Влада Србије постигла договор са ММФ-ом
01.09.2009.

Министарка финансија у Влади Републике Србије Диана Драгутиновић рекла је да је Влада Србије постигла договор са Међународним монетарним фондом (ММФ) о буџету и фискалној политици за 2009. годину, а преговоре о буџету за наредну годину наставиће крајем октобра.

Драгутиновић је на конференцији за новинаре, одржаној у Влади Србије поводом завршетка преговора Владе и ММФ-а у оквиру друге ревизије стенд-бај аранжмана, истакла да су преговори били веома фер и да нема отворених питања око буџета за 2009. годину и додала да неће бити потребе за смањењем плата и пензија и повећањем пореског оптерећења.

Такође, Драгутиновић је навела да је договорен буџетски дефицит од 4,5 одсто бруто домаћег производа (БДП), што је 132,5 милијарди динара на нивоу целе државе, укључујући и локалне самоуправе и АП Војводину. Она је указала на то да је остало да се усагласи буџет за 2010. годину, односно да ли ће буџетски дефицит бити 3,5 одсто или 4 одсто БДП-а.

Министарка финансија у Влади Републике Србије Диана Драгутиновић рекла је да је Влада Србије постигла договор са Међународним монетарним фондом (ММФ) о буџету и фискалној политици за 2009. годину, а преговоре о буџету за наредну годину наставиће крајем октобра.

Драгутиновић је на конференцији за новинаре, одржаној у Влади Србије поводом завршетка преговора Владе и ММФ-а у оквиру друге ревизије стенд-бај аранжмана, истакла да су преговори били веома фер и да нема отворених питања око буџета за 2009. годину и додала да неће бити потребе за смањењем плата и пензија и повећањем пореског оптерећења.

Такође, Драгутиновић је навела да је договорен буџетски дефицит од 4,5 одсто бруто домаћег производа (БДП), што је 132,5 милијарди динара на нивоу целе државе, укључујући и локалне самоуправе и АП Војводину. Она је указала на то да је остало да се усагласи буџет за 2010. годину, односно да ли ће буџетски дефицит бити 3,5 одсто или 4 одсто БДП-а.

Став Владе је да борба са кризом захтева већи дефицит јер је питање да ли ће, уколико се држава повуче сувише рано, позитивни сигнали са тржишта бити заустављени, рекла је Драгутиновић и навела да је око буџета за наредну годину постигнута сагласност у многим областима, да је неопходна реформа пензионог система, социјалне заштите, образовања, здравства и државне администрације.

Драгутиновић је истакла да реформе значе мање трошкова, што не подразумева само смањење броја запослених, и додала да Влада има спремне мере које би донеле уштеду од 20 до 25 милијарди динара годишње.

Шеф мисије Међународног монетарног фонда Алберт Јегер изјавио је да се завршетак друге ревизије стенд-бај аранжмана са Србијом помера до 20. октобра и најавио да ће до тада Влада Србије морати да испуни неке услове, пре свега, да смањи јавну потрошњу и започне реформу пензионог, здравственог и образовног система.

Јегер је навео да ће завршетак друге ревизије бити комбинован са почетком треће ревизије стенд-бај аранжмана и указао на то да је договорен дефицит буџета у 2009. години са 3 одсто на 4,5 одсто бруто домаћег производа.

Он је рекао да је коригован пад БДП-а Србије у 2009. години са два на четири одсто до краја године и изразио очекивање да ће у 2010. стопа раста БДП-а износити 1,5 одсто.

Шеф мисије ММФ-а је рекао да је ММФ тражио повећање стопе ПДВ-а од Владе Србије како би се покрио дефицит буџета, али је добио уверавања да за тим нема потребе пошто ће дефицит бити покривен из других извора.

Повећање ПДВ-а у Србији не би добро утицало на потражњу и на целокупну привреду, тако да је ММФ одустао од тог захтева, рекао је Јегер и навео да је у Србији смањен дефицит текућег платног биланса, што је резултат великог смањења увоза у односу на извоз. Јегер је оценио да је смањење дефицита текућег платног биланса добро ради укупне економске равнотеже земље, али није добро за буџет јер ће довести до трајног губитка неких прихода за државну касу.

Он се похвално изразио о монетарној политици Србије, посебно у вези са стабилним девизним резервама НБС-а и стабилношћу банкарског сектора, али је указао на и даље високу инфлацију у односу на друге земље у региону, иако је она у зацртаним оквирима централне банке.