Синиша Мали: Веће плате и већи стандард стижу и у Новој години
31.12.2018.

Интервју министра финансија Синише Малог за „Дневник“

- Желео бих да ми министар финансија пред почетак Нове године каже да ће расти плате и пензије, односно да ће стандард бити већи. Баш то ја могу да саопштим градјанима Србије - тако је на питање о томе каква би га честитка од министра финансија, а да он није на тој функцији обрадовала, одговорио у новогодишњем интервјуу за Дневник први човек српских финансија Синиша Мали.

На чему темељите таква обећања?
- Србија се развија, привредни раст ове године биће око 4,4 одсто и по томе смо међу најбрже растућим економијама у Европи. Свакако је добра вест и то што се смањује стопа незапослености, која је никад нижа и износи 11,3 одсто. Наравно, то је још увек висока стопа и смањиваћемо је, али пре само неколико година она је износила 26 процената, па је напредак и више него очигледан. Будући да је извесно да ће се и наредних година отварати нове фабрике сигурно је да ће стопа незапослености наставити да пада. Медју добрим трендовима, свакако, треба поменути и то да већ трећу годину имамо суфицит у буџету. Високи дефицити, које смо бележили до пре неколико година су прошлост. То прати и пад јавног дуга, који се спустио на ниво од 54,1 одсто БДП, а пре четири године био је на нивоу од 77-78 одсто. Све је то резултат реформи које је започела претходна влада и које су резултирале фискалном консолидацијом. Крајњи резултат су веће плате у јавном сектору и пензије, и то ће бити измедју седам и 12 одсто. Од 2019. године минимална зарада биће 27.000 динара и приближаваће се у наредном периоду потрошачкој корпи. Ова Влада је направила стабилну основу за развој Србије. Ту су и средства за нове инвестиције. Само да поменем градњу Моравског коридора, пут Београд-Зрењанин и путеве Рума-Нови Сад и Шабац – Лозница, па обилазницу око Београда, за шта је новац већ обезбедјен. Морам да нагласим да наш основни циљ за 2019. годину остају нижа стопа незапослености и веће плате. С планираним повећањем плата наредне године оне ће бити између 46о и 470 евра.

Како бисте у пар речи описали буџет за 2019.?
- Буџет је реалан, уравнотежен и има јаку развојну и социјалну компоненту. Ту је спаковано 35 милијарди динара за веће пензије, 33 милијарде динара за повећање плата у јавном секотру и 220 милијарди динара за инвестиције. Имамо још пар милиона евра инвестиција које нису ушле у буџет јер су преговори у току. Нагласио бих да смо усвојили низ мера које треба да повећају конкурентност српске привреде, односно да јој обезбеде више средстава. Ту бих издвојио укидање накнада за незапосленост на терет послодаваца. То је историјски потез јер су смањена оптерећења на зараде. Критичари кажу да је то мало, а ја кажем да је то први корак који показује да Влада иде у смеру смањења оптерећења на плате, а то мало смањење је 12 милијарди динара више за привреду. Ту бих још сврстао и нови закон који регулише накнаде јер су сви ти намети сада на једном месту, четири су укинуте, а за преостале ће се смањивати основице. Ове одлуке нисмо донели, како се каже, напамет. Напротив, мени је као министру било јако битно шта би одговарало привреди и зато смо се консултовали с Привредном комором Србије, Саветом страних инвеститора, Америчком привредном комором, Унијом послодаваца Србије, Социјално-економским саветом.

