Министарство финансија - Влада републике Србије
Напредна претрага akcija


Интервјуи
Верзија за штампу
Динкић: Србији ће коначно да сване
21.12.2012.

„Следећа година је преломна за српску привреду. Очекујем велики заокрет на боље и њен коначан опоравак. Ефекат тог преокрета одразиће се на побољшање животног стандарда грађана током 2014.“ Ове оптимистичне поруке шаље Млађан Динкић, министар финансија и економије који за „Новости“ тврди да излазимо из економски убедљиво најгоре године“ још од двехиљадите.
- Ситуација коју је затекла ова Влада била је катастрофална. Привреда је била на коленима, буџет празан, а јавне финансије у хаосу. Све опасности од суноврата и банкрота смо избегли. Сада се лакше дише.

На чему заснивате оптимизам када се и у развијеној Европи криза продубљује, а социјални немири шире?
- Чињеница је да смо стабилизовали јавне финансије. Следеће године преполовићемо буџетски дефицит и зауставићемо коначно раст јавног дуга и камата. Покренућемо привреду тако да очекујемо привредни раст од два одсто.

Опозиција тврди да је та процена превише нереална, док Светска банка процењује да је могућ и већи раст?
- Искрено се надам да ћемо имати и већи привредни раст али се држимо званичне прогнозе. То је скромно али је боље од рецесије.

Ако већ животни стандард неће расти, можете ли да гарантујете да грађани неће живети горе?
- На основу података које имам и стања које знам, могу. Зауставићемо пад стандарда, а услови за постепено побољшање живота грађана оствариће се током 2014. Да би стандард растао, мора привреда да се покрене.
После свега неколико месеци гарантујете опоравак привреде која је у вишегодишњој дубиози…

- То није свега неколико месеци, то су месеци у којима смо донели читав низ конкретних мера да се стимулишу и олакшају привредници који грцају у дуговима. Отписују се камате на пореске дугове, ако привредници редовно плате текуће пореске обавезе или исплате главни дуг. Зато апелујем на њих да искористе ту шансу коју имају сада и више никада. Такође, држава враћа дугове које имамо према привреди и управо смо путарима исплатили 4,73 милијарде динара. Од пролећа ће држава плаћати све дугове у року од 45 дана. Укинули смо парафискалне намете, поједноставићемо бирократију. Идеја је да на све начине подигнемо и покренемо привреду и привучемо инвеститоре.

Колико је утемељена процена да ће извоз да порасте за четвртину у наредној години?
- Чак и под претпоставком да извоз свих других компанија остане на овогодишњем нивоу, а да се само остваре планови „Фијата“ и НИС, имаћемо раст извоза од најмање 25 одсто. Очекујем да ће извоз следеће године бити близу 11 милијарди евра за разлику од овогодишњих 8,6 милијарди. То ће бити први пут да извоз премашује магичну црту од 10 милијарди евра. Ако пољопривредна сезона буде боља, извоз ће бити и већи.

Годинама се прича о повећању извоза хране, а онда нас погоди суша и све падне у воду?
- Имамо план да понудимо пољопривредницима нешто што до сада нису имали. То су дугорочни кредити на 15 година са изузетно ниском каматом за куповину опреме за наводњавање и за подизање пластеника. У кратком року, можемо да утростручимо извоз пољопривреде. Са партнерима из Уједињених арапских емирата преговарамо кредит од 300 милиона евра са каматом 1,5 одсто на 20 година отплате. Тај новац бисмо преусмерили за систем наводњавања што би увећало производњу.

Хоће ли све то утицати на смањење огромне стопе незапослености у држави?
- То је највећи социјални проблем и рак рана привреде. Планирамо да у наредној години коначно зауставимо раст незапослености и да она почне да се смањује током 2014.

На састанку државног врха у вили „Бокељка“ затражили сте од Бајатовића извештај о пословању „Србијагаса“ – шта је епилог?
- „Србијагас “ не може да настави пословање на исти начин. Држава за њихову текућу ликвидност гарантује са 750 милиона евра. Такво стање је неодрживо. Тражимо модернизацију предузећа и реструктурирање и Министарство енергетике сада прави план.

Јесте ли причали и о раду осталих јавних предузећа или је само Бајатовић био на тапету?
- Закључили смо и да је ситуација у „Галеници“ неодржива. Нагомилали су 175 милиона евра дуга, а технолошки вишак је око 1.000 људи. Решили смо да потражимо стратешког партнера за ту компанију која ће ући у приватизацију. Тај залогај је превелик за државу.

