Нови законски акти Министарства финансија
24.11.2004.

Заменик министра финансија Весна Арсић, данас је, говорећи о новим законским актима Министарства финансија, представила Нацрт закона о порезу на премије неживотних осигурања .
Разлог за доношење Закона о порезу на премије неживотних осигурања, како је објаснила Весна Арсић, је увођење ПДВ-а, односно престанак важења Закона о порезу на промет од 1. јануара 2005. године.
Она је навела и то да је у већини земаља које примењују ПДВ (Словенија, Република Црна Гора, Велика Британија, Немачка и др.) опорезивање услуга осигурања уређено посебнима законима, као и то да је терминологија прилагођена усвојеном Закону о осигурању, који ову област именује као «неживотно осигурање».
«Предмет опорезивања је премија осигурања која се остварује закључивањем и извршавањем уговора о пословима неживотног осигурања у Републици Србији, а порески обвезник је друштво за осигурање које закључује уговоре и наплаћује премије осигурања», објаснила је Весна Арсић.
Она је, говорећи о пореској основици за обрачунавање пореза на премије осигурања, објаснила да је то износ укупне премије осигурања које друштво за осигурање утврђује правном или физичком лицу при закључењу уговора о осигурању.
Овим нацртом закона предлаже се да се порез на премије осигурања плаћа по стопи од пет одсто на бруто основицу, као и низ пореских ослобођења.
Весна Арсић рекла је, такође, да су овим законом предвиђене и новчане казне у износу од 100 хиљада до милион динара, за пореске обвезнике-правна лица која не плате порез у прописаном року, не воде законом прописану евиденцију или не чувају евиденцију у прописаном року.
Поред тога, новчаном казном у висини од двоструког до петоструког износа пореза казниће се за прекршај порески обвезник-правно лице ако не обрачуна порез.
Говорећи о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, заменик министра финансија рекла је да се једна од главних измена односи на повећање најниже основице доприноса и то са досадашњих 40 одсто на 50 одсто од просечне зараде у Републици.
«Најнижа основица доприноса требало би да буде изнад износа минималне зараде, у супротном нема сврхе њено дефинисање», рекла је Арсић.
Друга предложена измена, која је усаглашена са предлогом Привредне коморе Србије -Удружења за грађевинарство, односи на снижавање основице доприноса са зараде коју остварују у иностранству на зараду коју би остварили у земљи с тим да не може бити нижа од двоструке најниже месечне основице доприноса ( 100 одсто просечне месечне зараде исплаћене у Републици у претходном кварталу).
Када је о пољопривредницима реч, објаснила је Арсић, предложено је да, за календарску годину за коју се утврђује и не плаћа порез на доходак грађана на катастарски приход, основица доприноса буде најнижа месечна основица за ту категорију обвезника, а она износи 50 одсто од просечне месечне зараде исплаћене у Републици у четвром кварталу претходне године.