Ministarstvo finansija - Vlada republike Srbije
Napredna pretraga akcija


Vesti
Verzija za štampu
Dinkić: Ubeđen sam da ćemo zaustaviti krizu
16.09.2012.

Poslušaću Fiskalni savet i minus u kasi dogodine dodatno smanjiti na 3,5 odsto. Biće umanjene sve subvencije, osim onih za poljoprivredu, ali i izdaci za kupovinu robe i usluga.
„Cilj nam je da Srbija ne bankrotira i da ne dođemo ni blizu situacije u kojoj se nalazi Grčka. To ćemo postići ograničavanjem troškova države. Fiskalni savet je u pravu, jedino radikalno smanjenje budžetskog deficita, može na srednji rok da obori nivo javnog duga. Zato sam, nakon što sam pročitao njihov izveštaj, promenio mišljenje i na završnom sastanku obavestio Međunarodni monetarni fond (MMF) da sam odlučio da minus u kasi umesto na četiri, dogodine smanjimo na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, kaže Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede, u razgovoru za „Politiku“.

- Najmanja briga nam je da obezbedimo novac za pokrivanje deficita, bez obzira što to nije lak posao. Veća briga je da ne opteretimo buduće generacije koje će to morati da vrate. Zato hoćemo da obezbedimo trajno smanjenje deficita. Već sam krenuo sa saradnicima da radim na merama kojima ćemo taj cilj postići. Do kraja sledeće nedelje daćemo ministarstvima instrukcije o trošenju u narednoj godini.

Hoćemo li na ime te uštede dobiti zajam za podršku budžetu ili aranžman sa Fondom?

I bez MMF-a, zatvorićemo potrebe za finansiranjem. Ali aranžman bi bio dobar zbog dugoročne stabilnosti Srbije, čak iako ne pozajmljujemo novac.

Izgleda da Ministarstvo finansija i Fiskalni savet ne nabavljaju digitrone kod istog proizvođača. Odakle tolika razlika između procene trenutnog stanja u budžetu?

Izuzetno sam zadovoljan njihovim izveštajem, jer su pohvalili strukturne mere koje preduzimamo. Od 13 zakona loše su ocenili samo jedan, a to je rebalans budžeta za ovu godinu, kojim ni ja nisam zadovoljan. Ako je budžet kao knjiga, onda je dve trećine te knjige za ovu godinu već bilo napisano. To je značilo da samo treba da napišemo zaključak, ili eventualno nešto popravimo. Što je mnogo teže nego da pišemo sve iz početka. Svestan sam da su rashodi previsoki, ali to se neće desiti u 2013. godini kada ja budem pravio budžet. Nismo imali prostora za uštedu, osim da ugovorene obaveze prethodne vlade ostavimo neplaćenim. Tehnički to smo mogli da uradimo i napravimo manji deficit, ali bi to svakako stiglo na naplatu kasnije ili kroz sudska rešenja.

Slažete li se sa ocenom Fiskalnog saveta da niste smanjili minus u kasi, nego sa ste ga povećali?

To je potpuno jasno.

Ali iz brojki koje ste dostavili to nije potpuno jasno.

Oni su potvrdili naše brojke.

Vi ste deficit, bez preduzimanja bila kakvih mera, procenili na 235 milijardi, a oni na 216 milijardi?

Da, zato što oni tu nisu uknjižili neke druge rashode koje mi jesmo. Šta smo mi mogli da uradimo? Da nemamo 13. penziju i ne zaštitimo najugroženije penzionere, da ne isplatimo sredstva „Fijatu“ i da sada nakon što su izgradili fabriku kažemo „puj pike ne važi“. Bili bi neozbiljni pred drugim investitorima. Mogli smo da ne isplatimo subvencije poljoprivrednicima i 120 evra po hektaru koliko je odobrila prethodna vlada i da budemo pohvaljeni. Izabrao sam da sve to stavimo u budžet, bez obzira na to što je deficit visok.
Ono što je neracionalno potrošeno u prvih pet meseci u predizbornoj kampanji ne možemo da vratimo. Rashodi su eksplodirali u prvih pet meseci, a onda su veštački smanjeni u junu i julu tako što država za vreme formiranja vlade nije baš ništa plaćala. Nas je sačekao ogroman račun.

Svi koji su pratili javne finansije znali su da je za vreme prošle stanje u prvoj polovini godine bilo gore nego što se prikazivalo. Da li je sada bolje nego što ga Vi prikazujete?

