Влада донела одлуку да превремено отплати половину дуга Лондонском клубу поверилаца
17.03.2013.

Влада Републике Србије усвојила је предлог министра финансија и привреде Млађана Динкића да се крајем априла изврши превремена отплата половине преосталог дуга Лондонском клубу поверилаца. У овом тренутку, дуг Србије према Лондонском клубу износи 860 милиона долара. Висина превремене отплате износиће 400 милиона долара, што уз отплату редовне рате доприноси смањењу укупног јавног дуга за 435,8 милиона долара.

Могућност за превремену отплату скупих кредита из прошлости створена је захваљујући значајној ликвидности која је обезбеђена у буџету у последњих неколико месеци и с обзиром да су мере фискалне политике дале веома добре резултате у обарању камата на јавни дуг. Каматна стопа на дуг Лондонском клубу износи 6,75%, што је чак за око 2 процентна поена више од каматне стопе коју је министарство финансија успело да оствари продајом еврообвезница у фебруару ове године. Овим превременим раздуживањем државе биће остварена уштеда у овогодишњем буџету у износу од 1,1 милијарди динара, а значајне уштеде биће остварене и у наредним годинама, јер ће бити потребна мања издвајања за отплату камата.

Учешће укупног јавног дуга у бруто домаћем производу на крају фебруара износи 57,7 одсто. Република Србија је у фебруару из буџетских средстава отплатила доспеле кредите у укупном износу од 419 милиона евра. Од тога је на име главнице доспелог дуга плаћено 354 милиона евра, а по основу камата 65 милиона евра. Највеће раздуживање извршено је на домаћем финансијском тржишту, с обзиром да је отплаћено чак 315 милиона евра главнице дуга по основу хартија од вредности емитованих у претходном периоду. План министарства финансија и привреде је да се држава и у наредним месецима раздужује на домаћем тржишту, како би што више новца могло да се пласира привреди.

Ради бољег информисања јавности, Министарство финансија и привреде донело је одлуку да средином сваког месеца објављује интегралне податке о стању у јавним финансијама за читаву државу. До сада је пракса била да се средином месеца објављују само подаци о стању у републичком буџету за претходни месец, док је стање на консолидованом рачуну буџета (укупно стање на рачунима републике, покрајине, градова и општина, пензионог фонда, фонда здравственог осигурања и фонда за осигурање од незапослености) објављивано тек крајем месеца. Од овог месеца ће се ти подаци објављивати истовремено.

Најновији подаци показују да је у прва два месеца ове године дефицит консолидованог рачуна буџета износио 22,7 милијарди динара. У јануару је забележен суфицит од 3,8 млрд динара, док је у фебруару остварен дефицит од 26,6 млрд динара. Оваква фискална кретања у прва два месеца су у највећој мери у складу са планом и показују да би консолидовани дефицит на годишњем нивоу требало да буде веома близу циљу који је утврђен законом о буџету за ову годину (132 милијарди динара, тј. 3,6% БДП-а), што је дупло мање у односу на прошлу годину.

Напомињемо да је фебруар уобичајено месец са најнижим приходима у години. У складу са очекивањима, у фебруару су остварени нижи приходи од ПДВ-а у републичком буџету, као последица одлуке Министарства финансија да се побољша ликвидност и помогне привреди, а посебно малим и средњим предузећима. Наиме, од фебруара се ПДВ враћа привреди убрзаним темпом, за само 30 дана, уместо за дотадашњих 45 дана, док се претежним извозницима ПДВ враћа за свега 10 дана. То је условило једнократни пад прихода од ПДВ-а у првом месецу примене ове одлуке и таква ситуација се неће понављати у наредним месецима. Поред тога, значајан број малих и средњих предузећа је од фебруара добио могућност да ПДВ плаћа тек када робу наплати, а не када је фактурише. Наплата ПДВ-а од тих предузећа је на тај начин само одложена, али ће бити реализована у наредним месецима. Исто важи и за мала предузећа којима је од фебруара омогућено да ПДВ плаћају тромесечно, уместо сваког месеца, тако да је наплата ПДВ-а од њих померена за април, када ће бити дужна да плате кумулативни износ ПДВ-а за сва три последња месеца.

У фебруару је настављен тренд раста прихода код фондова обавезног социјалног осигурања и прихода локалних самоуправа, с обзиром да је одлуком Владе рок за улазак у систем условне пореске амнестије продужен до краја марта. Највише је порасла наплата доприноса за здравствено и пензионо осигурање и пореза на имовину. Расходи буџета у фебруару су извршени према планираној и уобичајеној динамици.

Детаљније информације о стању јавног дуга и јавних финансија Србије можете погледати у табелама које су објављене на сајту Министарства финансија и привреде www.mfp.gov.rs у секцији макроекономски подаци.