Fitch zadržao stabilne izglede za dalje povećanje kreditnog rejtinga

Rejting agencija Fitch je, u svom izveštaju koji je objavljen 25. septembra 2020. godine, potvrdila ocenu kreditnog rejtinga Republike Srbije na nivou od BB+ i zadržala stabilne izglede za njegovo dalje povećanje.

Fitch agencija u svom izveštaju navodi da je potvrdu kreditnog rejtinga pre svega podržao dobar ekonomski rezultat Republike Srbije, kako pre početka pandemije, tako i u toku krize izazvane pandemijom koronavirusa, kao i da se očekuje brz oporavak od šoka iazvanog krizom, zahvaljujući odgovarajućim ekonomskim i fiskalnim merama podrške privredi i građanima Republike Srbije.

„Ovo je još jedna potvrda da smo se na pravi način izborili sa krizom koja je izazvana pandemijom koronavirusa. Ekonomskim paketom od 5,8 milijardu evra, što je 12,5% našeg BDP-a, nalazimo se među zemljama u Evropi, ali i svetu, koje su bile najizdašnije prema privredi u odnosu na veličinu svoje ekonomije“ – rekao je ministar finansija Siniša Mali.

U izveštaju se navodi da je usled uspešne makroekonomske politike, koja se sprovodila tokom poslednjih godina, uz podršku saradnje sa MMF-om kroz Instrument za koordinaciju politike, fiskalne konsolidacije, niske inflacije, visokih deviznih rezervi i likvidnosti budzeta, Republika Srbija u krizu ušla znatno spremnija i sa dobro uravnoteženim finansijama, te da je uprkos krizi stvoren dobar osnov za održiv privredni rast.

Prema oceni ove agencije, Republika Srbija će već u 2021. godini ostvariti značajan privredni rast od čak 5,2%.

Rejting agencija Fitch navodi da je dug opšte države na kraju 2019. godine značajno opao na 52,9% BDP-a u odnosu na kraj 2016. godine, kada je iznosio 68,8% BDP-a. U izveštaju se navodi da se očekuje privremeni blagi porast javnog duga u 2020. godini, dok se u narednim godinama očekuje da se javni dug vrati na prethodni opadajući trend i dostigne 51% BDP-a krajem 2024. godine. Novim emisijama obveznica na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu, prosečna ročnost duga se produžila na 6,5 godina sa 5,1 godine, koliko je iznosila na kraju 2016. godine.

„Za nas je veoma važno da držimo javni dug pod kontrolom i da to vide i priznaju drugi. Zadržaćemo nivo javnog duga ispod 60 odsto BDP-a a ispunjenje tog odgovornost zadataka daje nam kredibilitet pred drugim finansijskim organizacijama. Ako se uzme u obzir neizvesnost u pogledu ekonomske krize, moguća neopohodnost daljih fiskalnih stimulansa i direktnih davanja, i to u slučaju da pandemija potraje, zatim stalne promene vrednosti valuta kao što su evro i dolar i brojne druge nepoznate u ovoj jednačini, jasno je koliko će vladama biti potrebna vizija i predviđanje u vođenju odgovorne ekonomske poliike“, ocenio je Mali.

Agencija procenjuje da će strane direktne investicije u prethodnom periodu, uprkos blagom padu u prvih sedam meseci ove godine, biti dovoljne da u potpunosti pokriju deficit tekućeg računa i predviđa da će da dostignu prosečni nivo od 6,1% BDP-a u periodu od 2021- 2022.

Takođe, Fitch u svom izveštaju naglašava da je zdrav i očuvan bankarski sektor zančajno pomogao da se apsorbuju šokovi izazvani pandemijom korona virusa – održana je niska inflacija i stabilnost kursa kao i nivo deviznih rezervi.

Zajedničkim naporima Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije, kao i donetim sveobuhvatnim paketom mera monetarne i fiskalne politike, koji između ostalih uključuje niz mera za podršku domaćinstvima, subvencije za plate, moratorijum na otplatu kredita, smanjenje kamatnih stopa kao i mere za podršku likvidnosti u korporativnom sektoru, efekti krize u Srbiji su znatno ublaženi.

Ministar Siniša Mali je zaključio da je dolazak američke Međunarodne finansijske korporacije za međunarodni razvoj (DFC) izvanredna vest koju će u budućem ocenjivanju pa i približavanju investicinom rejtignu, uvažiti sve tri rejting agencije.

„Mi postajemo interesantni za američko tržište kapitala i za njihove biznismene. Tamo gde dolazi američki kapital, dolaze i standardi. DFC je zainteresovan da sa nama sarađuje na razvoju finansijskog tržišta i finansijskih instrumenata da bismo omogućili dodatne izvore finansiranja za srpske privatne kompanije. Siguran sam da ćemo zajedno sa njima kreirati još stimulativnije poslovno okruženje i povoljnije finansijske uslove“, zaključio je Mali.