Фисклани савет је имао примедбе на то како је државна каса за 2019. компонована?
- Веома ценим све чланове Савета. Драго ми је што су рекли да је буџет уравнотежен и да све што је у њему реално можемо и да остваримо. Донели смо буџет који нам је дао прилику да дефинишемо дугорочну визију развоја земље. Фискални савет се сложио с повећањем пензија, али не и плата у јавном сектору. Медјутим, ово потоње значи веће плате за медицинске сестре, докторе, просвету, професоре, учитеље, установе социјалне заштите. Повећањем њихових зарада градјани ће добити квалитетније услуге у тим секторима, а они ће се лакше одлучивати да остану у Србији и не оду да раде у иностранство. Чуо сам и примедбу да је растерећење привреде за 12 милијарди динара мало. Зашто то онда већ неко није урадио претходних година? У 2019. ћемо са Фискалним саветом и привредницима разговарати о томе како да у 2020. години уведемо још олакшица да би повећали конкурентност привреде. Процес фискалне консолидације је трајао три године и данас су резултати видљиви. Сада идемо ка томе да обезбедимо стабилне стопе раста. Зато мере које се доносе морају да буду примењиве на дужи рок, а без шокова и изненадјења. Привреда има обезбедјен стабилан курс, ниску инфлацију и стабилне јавне финансије. То је оквир за развој.

Недавно сте знатно смањили спољни дуг. Хоће ли се то наставити у наредном периоду, односно хоће ли бити замене скупљих кредита за јефтиније?
- Ми смо 3. децембра отплатили 1,3 милијарди долара старог дуга и тако јавни дуг смањили са 56,1% на 54,1% учешћа дуга у БДП. Циљ је да то буде 50 процената. Подсетићу вас и да је реномирана рејтинг агенција „Стандард енд Пур“ недавно најавила да ће Србија имати бољи кредитни рејтинг наредне године. То значи да ће нам стопе задуживања бити ниже, што је одличан индикатор, јер тако постајемо још занимљивији за стране инвеститоре и онда је реално да их буде више. Ове године имамо три милијарде евра страних инвестиција, односно Србија је привукла 55 одсто свих тих улагања у региону. Захваљујући томе остварен је већи прилив у буџет преко пореза и доприноса. Такође, привреда може да очекује и јефтиније изворе за задуживање. Нама су стопе за обвезнице деноминоване у динарима на пет, седам и 10 година 2014. године биле од 10 до 13 одсто, а сада се по наведеним хартијама за пет, седам и 10 година задужујемо по просечним стопама од четири до пет одсто. То говори колико се ризик улагања у Србију смањио. Поређења ради, на обвезнице у еврима рочности пет година у 2014. години камате су биле пет одсто, а ове године је просечна стопа на петогодишње обвезнице у еврима 1,8 одсто. Наставићемо да враћамо старе и скупе дугове. Србија је ове године превремено отплатила кредите са високим каматним стопама. Отплаћен је у потпуности дуг према Лондонском клубу поверилаца у износу од 150 милиона евра, затим кредит према Руској федерацији у износу од 61 милион евра. Укупно смо ове године до сада превремено отплатили 247 милиона евра по основу кредита. У новембру и децембру превремено смо откупили динарске обвезнице које доспевају у фебруару 2019. године. Тако смо имали две успешне бај бек аукције на којима је Србија откупила укупно 20 милијарди динара.

Реформа јавних предузећа је нешто што се предуго помиње као проблем. Какав је даљи план?
- Реформа јавних предузећа нам је један од приоритета у будћности, али морам да напоменем да и ту већ имамо резултате. Погледајте само септембарски извештај ММФ-а. Они су похвално оценили оно што смо до сада урадили у ЕПС-у и ЈП “Србијагас”. Преглед пословања јавних предузећа у претходних 10 година то потврдјује. Укупно 37 јавних предузећа су имала губитке од 36,2 милијарде динара, а већ у 2012. години он се попео на 69,2 милијарде динара. Лане се та сума губитака смањила на 23,7 милијарди динара. Имамо компаније које послују позитивно и дивиденду уплаћују у државну касу. Нажалост, имате поједина предузећа која нигде у свету не послују позитивно и увек ћете морати да их дотирате, а то је пре свих железница. Радићемо на томе да та предузећа буду ефикаснија. Резултати рада јавних предузећа на неки начин осликавају добре перформансе економије у целини. Добро је да праве кумулативну добит, а не губитке. За нас то није реформа која чека већ је она у току.