Министарство финансија - Влада републике Србије
Напредна претрага akcija


Интервјуи
Верзија за штампу
Имaмo гoдину дaнa дa нaпрaвимo пoмaк
31.12.2012.

Држава и привреда су били овог лета пред банкротом. Та претња је отклоњена али су наслеђени проблеми и даље велики. Једини начин да се живи боље јесте да привреда буде боља, и мора пре свега да се покрене њен најважнији, извозни део. Очекујем да следећа година буде преломна за повећање извоза од најмање 25 одсто и смањење буџетског и спољнотрговинског дефицита, а озбиљнији раст зарада могу очекивати само запослени у приватним фирмама које су извозници.
Предузећима која имају шта да продају свету, помоћи ћемо са око 500 милиона евра из кредита Европске инвестиционе банке, на рок од 12 година, са две-три године почека и годишњом каматом до пет одсто. Наша идеја је да помогнемо само перспективној привреди, јер морамо престати са подршком губиташима који троше новац без шанси у будућности, рекао је министар финансија и привреде Млађан Динкић у интервју Блицу.

Настојаћемо и да као помоћ привреди убрзамо повраћај ПДВ и скратимо садашњи рок од 45 дана, јер ће тако повећати ликвидност. Дакле, годину која почиње треба схватити као прекретницу и одскочну даску за боље. Грађани већи стандард могу да очекују и имају тек од 2014. године. Неће то све бити лако оствариво, али мислим да је то и потребно и могуће.

Када ће јавни дуг почети да пада јер држава дугује близу 15 милијарди евра?

-Раст јавног дуга ће бити дефинитивно заустављен 2013. на 65 процената бруто домаћег производа и почеће да пада 2014. године. Зашто ће бити тако? Прво, имаћемо двоструко нижи буџетски дефицит и друго,трошкови узимања нових кредита су нижи него раније, а због могућих проблема са курсним разликама конвертоваћемо дуг у доларима у евре. Сада је каматна стопа на наше десетогодишње обвезнице пет одсто. Пошто ће све то бити дугорочно, дефицит ће 2016. бити, уверен сам, на нули.

Шта ће бити са ЈАТ-ом, Галеником, са радом неких великих система које држава дотира?

-Привреду морамо, понављам морамо, да извучемо из рецесије и морају се елиминисати губици у јавном сектору. Галеника је уништена лошим управљањем али ћемо кроз међународни тендер сигурно доћи до решења. Она се може лако опоравити јер се налази у грани која има неисцрпну тржишну тражњу. Са ЈАТ-ом је ситуација другачија. Могуће је драстично смањење трошкова и губитака, модернизација флоте и много боља организација рада. Данас и највеће светске авио куће послују са минусом, па ако желимо ЈАТ као националну компанију, разлику између економске и важеће цене услуге држава мора да плати, односно, покрије. Србија има 175 предузећа у реструктурирању. Покушаћемо да решимо сваку ситуацију, за свако предузеће ћемо се борити, зато смо их поделили у четири групе. У тој подели неке фирме ће и даље остати државне, попут РТБ Бора, Петрохемије и војне индустрије, али ће убудуће бити у стању да измирују све своје обавезе јер ће добити помоћ државе и потом ће самостално да функционишу. И остале три групе ће добити шансу да „стану на ноге“ опет кроз различите модалитете помоћи. Покушаћемо да нађемо решење за свакога ко може да прода робу на страном тржишту, као што су рецимо ИМТ и ИМР. Надаље, за „Вршачке винограде“ се интересују две озбиљне компаније, једна из Кине и друга из Португала. Једино неће више бити реструктурирања и субвенција у недоглед. Рок да све расчистимо и поставимо на здраве производне-тржишне основе је годину и по дана.

Може ли пораст цена енергената довести у питање планове о консолидацији?

