Pokrenuta javna rasprava o zakonima koji donose čistiju proizvodnju, zdraviju životnu sredinu i jaču konkurentnost srpske privrede

Ministarstvo finansija Republike Srbije pokrenulo je danas javnu raspravu o dva ključna zakona za zelenu tranziciju Srbije - Zakonu o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakonu o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda. Ovi propisi treba da smanje zagađenje, unaprede energetsku efikasnost i obezbede ravnopravniji položaj srpske industrije na domaćem i međunarodnom tržištu.

Zakoni uvode mehanizme koji će:
• podstaći kompanije da ulažu u obnovljive izvore energije, zelenu gradnju i dekarbonizaciju industrije,
• doneti čistiji vazduh i manje rizike po zdravlje građana,
• obezbediti fer uslove između domaćih proizvođača i uvoznika,
• približiti Srbiju evropskim klimatskim politikama i tržištu Evropske unije.

Cilj Ministarstva finansija, kao predlagača zakona je da podrži kompanije koje ulažu u zelenu tranziciju i istovremeno zaštiti zdravlje građana i privredu. Ovo nije novi namet, već podsticaj za moderniju i čistiju proizvodnju.

Ključne novine su:
• Porez na emisije GHG odnosi se na velike industrijske emitere (cement, đubriva, gvožđe i čelik, aluminijum, energetika). Elektroenergetski subjekti koji investiraju u zelene projekte mogu ostvariti poreski kredit do 80% svoje obaveze.
• Porez na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda primenjuje se na uvoz gvožđa, čelika, cementa, đubriva i aluminijuma. Uvoznici će plaćati u skladu sa emisijama ugrađenim u proizvodnju uvezene robe, ali će moći da koriste poreske kredite ako je u zemlji porekla već plaćena naknada za emisije. Obaveza se odnosi samo na one uvoznike koji uvoze više od pet tona obuhvaćenih proizvoda.

Šta dobijaju građani i privreda?

Kako je ova obaveza već definisana propisima EU, a umanjuje se za iznos plaćen u Srbiji, sredstva koja bi završila u budzetu EU na ovaj način ostaju u Srbiji i koriste se za:
• čistiju životnu sredinu i zdraviji život,
• više investicija u zelene projekte i energetsku efikasnost,
• jačanje konkurentnosti srpske industrije na EU tržištu,
• zaštitu domaćih proizvođača od nelojalne konkurencije iz uvoza.

Javna rasprava će trajati 20 dana i obuhvatiće dva okrugla stola i dva onlajn sastanka sa zainteresovanom javnošću. Predviđeno je da zakoni počnu da se primenjuju od 1. januara 2026. godine.