Izneli smo istinu. Fiskalni savet je u fusnoti, koja je očito promakla javnosti, izneo i ono što smo mi uneli u budžet. Reč je o dokapitalizaciji banaka.Činjenično stanje smo izneli u javnost, nemamo razloga da bilo šta krijemo.

Da li je bilo prostora za preraspodelu?

Ovo je feleričan budžet. Mogao sam da traćim vreme da ispravljam neke sitnice, ali on bi opet ostao feleričan. Moja odgovornost počinje sa budžetom za 2013. godinu.

Koje dodatne uštede ćete napravitu u budžetu za 2013. godinu?

To se, pre svega, odnosi i na kupovinu roba i usluga i na subvencije. Sve subvencije, osim onih za poljoprivredu, će biti smanjene. Kontrolisaćemo i broj zaposlenih i masu plata na svim nivoima vlasti. Zakonom o budžetskom sistemu sprečili smo mogućnost da bilo ko, osim Ministarstva finansija, uvodi takse i naknade. Istovremeno ukidamo 138 parafiskalnih nameta, Skupština će sledeće nedelje usvojiti čak 28 zakona. Zakonom o maksimalnim platama omogućićemo smanjenje zarada u agencijama i javnim preduzećima. Ukidamo sopstvene prihode, a sopstveni rashodi stavljaju se pod kontrolu. To će pratiti i strukturne reforme, radićemo na poboljšanju poslovne klime. Prvo smo napravili seču taksi, sada ćemo da napravimo seču birokratskih procedura. I to ćemo početi od onih gde smo svrstani među najgore na svetu, a to su građevinske dozvole.

Ima privrednika koji tvrde da ništa nisu dobili ukidanjem taksi i nameta, a da su izgubili povećanjem PDV-a.

Ukupno rasterećenje privredi iznosi 10 milijardi dinara. Oko 300.000 preduzetnika više neće plaćati ni firmarinu, niti mnoge druge namete. To je direktno rasterećenje rada. PDV je porez na potrošnju i on ne povećava troškove proizvodnje, već se prenosi na krajnjeg potrošača. Imajući u vidu da je PDV na hranu ostao nepromenjen, ova mera pogodiće uglavnom srednji i viši sloj stanovništva. Naravno da niko ne može biti srećan zbog povećanja PDV-a. Ja sam bio taj koji se borio protiv toga.

Mislite li da ste pogrešili što ste tada bili toliki protivnik Diani Dragutinović?

Ne, naprotiv. Bio sam u pravu. Makar sam uspeo da ga držim godinama na ovom nivou i stvorim rezervu za povećanje sada kada je najteže. Zamislite da je taj porez povećan godinu dana pred izbore uz ovakvo trošenje u kampanji. To bi se pojelo dosad i morali bismo ponovo da ga povećavamo. Ovako, najvažniju municiju smo sačuvali, to je nužno zlo kojim ćemo sprečiti dužničku krizu.

Kao guverner govorili ste da fiskalna politika nije saveznik monetarnoj jer je rasipnička. Kakav ćete saveznik biti Jorgovanki Tabaković?

Ukoliko nameravam da deficit sa sedam spustim na 3,5 odsto onda vam je jasno kakav ću biti saveznik.

Minus u kasi je veliki, zemlja je u recesiji, a inflacija, nezaposlenost i siromaštvo rastu. Kako se leče ti veliki problemi?

Nema tog problema koji se ne može rešiti timskim radom. Postoji jaka želja svih nas u vladajućoj koaliciji, da radimo kao jedan. Dugo vremena nisam ovako intenzivno radio, a bio sam u mnogim vladama, a da sam imao ovako jaku podršku kolega. Za razliku od prethodnih iskustava koje želim što pre da zaboravim, kada su mi nabijali klipove pod točkove. Zato sam ubeđen da ćemo zaustaviti krizu. Nece biti lako, ali kad smo pregurali pocetni period uveren sam da cemo uz mnogo napora I rada uspeti. Sa programom fiskalne konsolidacije koji ce prepoloviti budzetski deficit u narednoj godini – sada lakše dišemo.

Kako ćete, u situaciji kada treba da štedite, istovremeno stimulisati zapošljavanje i zaštiti siromašne, jer to ipak iziskuje neke troškove?

