Почиње препород, док други стагнирају, ми растемо: Синиша Мали о буџету
04.11.2019.

Интервју министра финансија Синише Малог за „Вечерње новости“

Синиша Мали за „Вечерње новости“ говорио је о буџету за 2020. годину, наводећи да он означава завршетак процеса фискалне консолидације и наставак убрзаног привредног развоја Србије. Такође, министар је навео да овим буџетом почиње реализација Националног инвестиционог плана, којим ће Србија доживети препород. Истакао је да је буџет развојни, да подстиче већи привредни раст, а да са друге стране омогућава бољи животни стандард грађана Србије. Рекордна улагања биће усмерена у путеве и железницу.

„Док све европске економије успоравају, ми, према првим проценама, у трећем кварталу имамо раст од чак 4,7 одсто. Пројекција раста за ову годину је три и по одсто, али је врло могуће да он буде и премашен. Ипак, не смемо да се опуштамо превише, с обзиром на то да су нам главни спољнотрговински партнери Италија и Немачка, а да њихове економије успоравају. Зато смо били врло опрезни и конзервативни када смо правили буџет за наредну годину. Пројекција раста за 2020. је четири одсто, а јавног дуга 50,3 процента. На нама је да, колико можемо, ојачамо нашу економију и будемо спремни за све евентуалне спољне околности и шокове, на које не можемо да утичемо”, појаснио је министар Мали.

Колико је у 2020. предвиђено новца за инвестиције и која је њихова структура?

У самом буџету Републике је издвојено 198,9 милијарди динара за капиталне инвестиције, док је на нивоу опште државе та бројка 260 милијарди динара, односно четири и по одсто БДП. Никада више новца, и то првенствено за саобраћајну и железничку инфраструктуру. У последњих пет година у Србији је изграђено готово 300 километара ауто-пута, а само у прошлој години завршено 103 километра. Урадили смо много, али морамо да урадимо још више, јер се деценијама ништа није градило. Издвојили смо новац за деоницу Појате - Прељина, то је Моравски коридор, затим за изградњу ауто-пута Београд - Сарајево, саобраћајницу Рума - Шабац - Лозница, потом за деонице Обреновац - Лјиг, Сурчин - Обреновац, Нови Београд - Сурчин, за београдску обилазницу, брзу саобраћајницу Нови Сад - Рума, за деоницу Прељина - Пожега.

Постоји ли опасност од угрожавања фискалне стабилности?

Када је реч о фискалној стабилности, имамо предвиђен веома мали дефицит од 0,3 одсто БДП, тако да не постоји никаква опасност. Као што видите, настављамо са конзервативним планирањем, које се до сада показало као добро и исправно.

Шта је у фокусу инвестирања у 2020?

Највећи фокус су нам, свакако, инвестиције у саобраћајну и железничку инфраструктуру, што је управо и део Националног инвестиционог плана. Председник Србије Александар Вучић је то дефинисао као апсолутни приоритет. Осим тога, улажемо у образовање и науку. До септембра наредне године на брз интернет ће бити повезано 1.000 школа и биће опремљено 10.000 дигиталних учионица. На десетине основних и средњих школа широм Србије биће реновирано. Повећали смо средства Фонду за иновациону делатност, а удвостручен је и новац за Фонд за науку. Обезбеђена су и средства за завршетак научно-технолошких паркова у Нишу и Новом Саду. То је нешто на чему премијерка Ана Брнабић инсистира и што је један од приоритета ове владе. Улажемо у образовање, како би Србија у будућности имала образовану и квалификовану радну снагу, а са друге стране улажемо и у друге важне области, како би ти млади остали у својој земљи.

Колико новца се издваја за субвенционисање инвеститора?

Овај новац се налази на разделу Министарства привреде и износи 9,3 милијарде динара. До сада се показало да је наша политика доделе субвенција инвеститорима добра и економски исплатива, јер се на тај начин запошљавају људи, а новац се враћа у буџет кроз порезе и доприносе. Субвенције добијају и домаћи и страни привредници, и на тај начин нам помажу да развијамо нашу земљу. Када је реч о страним инвеститорима, ми смо у првих седам месеци привукли 2,32 милијарде евра страних директних инвестиција, што је повећање од 43 одсто у односу на исти период прошле године. За ову годину је пројектован износ од 3,6 милијарди евра.

Да ли су у плану још нека растерећења, уз управо усвојен пораст минималне зараде и смањење пореских оптерећења на рад?

До краја године ћу у Народној скупштини, осим буџета, бранити и читав сет пореских закона, који управо имају циљ да олакшају пословање привреди и подстакну ново запошљавање. Видели сте да смо повећали минималну цену рада за чак 3.000 динара, што је у апсолутном износу досад највеће повећање. Смањили смо оптерећење на зараде прошле године на 62 одсто, а ове године на 61 одсто. Надам се да ћемо и 2020. имати добре резултате, како бисмо са том праксом наставили и даље. То јесте мањак у нашем буџету, конкретно ове године за 13 милијарди динара, али то омогућава нашим привредницима да се даље развијају и расту.

Колико новца је у буџету за 2020. намењено за раст пензија и плата у јавном сектору?

На плате је издвојено 295,4 милијарде динара, а оне ће у јавном сектору расти у распону од осам до 15 одсто, и то већ од ове године, почев од новембарске плате. За пензије је предвиђено 581,2 милијарде динара. Према такозваној швајцарској формули, пензије ће следеће године расти за 5,4 одсто, а добро стање у буџету у овој години нам је омогућило да исплаћујемо по 5.000 динара једнократне помоћи свим пензионерима.

Да ли се у 2020. субвенционишу јавна предузећа, и која?

Постоје субвенције за нека предузећа, али за много мање њих него што је то било некада. Поносан сам што смо успешно решили функционисање РТБ "Бор", "Железаре Смедерево", и што смо сачували радна места за десетине хиљада радника. Што се тиче неких других предузећа, то нам јесте задатак за наредну годину, и на томе радимо и са Међународним монетарним фондом и Светском банком. Предвиђене су субвенције за железничка предузећа, за "Ресавицу", за ЈП "Путеви Србије" и "Коридори Србије".

Колико новца је намењено за социјална давања?

У ту сврху је овим предлогом буџета издвојено 124,95 милијарди динара, и то за дечју заштиту 64,8 милијарде динара, за борачко-инвалидску заштиту 14,3 милијарде динара, за социјална заштиту 33,2 милијарде, ученички стандард 2,6 милијарди динара и студентски стандард 4,3 милијарде динара.

Колико се дотира Фонд ПИО?

Трансфер ПИО фонду износи 157,56 милијарди динара, што је много мање него што је држава раније издвајала.