Siniša Mali: Naš plan je integralni razvoj cele Srbije

Srbija se, do 2027. godine, vraća u zone visokog rasta BDP-a iznad šest odsto, naš plan je integralni razvoj cele zemlje i širenje privrednih zona, a baza svakog daljeg rasta su nastavak investicija i činjenica da smo, u godinama teških kriza, sačuvali makroekonomsku stabilnost i ostvarili rast, izjavio je danas potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali.

On je na otvaranju „Kopaonik biznis foruma“ predstavio ekonomsku politiku Vlade Srbije i do sada postignute rezultate, te najavio dalje planove za rast i razvoj, pre svega zahvaljujući organizaciji međunarodne specijalizovane izložbe EKSPO 2027. godine i programu „Skok u budućnost“, koji je ranije predstavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

„Nismo sedeli skrštenih ruku, rekli smo treba nam novi izvor rasta, hoćemo da uradimo nešto novo, dobili smo EKSPO, za nas je to najveća razvojna šansa i hoćemo da iskoristimo tu 2027. godinu, da uložimo dodatan novac u dalji razvoj naše ekonomije, u sve sfere. Moje obećanje je da ćemo sa tom politikom nastaviti dalje. Uvek će država biti tu da podrži ekonomiju“, poručio je Mali obraćajući se učesnicima foruma koji svake godine okuplja veliki broj državnih zvaničnika, privrednika, ekonomista. 

Mali je upozorio i da moramo da računamo na nove krize koje se u svetu javljaju iz godine u godinu, a koje je nemoguće predvideti, što je, kako je poručio, postala „nova normalnost“. 

„Sve je počelo 2020. sa pandemijom, koja je ekonomski donela poremećaje u lancima snabdevanja. Potom je usledio konflikt u Ukrajini, skok cena gasa i struje, plus inflacija“, rekao je Mali, i naglasio da je najvažnije u tome da je Srbija uspela da sačuva stabilnost uprkos činjenici da mnogo razvijenije zemlje to nisu. 

On je poručio da su razvoj veštačke inteligencije i novih tehnologija dve okosnice razvoja u budućnosti, u čemu Srbija, kako je rekao, ne zaostaje. 

Ministar finansija je podsetio da je 2019. godine, neposredno pred pandemiju, naša stopa rasta bila 6,4 odsto, zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije, te poručio da je cilj da se vratimo tim stopama rasta. 

„To će biti moguće pomoću projekta 'Skok u budućnost – Srbija 2027'“, istakao je. 

Kako je dodao, prošle godine Srbija je prvi put prešla granicu od 69 milijardi evra BDP-a, dok je ove godine projektovani rast 3,5 odsto. 

Mali je prošlu godinu sa rastom od 2,5 odsto BDP-a ocenio uspešnom, te dodao da je realno da do kraja 2027. godine dostignemo ciljanih 100 milijardi evra BDP-a. On je taj ekonomski uspeh uporedio sa iznosom BDP-a u 2012. kada je vrednost svega što država proizvede u jednoj godini iznosila oko 33 milijarde evra.  

Mali je poručio da Srbija dominira u regionu, rečima da se u ovom trenutku gradu 11 auto-puteva i brzih saobraćajnica, te da će od 2012. do 2027. biti izgrađeno više kilometara puteva u odnosu na period iz doba SFRJ pa do 2012. godine - 595 u odnosu na 955 kilometara. 

Kako je najavio, od sutra stupa na snagu i sistem za prepoznavanje radnih dozvola između Severne Makedonije, Albanije i Srbije što će, kako je rekao, doprineti razvoju tržišta rada i fluktuaciji kadrova. 

„Imajući u vidu visinu plata, BDP-a, stepena razvijenosti, neskromno očekujemo da će najveći broj ljudi svoju želju da radi naći u Srbiji“, rekao je Mali. 

On se osvrnuo i na set mera kojima je država od 2020. podržala privredu i građane rečima da se prvi put u istoriji država tako ponašala, jer je imala dovoljno mogućnosti, rezervi, vodila je ispravnu politiku fiskalne konsolidacije, izgradila jak kredibilitet kod privrednika. 

Mali je istakao i da je 2023. godine prva projekcija deficita budzeta bila 3,3 odsto, da bi rebalansom on bio smanjen na 2,8 odsto, a da je na kraju ostvaren deficit od 2,2 odsto. 

„Dakle, država vodi računa o svakom dinaru, ne igramo se sa tim. Nećemo da bacamo novce na ono što smatramo da nije potrebno i uprkos svim paketima pomoći i ogromnoj podršci koju smo dali privredi, javni dug držimo ispod 50 odsto BDP-a, ispod proseka evrozone, nivoa Mastrihta. Umesto u potrošnju najveći deo novca uložili smo u investicije“, poručio je Mali.  

Time su, dodao je, sačuvana mala i srednja preduzeća koja su nosioci ekonomije. 

„Milijarde evra pomoći bile su usmerene tim ljudima. Došli smo do rekordno niske stope nezaposlenosti uprkos krizi. Krenuli smo sa 25,9 odsto u 2012. kada je svaki četvrti građanin bio bez posla, a danas smo na 9,1 odsto nezaposlenosti. Jasan je trend“, istakao je Mali. 

On je ukazao i da je drugačijom, neodgovornom ekonomskom politikom pre 2012. godine, oko 450.000 radnih mesta izgubljeno. 

„U sred najvećih poremećaja na globalnom tržištu, Srbija pokazuje da zna da pobeđuje, da vodi računa o standardu“, istakao je. 

Ministar je dodao da je prošle godine cilj bio da se sačuva realni dohodak građana, pa je tako u decembru prosečna plata iznosila oko 812 evra, dok u decembru ove godine očekuje da dostigne 920 evra. 

Imamo je, kako je pojasnio, realan rast plata od 2,4 odsto i penzija od 8,7 odsto. 

„U realnom iznosu smo se borili za povećanje penzija i plata da bismo održali ili malo povećali životni standard. To pokazuje da odgovorno vodimo računa o svemu“, naveo je Mali. 

On je podsetio i da su u januaru minimalne zarade povećane 17,8 odsto što je, kako je rekao, daleko iznad nivoa inflacije i nikada u procentima većeg povećanja nije bilo. 

Mali je istakao važnost kontinuiteta daljeg otvaranja fabrika i dolaska investitora, te ocenio da dosadašnji rezultati na tom polju pokazuju da im se sviđa politika Srbije na putu pridruživanja EU, ali sa suverenom ekonomskom politikom. 

„Uprkos krizi, poverenje postoji, kredibilitet postoji, dolaze investitori, otvaraju se fabrike“, poručio je Mali na Kopaoniku. 

On je dodao i da je od 2019. godine Srbija jedan nivo ispod investicionog rejtinga, koji bi do sada i dostigla da nije geopolitičke nestabilnosti i globalnog izostanka daljeg unapređivanja rejtinga. 

On je poručio i da se Srbija sa inflacijom bori stabilnim deviznim kursom koji je, ocenio je, najvažnije sidro kada su inflatorna očekivanja u pitanju.

„Zato smo uspeli da se izborimo sa rastućom inflacijom i naš cilj da do 2027. prosečne plate iznose 1.400 evra, minimalne zarade i penzije 650 evra, potpuno je ostvariv“, rekao je.

On je najavio i obnovu svih porodilišta u Srbiji, ali i dalji rast plata i penzija, BDP-a. 

„Sve je to moguće ako budemo dovoljno posvećeni, a jesmo“, zaključio je Mali uz naglašavanje mira i stabilnosti kao preduslova za sve.