Зашто је држава решила да уведе департизацију јавних предузећа тек пошто сте поставили функцинере СПС и ПУПС на директорска места?
- Нисмо имали консензус у Влади да се департизација изврши доследно и до краја. УРС је забранио страначким функционерима да конкуришу на директорска места. Такав став имају и СНС и СДПС Расима Љајића. Нови закон о јавним предузећима је свакако пут ка департизацији јер страначки функционери морају да „замрзну“ рад у партији ако желе да конкуришу за место директора.

Може ли процес против Мирослава Мишковића да наруши политичке односе у Влади?
- Сваки судски процес мора да се одвија у институцијама и далеко од политике. Држава је показала да нико не сме бити недодирљив. Али, нико не сме бити ни осуђен, а без суђења и изношења доказа за сумње. Као што је предимензиониран Мишковићев утицај на формирање Владе, а није га било, тако се претерује и са садашњим утицајем његовог хапшења на опстанак Владе.

Шта ако се докаже да је Мишковић финансирао неке политичаре, о чему се спекулише?
- Ако је неко од политичара узимао новац да би обезбедио неком бизнисмену привилегије, тај мора да иде у затвор. Али, све то мора да се докаже, а не да се диже огромна медијска прашина која само може да деградира борбу против корупције.

Кочи ли неко из Владе ту борбу против корупције што би могло да угрози и стабилност коалиције?
- Нисам приметио да тако нешто постоји. Мислим да цела Влада даје подршку да се све истражи и да се неселективно иде у борбу против корупције и криминала.

Зашто странке владајуће коалиције нису спровеле договор лидера о промени власти у општинама?
- Брзо ћемо видети у којој општини постоји стварна воља да наше странке заједно раде. Није добро ни да из Београда намећемо ту „вољу“ баш свуда. Није корисно ни за демократију да се у свакој општини преслика коалиција са нивоа републике.

Да ли боље сарађујете са гувернерком Јоргованком Табаковић него што сте са Дејаном Шошкићем?
- Неупоредиво је боља сарадња са гувернерком Табаковић.

Постоји ли шанса да се опет политички приближите ДС јер и они предлажу директан избор градоначелника и лансирају идеје о регионализацији?
- Добро је да се у скупштини створи консензус за промену Устава који би омогућио регионализацију Србије. УРС је још пре две године направио план за регионализацију. Драго нам је што је ДС подржавала тај наш концепт и док смо заједно били на власти, али их је изгледа било срамота да то признају. Тада су одбили и да се градоначелници бирају директно и да се уђе у регионализацију.

Кад УРС на пролеће прерасте у политичку странку, шта ће вам бити прва акција?
- Отворићемо јавну дебату о регионализацију Србије већ током наредне године. Идеја нам је да, стварањем заједница општина, омогућимо финансирање региона у централној Србији и пре промене Устава. То ће бити само први корак. Циљ је, да сви грађани имају иста права у Србији.

ХОЋЕМО КОНСЕНЗУС ЗА КОСОВО

Шта очекујете од државне платформе за Косово?
- Важно је сада да се чује шта о том документу мисле Срби са Косова, опозиција и међународна заједница. Није била идеја да одмах са Платформом идемо у Скупштину и да њу изгласа владајућа коалиција, која то увек може. Желимо да чујемо примедбе, идеје, предлоге и да дођемо до што шире подршке.

НЕЋЕ БИТИ ВАНРЕДНИХ ИЗБОРА

Препознајете ли неко политичко жариште које би могло да доведе до ванредних избора наредне године?
- Не видим никакав узрок да се поново иде на биралишта. Шансе за изборе у наредног години су много мање од један одсто. Апсолутно у тај сценарио не верујем. Мислим да сви у Влади имамо много прече послове, а за сада функционишемо као одличан тим.

КО ЗАКАЖЕ, БИЋЕ ИЗБАЧЕН

Хоће ли ова владајућа коалиција храбрије улазити у реконструкцију Владе, ако неки ресори покажу слабе резултате?
- Ова Влада има много већу подршку од претходне, а та парламентарна већина ће још да се проширује. То нам омогућава да без трулих компромиса улазимо у реформе. Ако би се било ко поставио као кочница постављеним циљевима, тај би био избачен из коалиције. Ту немам никакву дилему.

СТИЖЕ БАНКА ИЗ ЕМИРАТА

Када ћете закључити неке конкретне послове са Емиратима?
- Емираћани ће ускоро отворити своју банку у Србији, то ће бити гринфилд инвестиција. Та држава нема банку у нашем региону, а долази нам највећа банка у Голфском заливу и у власништву је шеика. Почели смо озбиљне преговоре и Емирати ће покренити инвестиције у нашој држави. У кратком року, склопићемо аранжман са њима од више стотина милиона евра.

Извор: Вечерње новости
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet


Министарство финансија Републике Србије
Кнеза Милоша 20, 11000 Београд