Процес приватизације домаћих банака
07.10.2002.

Министар финансија Божидар Дјелић је, за суботњи новосадски "Дневник", рекао да ће у року од десетак дана потписати решење о преузимању дела власништва у 16 домаћих банака, чиме је практично најавио скори почетак процеса приватизације појединих домаћих банака.
- Министарство финансија, које је иначе задужено за спроводјење овог поступка, у сарадњи са Народном банком Југославије и Агенцијом за санацију банака, припрема статегију за продају државног удела, односно приватизацију банака, рекао је Дјелић и додао, да је потписивање те одлуке одлагао, јер није желео да буде доведена у било какву везу са предизборном кампањом за председничке изборе у Србији. Дјелић је навео да ће тај процес ипак морати да се убрза, јер многи директори банака чекају на ту одлуку, а морају се именовати нови и деполитизовани управни одбори.

Ове обавезе нису биле обухваћене првим кругом конверзије дугова Париском и Лондонском клубу и старим девизним штедишама, али ће банке ускоро добити налог НБЈ да држави пренесу додатне количине акција. Наиме, домаће банке ће ускоро морати да емитују и на државу пренесу акције у вредности од најмање 530 милиона долара за колико је, прекјуче потписаним споразумом са САД и Швајцарском, смањен југословенски дуг Париском клубу. На тај начин додатно ће се повећати удео државе, која је у првом кругу конверзије обавеза према Париском и Лондонском клубу и старим девизним штедишама већ постала већински власник у 11 и мањински у још пет домаћих банака.

Недавном операцијом биле су обухваћене само главнице и редовне и затезне камате, раније усаглашене с државама с којима су закључени билатерални споразуми у оквиру глобалног аранжмана с Париским клубом. У међувремену, 20. септембра парафиран је билатерални споразум с Русијом, а потом и са САД и Швајцарском. По том основу ускоро ће уследити други круг конверзије, у којем ће у државне акције бити претворене и обавезе, које само према САД и Швајцарској износе 530 милиона долара. Тој суми ваља придодати и део отписаних дугова Русији, али и Италији, која такође спада у веће повериоце, и с којом преговори још нису окончани.

Други круг конверзије ће сачекати док се не потпишу споразуми са свим повериоцима. Конверзија свих обавеза одједном у акције није била могућа, јер нису били усаглашени износи које би СРЈ појединим земљама требало да врати по основу редовних и затезних камата. Зато је та сума у првом кругу била изузета од конверзије, али ће бити обухваћена другим кругом, када све буде дефинитивно познато. Гувернер Народне банке Југославије Млађан Динкић за “Дневник” процењује да то “неће битно променити ситуацију” и наглашава да ће се “практично само повећати износ капитала, који ће држава касније продавати”. Такодје, истиче да је до сада у државни улог конвертована главница и све камате, које су претходно усаглашене с повериоцима из Париског клуба и потврђује да се ускоро може очекивати нова рунда конверзије.

У сваком случају Србија ће постати већински власник Војвођанске, Новосадске, Панонске и Континентал банке из Новог Сада, Привредне банке из Панчева, Јубанке и Српске регионалне банке из Београда, Креди банке из Крагујевца, Борске, Пиротске и Нишке банке, којој су у међувремену припојене Прокупачка и Врањска банка. По истом основу, држава ће постати мањински власник, односно акционар Чачанске и још три банке из Београда: Капитал, Комерцијалне и Агробанке. По речима гувернера НБЈ - у 11 банака, у којима ће бити већински власник, држава ће располагати у просеку са 66,4 одсто капитала, а тај удео се креће од најмање 52 одсто у Новосадској до највише 84 одсто у Континентал банци.