-Заиста не знамо шта је већи проблем: јавна предузећа из области енергетике, значи Србијагас и ЕПС, која гомилају губитке због ниске цене или повећавање цене гаса и струје. То је проблем који нема добро решење, већ постоји само мање лоша варијанта. Повећање цена које би та јавна предузећа довело на зелену грану је неодрживо за грађане, а задржавање оваквог стања њих гура у још веће губитке. И ту је онда неминовна нека средња мера у свему. Дакле, дозволиће се ограничено повећање цена уз смањивање свих могућих трошкова у тим компанијама. Све то заједно јесте велики проблем и министарство енергетике мора наћи неко решење да Србијагас и ЕПС буду развојно оријентисане компаније, али да се одређени слојеви становништва заштите социјалним мерама од веће цене гаса и струје.

Србија по свим мерилима има лошу пословну климу, како то променити?

-Данас људи не могу нормално да живе и послују од бирократије. То мора и може да се промени одмах. Урадићемо три битне ствари да побољшамо пословну климу. Прво, модернизоваћемо максимално пореску управу и укинути у наредне две године гомилу образаца и увести електронску управу. Хоћемо да смањимо или укинемо шалтерске контакте, а покушаћемо да променимо и менталитет инспектора како би порески орган био сервис привреде и грађана. Друго је укидање бирократије код издавања грађевинских дозвола и свега што је везано за катастар и промет са земљиштем. Трећа мера је везана за инфраструктуру. Без инфраструктуре нема ни инвестиција, ни развоја. Влада је сагласна да две компаније из Кине граде три аутопута у Србији. Биће то кредитни аранжман од око милијарду и двестотине милиона долара. Реч је о путним правцима Београд-Љиг, Појате-Прељина и Нови Сад-Рума. Старт радова би био почетком лета. Све укупно ће допринети много бољој пословној клими.

Продаја „Моби 63“ законита

-Ја сам за то да се све сумње које постоје у друштву испитају на темељу законске процедуре и без било каквих евентуалних политичких мотива. Ко је крив треба да буде у складу са законом осуђен, ко није мора бити ослобођен произвољних тумачења на нивоу трача. Када је реч о мрежи 063, то је питање за Карића и државу јер се ту ради о томе како је он стекао 51 одсто власништва у Мобтелу. Међутим, када је реч о продаји компаније „Моби 63“ за шта сам ја био задужен, постигнута је историјски највећа цена, и то пред камерама. Сви су тада веровали да ће победити Аустријанци, а победили су Норвежани који су се појавили ниоткуда, предочава Динкић.

Криза евро зоне и утицај на Србију?

-Утицај на нас је велики, јер 58 процената нашег извоза иде тамо. Србија мора наћи и друга тржишта. На кратак рок највећа наша шанса је извоз хране. Преговарамо са Уједињеним Арапским Емиратима о кредиту од 300 милиона евра који би искористили за чишћење канала у Војводини, за наводњавање у централној Србији и за финансирање пољопривредника. Холандија има тридесет пута већи извоз по хектару од нас, ми немамо толики новац да инвестирамо као они, али можемо да направимо битан скок. Убеђен сам да је сасвим реално да се у мандату ове Владе оствари извоз хране и до три пута већи и да је могуће остварити износ од шест милијарди евра. Иако је криза у евро зони, тамо храна може да се прода.

ММФ и арнажман са њима?

- Корисно је да то урадимо због кредибилитета у свету. Финансијски од њих баш ништа не очекујемо, нити нам треба. Очекујем да ће све бити окончано до марта и мислим да ћемо постићи договор.

Косово и будућност Владе?

Ја сам уверен да се проблем Косова неће затворити ни 2013, ни неколико година после. Верујем да ће се дешавати помаци корак по корак. Оно што ћу саветовати Влади је да покушамо да се што висе наше робе извезе на Косово. Треба тежити решењима која ће омогућити да Срби тамо мирније и боље живе.

Избори већ на пролеће, да или не?

Мислим да избора неће бити у 2013. што се види и по буџету који није предизборни већ реформски. Чека нас још много посла. Тек смо почели са неопходним реформама, кренули смо да померамо Србију ка боље и мислим да су шансе за кочење тог процеса мање од једног промила.

bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet


Министарство финансија Републике Србије
Кнеза Милоша 20, 11000 Београд