Mali na panelu Novosti: Srbija sa rastom od najmanje 7 odsto, biće među top tri zemlje u Evropi

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali danas je učestvovao na panelu u organizaciji Večernjih novosti, na temu „Može li ekonomija da se vrati u budućnost“ i istakao da će naša zemlja, sa rastom od najmanje 7 odsto biti među top tri zemlje u Evropi. 

Na panelu su pored ministra Malog, učestvovali i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović, kao i viceguvernerka Narodne banke Srbije Ana Ivković, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić i generalni direktor hotela „Hilton“ u Beogradu Aleksandar Vasiljević.

Kako je Mali objasnio, merama koje su bile pravilno targetirane i dobro koordinirane, Srbija se uspešno bori sa najvećom ekonomskom krizom koja je pogodila globalni svet ikada. 

„Srbija je reagovala pravovremeno, brzo i efikasno, i izdvojila osam milijardi evra, što čini skoro 18 odsto BDP-a za pomoć privredi i građanima. Prošle godine u februaru otvorili smo dva fronta – borili smo se za živote građana, a s druge strane započeli smo borbu za radna mesta, proizvodne kapacitete“, objasnio je Mali. 

Istakao je da je prošle godine pad BDP-a bio jedan od najmanjih u Evropi - 0,9 odsto, a da najznačajnije međunarodne finansijske institucije, prepoznaju brz oporavak naše ekonomije. Objasnio je da je MMF povećao prognozu za ovu godinu na 6,5 procenata, te da je Srbija sada postala primer kako jedna država može da se nosi sa krizom. 

„Znamo da će nam rast biti najmanje 7 odsto. Srbija će sa tim rastom biti među tri najbolje zemlje u Evropi. Svako obećanje koje smo kao država dali ispunili smo u dan, u dinar. Treći paket još uvek sprovodimo, isplatićemo punoletnim građanima u novembru 30 evra, 20 evra u decembru, a svi penzioneri će dobiti 20.000 dinara u februaru sledeće godine. Osim što smo pomogli privredi, izdvojili smo ogroman novac za kapitalne investicije, što je održalo obim proizvodne aktivnosti i poguralo našu ekonomiju napred“, rekao je Mali. 

Istakao je da je bez obzira na velika davanja države, makroekonomska stabilnost prioritet, kao i da je javni dug stabilan i trenutno na nivou od 57,2 odsto. 

„Ne igramo se stabilnošću naših javnih finansija. To smo pokazali i 2014. godine kada smo imali teške mere fiskalne konsolidacije, o kojima niko ranije nije želeo da govori, a kamoli da sprovede. Najteže mere smo sproveli, što nam je pomoglo u ovoj najvećoj ekonomskoj krizi. Dakle, javne finansije su stabilne, devizne rezerve nikad veće i definitivno smo ekonomski lideri u ovom delu Evrope“, objasnio je ministar i dodao da je ceo svet izložen velikim izazovima, ali da je Srbija pokazala da je na visini zadatka. 

Kako je naveo, za narednu godinu planiran je rast od 4,5 odsto, dok će deficit biti do 3 procenta, kako bi se održao nivo javnog duga ispod nivoa od 60 odsto, koji propisuje Mastriht.

„Takođe, nastavljamo sa povećanjem plata u javnom sektoru, penzija po švajcarskom modelu, a i minimalna zarada ide preko 300 evra, što je povećanje od 9,4 odsto. Ako se setimo 2010. godine, minimalna zarada je bila oko 15.700, a od 1. januara će biti preko 35.000 dinara. To pokazuje format i sadržinu jedne ekonomske politike. Borimo se za nove investicije, nikad više se nije gradilo, cilj nam je da kanalizaciona mreža bude sprovedena do svake kuće, da izgradimo fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, da završimo mrežu auto-puteva, obnovimo železnicu. To dovodi investitore, podiže privredni rast i kvalitet života građana. Dakle, to je suština naše ekonomske politike“, podvukao je Mali. 

Osvrnuo se i na energetsku krizu i ponovio da je Srbija na vreme, donoseći prave odluke, izgradila svoj deo gasovoda, u okviru „Turskog toka“. 

„Svima treba da bude jasno – mi da nismo napravili gasovod, imali bismo ogroman problem, niko ne bi mogao da nam garantuje isporuku gasa. Zbog toga je predsednik Aleksandar Vučić trpeo veliki pritisak. Ceo svet ima problem, nemaju ni struju za fabrike, ni za domaćinstva, ali mi imamo termoelektrane i imamo uglja, stabilni smo i imamo dobru cenu gasa, pregovaramo sa Ruskom Federacijom“, istakao je on.

Mali je objasnio da se ne odstupa od programa „Srbija 2025“, koji jasno definiše prioritete. 

„Prosečna plata do kraja 2025. godine treba da bude oko 900 evra, a prosečna penzija oko 430 evra. Očekujemo da ćemo do tada završiti mrežu auto-puteva, glavne železničke pravce, izgraditi kanalizacionu mrežu, fabrike za prečišćavanje vode i sve što je u skladu sa zelenom agendom. To vodi ka boljem i kvalitetnijem životu i to je obećanje koje smo dali i koje ispunjavamo“, rekao je Mali i zaključio da Srbija nezaustavljivo ide napred.

Ministar Momirović je istakao da Srbija u toku najveće ekonomske krize realizuje do sada najveći investicioni ciklus, u okviru kojeg se gradi i projektuje oko 1.200 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica. Istakao je da Srbija gradi više autoputeva nego sve ostale zemlje u regionu, kao i da gradimo najbržu prugu u ovom delu Evrope.

"Srbija je sada ekonomski snažnija zemlja i svi u Evropi znaju da je naša zemlja jedno od najvećih gradilišta u Evropi i najveće u jugoistočnoj Evropi", rekao je Momirović i podsetio da se uskoro završava izgradnja deonice brze pruge od Beograda do Novog Sada i da ćemo se između ta dva grada voziti brzim vozom za samo 30 minuta. 

Panel pod nazivom „Može li ekonomija da se vrati u budućnost“, organizovan je u okviru Drugog onlajn festivala Novosti, a povodom 68. rođendana tog dnevnog lista.