Vlada nije avion sa automatskim pilotom. Njom upravljaju živi ljudi. Automatski pilot bi, na primer ukinuo subvencionisane stambene kredite ili bi rekao da nema para za poljoprivrednike zbog suše. Živ čovek to ne može da uradi. To je razlika između računara i ljudi. Na nama je da rešimo naizgled nerešiv rebus. Koncentrisaćemo sve resurse tamo gde smo sigurni da možemo da uspemo, a to su poljoprivreda i prehrambena industrija, ali i na dalje dovođenje inostranih kompanija. U nedelji koja je za nama imao sam razgovore sa dve velike multinacionalane kompanije i obe će, nadam se, doći u Srbiju. Investicije će krenuti da se realizuju gradnjom novih fabrika u Vojvodini i na jugu Srbije.

Koje su to kompanije?

Ne želim da govorim o tome dok ne potpišem ugovore. Očekujem da se to dogodi do kraja godine. Mislim da ćemo uskoro krenuti u razgovore vezane za rešavanje pitanja Železare Smederevo sa ruskim partnerima.
Kad su neki od mojih saradnika, koje sam jedva ubedio da dođu, videli neke od problema uhvatili su se za kosu i rekli da je to nerešivo. A onda smo prespavali i videli da je naša situacija ista kao kad treba da pojedete slona. Ne možete odjednom, ali možete parče po parče. Verujem u onu narodnu da sreća prati hrabre, a mi smo hrabro krenuli u reforme. Tačno je da ih je trebalo ranije sprovesti, ali to će se dobrim vratiti građanima Srbije jer neće biti u situaciji u kojoj danas gledaju Grke, ili u kojoj su još neke razvijene zemlje.

Bilo je komentara u javnosti da je negde fer da vama zapadne taj vruć krompir jer ste ga vi u vatru i bacili?

A kako sam ga ja to u vatru bacio?

Tu se misli da ste krivi za dobar deo minusa u kasi.

Tih 40 milijardi koji mi DS i LDP stavljaju na teret, nismo izneli iz Srbije. Te pare nisu isparile i otišle u kosmos. One su samo prebačene iz republičkog u lokalne budžete. Ukupan deficit se time nije povećao. DS je samo na rečima bila reformska stranka. Verovao sam im i 10 godina bio koalicioni partner jer su sebe zvali proevropskom i reformskom strankom. A takav je bio samo Zoran Đinđić. Mirko Cvetković nije bio reformista, već zanatlija sa zadatkom – drži bure vodu dok majstori odu. On bukvalno ništa nije radio. I njegova odgovornost je što je puštao da svako radi šta hoće. Ljut sam što je DS to prikrivala kroz lepe slike u medijima, što reforme nisu rađene na vreme pa sada moraju da budu radikalne. Nisam mogao da kreiram deficit ako nisam bio ministar finasija. Mogu da odgovaram za 2006. godinu, kada sam deficit sa minus četiri doveo na plus dva. Sada imam mnogo teži zadatak – da za tri godine deficit za minus sedam smanjim na jedan. Fisklani savet je to izračunao matematički, kompjuter je izbacio rešenje, a sada to treba sprovesti sa živim ljudima. Stezati kaiš narodu koji više nema šta da steže je nemoguće. I to mi ne pada na pamet.

Antrfile: Iluzija o krupnim kapitalistima

Krupni kapitalisti su, čini se, dobili od ove vlade sve što su hteli. Zalagali su se da se plate ne zamrznu, da se ljudi ne otpuštaju kako im to ne bi oborilo tražnju, smetao im je guverner…

To je samo iluzija. Svi ima da plate porez prema svojoj snazi i neće biti niko izuzet. Baš me zanima da li baš svima u prethodnom periodu naplaćivan porez. Što se mene tiče niko neće biti izuzet. Sva velika preduzeća biće predmet kontrole bez izuzetka. Ko posluje po zakonu imaće svu podršku čak i javnu pohvalu, a ako je neko svoju poziciju stekao na utaji poreza ili selektivnoj naplati, biće sankcionisan. Takođe, uskoro ćemo početi i sa ukršanjem prihoda i imovine svih građana Srbije. Uvešćemo red u javni sektor tako što ćemo najpre evidentirati šta sve postoji u javnom sektoru, ko su zaposleni, koliko su im plate. Mi to sad ne znamo.

Izvor: Politika

bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet


Ministarstvo finansija Republike Srbije
Kneza Miloša 20, 11000 Beograd