prostora i novca da pomogne privredi i građanima sa preko 6 milijardi evra pomoći, tokom najveće ekonomske krize prouzrokovane pandemijom virusa korona tokom ove godine.

Predstavljajući Predlog zakona o izmenama i dopunama i dopunama Zakona o budzetskom sistemu, minstar Mali je istakao da se pre svega definiše procenat povećanja plata u javnom sektoru.

„Ovaj Predlog predviđa da se od 1. januara sledeće godine plate povećaju za 5 odsto svim medicinskim radnicima. Planirano je povećanje plata za 3,5 procenata za sve ostale u javnom sektoru. Uz dodatno povećanje od 1,5 odsto, od 1. januara, oni će takođe imati povećanje od  5 procenata“, rekao je on.

Takođe, kako je Mali naglasio, ovaj Predlog predviđa i napuštanje dosadašnje kontrole zapošljavanja u javnom sektoru.

„Uvodi se fleksibilniji sistem koji omogućava da korisnici javnih sredstava ubuduće sami donose odluke o zapošljavanju, shodno potrebama i u zavisnosti od novca kojim raspolažu. Ali, postoji ograničenja, a to je da ne mogu da zapošljavaju više od 70 odsto od broja zaposlenih koji su napustili to preduzeće tokom prethodne godine. Dakle, ukoliko je 10 zaposlenih napustilo jednu ustanovu tokom prethodne godine, maksimalan broj ljudi koji može biti zaposlen  je sedam“, rekao je Mali i dodao da je imperativ rast kvaliteta usluga korisnika korisnika javnih sredstava.

Poslanici će raspravljati o Predlogu Odluke o davanju saglasnosti na odluku o izmenama i dopunama finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, kojim se omogućava davanje jednokratne novčane pomoći našim najstarijim sugrađanima.

„Ukoliko se složite sa ovim izmenama, stvaraju se preduslovi da se 18. decembra, pred Svetog Nikolu, svim našim penzionierima isplati jednokratna pomoć u iznosu od pet hiljada dinara. To je ogroman uspeh za sve nas. Na kraju veoma teške godine Republika Srbija pokazala je koliko je jaka, koliko može da pomogne kada je najteže i ovom, poslednjoj u nizu mera pomoći“, rekao je Mali i dodao da će uplatu dobiti milion i 717 hiljada penzionera.

Ministar je podsetio da je u aprilu svim penzionerima uplaćeno po 4.000 dinara pomoći zbog ublažavanja posledica virusa korona, a da ih od 1. januara sledeće godine očekuje i povećanje penzija za 5,9 procenata. On je naglasio i da se iz godine u godinu izdvaja sve manje novca iz budzeta za PIO fond zbog većeg broja zaposlenih, što govori o odgovornoj ekonomskoj politici Srbije.

Predstavljajući Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, ministar finansija je objasnio da se teži kreiranju procedura koje su fleksibilnije, kako bi se postiglo bolje planiranje, upravljanje i smanjenje javnog duga.

On je podsetio da je zaključno sa 31. decembrom prošle godine, ukupno učešće javnog duga u BDP-u bilo je 52 odsto, kao i da je dug tokom ove godine porastao, ali i istakao da je potpuno pod kontrolom, upravo zahvaljujući suficitu u budzetu prethodnih godina, kada su se vraćali stari i skupi krediti.

„Do kraja godine, mi očekujemo da ćemo završiti proces pronalaska strateškog partnera za Komercijalnu banku. Očekujemo priliv u budzet od oko 400 miliona evra. Naš plan je veoma konzervativan, a te prihode uopšte nismo uvrstili u projekciju budzeta za 2021. godinu. Mi planiramo da skoro polovinu tog novca, 170 miliona evra iskoristimo za vraćanje starih, skupih kredita. U ovom slučaju reč je o kreditu koji su oni pre nas uzeli od Azerbejdzana 2012. godine, i to po kamatnoj stopi od 4 odsto“, objasnio je Mali.

Ministar je podsetio i da je predstavljajući budzet za 2021. godinu  govorio o projekciji javnog duga za narednu godinu, kao i o deficitu od 3 odsto.

„To nam daje mogućnost da nastavimo da smanjujemo učešće javnog duga u BDP-u već sledeće godine i da dođemo do projektovanog centralnog nivoa od 57,5 odsto. Ukoliko vratimo ovaj kredit prema Azerbejdzanu, a siguran sam da ćemo ga vratiti, dodatno ćemo smanjiti učešće javnog duga u BDP-u za 0,4 odsto. Tom jednom važnom odlukom stvaramo bolju i sigurniju budućnost za našu decu. Ne želimo da im ostavimo skupe kredite za koje nas je neko drugi zadužio po visokim kamatnim stopama u prethodnom periodu“, rekao je on.

Pred poslanicima je i Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist UniCredit Banke Srbija po zaduženju Javnog preduzeća „Skijališta Srbije“, po osnovu Ugovora o dugoročnom investicionom kreditu za izgradnju gondole Brzeće – Mali Karaman.

Mali je napomenuo da je reč o projektu koji je deo plana „Srbija 2025“, kao i da se očekuje otvaranje gondole do kraja godine, za šta se izdvaja 3,2 milijarde dinara.

„Decenijama se pričalo o spajanju podnožja sa vrhom Kopaonika. Time dajete mogućnost da se taj deo brže razvija, a da ne govorimo o uticaju na razvoj turizma i privrede u tom delu Srbije“, objasnio je on.