Ministarstvo finansija - Vlada republike Srbije
Napredna pretraga akcija


Intervjui
Verzija za štampu
Dinkić: Ovo je prva kasa po meri siromašnih
12.09.2012.

Trinaestom penzijom za najsiromašnije, pokazujemo da želimo da onima koji najmanje imaju najviše pomognemo. Što se tiče bogatijih, najkasnije početkom sledeće godine, kada uspostavimo kompletnu strukturu Poreske uprave, krenućemo sa primenom onoga što nikada nije zaživelo u Srbiji, a to je unakrsno ispitivanje prihoda i imovine.

Ne stoje zamerke da smo novim paketom ekonomskih mera teret krize prebacili na siromašne građane, a ne na bogate. Rebalansom budžeta najviše ide za agrar i socijalnu zaštitu, kaže u intervjuu za Večernje novosti predsednik Ujedinjenih regiona Srbije i ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić.

Rebalans i nove mere podržavaju svi u Vladi?
- Apsolutno da. Ovo nisu obične izmene zakona, čak smo napravili i neke tektonske promene kao što je ukidanje sopstvenih prihoda ministarstava, agencija, fondova i uveli bolju kontrola rashoda resora. To je radikalna promena budžetskog sistema i ne bi mogla da prođe da nisam imao saglasnost svih.

Kolike uštede očekujete od bolje kontrole rashoda resora?
- Oko 20 milijardi dinara tokom sledeće godine. Ubuduće će svi sopstveni prihodi ministarstava ići u centralni budžet, a onda će oni, za specifične programe, tražiti dozvolu Ministarstva finansija ili Vlade. To znači da pare neće više moći da se troše za razna oglašavanja, seminare… .

Sad vam opet mogu zameriti da ste „gospodar“ svih finansija u zemlji?
- Ne. Budžet Ministarstva finansija je budžet države, a rashode u krajnoj liniji određuje Vlada, koja daje saglasnost za programe, uz naše mišljenje. I na kraju, parlament je taj koji odobrava trošenje iz budžeta, a do sada skupština nije mogla ni da zna kakvi sve prihodi i rashodi postoje, jer nije postojao uvid u tzv. sopstvene prihode i rashode različitih budžetskih korisnika. To su ogromne pare, oko 40 milijardi su ukupni prihodi očekivani u sledećoj godini.

Koliko je takvih budžetskih korisnika?
- Mnogo. To su bukvalno svi, osim sudova.

Mere ne obuhvata i smanjenje subvencija javnim preduzećima, a koje su najveći gubitaši. Zašto?
- Već smo doneli zakon o maksimalnim platama u javnom sektoru, upravljačke neće moći da pređu 162000 dinara bez minulog rada. U tom smislu najviše smo štedeli na sebi.

Koliki udar na cene će izazvati povećanje PDV sa 18 na 20 odsto?
- To je mera koju sam želeo da izbegnem, nisam srećan zbog toga, ali je situacija takva da bez nje ne bismo mogli da garantujemo isplatu penzija i plata. Da nije ovoliki budžetski deficit nikada ne bih povećavao PDV. Naravno da će dizanje PDV na robu široke potrošnje imati izvestan inflacioni pritisak ali omogućili smo da oni koji su najslabiji, a to su preduzetnici i mala i srednja preduzeća, sa prometom do 50 miliona dinara godišnje, mogu PDV od 1. januara da plaćaju tek kada robu naplate, a ne kad je fakturišu. U tu grupu spada 86 odsto svih poreskih obveznika.

Koliko će ukidanje 130 fiskalnih nameta pomoći privredi?
- Od toga će najveću korist imati oko 300.000 preduzetnika i malih preduzeća. Oni od 1. oktobra više neće plaćati firmarine i taksu za isticanje reklame, što su im bili značajni troškovi. Ukidaju se takse za čamce, splavove, restorane na vodi… Čak se građani oslobađaju i takse za koju možda nisu ni znali – za držanje pasa i mačaka.

Zašto je najveći porast akciza na gas?
- Kod cigareta smo samo pomerili predviđeni plan koji je postojao u zakonu za povećanje akciza od Nove godine za 1. oktobar. Želimo da što više prihodujemo do kraja godine. I tad će akciza na duvan ostati niža nego u drugim zemljama. Kod naftnih derivata ne menja se akciza na bezolovni benzin, a na dizel se povećava jer je nenormalna razlika između bezolovnog i dizela. Sa naftašima smo dogovorili da cenu ne povećavaju za pun iznos akciza, tako da će skok dizela biti 2,5 dinara, a ne pet, koliko se povećava akciza. Gradsko saobraćajno, kamioni će imati povraćaj od pet dinara, pa će im gorivo biti jeftinije nego danas.

Ekonomisti već zameraju da će ove mere imati kratkoročni efekat i da suštinski neće povećati proizvodnju koja je ključna za izlazak iz krize?
- Kada ste u teškoj situaciji, morate da birate ono što je najmanje teško. Išli smo na to da rasteretimo troškove proizvodnje, jer samo ona može Srbiju da izvede iz krize, dok smo blago povećali oporezivanje potrošnje.

Hoćete li, ipak, morati da prodati neko javno preduzeće?
- Sigurno nećemo prodavati niti Komercijalnu banku, ni EPS, Železaru, niti bilo koju kompaniju koja je državni monopol. Za neka druga preduzeća kao što je JAT tražićemo strateške partnere.

A Telekom?
- Mogli bi da razmotrimo ponudu za privatizaciju Telekoma Srbija, ukoliko bi cena za 100 odsto kapitala bila najmanje 2,5 milijarde evra.

To je, praktično, više nego što je traženo na prošlom tenderu?
- Ne moramo da žurimo, ako takve ponude nema. Govorim o minimalnoj ceni, ukoliko bude zainteresovanih tokom celog mandata vlade.

Kako nameravate da svedete minus države sa sadašnjih sedam na četiri odsto BDP u 2013. godini?
- Tri su ključne aktivnosti. Prva je pokretanje domaće poljoporivredne i prehrambene industrije. Povećavaćemo budžet za poljoprivredu. Dogodine uključujemo i investicionu komponentu, a koja će pomoći da povećamo produktivnost po hektaru. Pokušaćemo i da trajno rešimo problem navodnjavanja i odvodnjavanja. U Ministarstvu se radi i mapa kapaciteta čuvenih u nekadašnjoj Jugoslaviji, od „Srbijanke“ preko „Džervina“ u Knjaževcu. Pokušaćemo da poput modela „Budimke“ to pokrenemo, kako bismo omogućili da poljoprivrednici iz tog kraja imaju kome da prodaju proizvode.

Drugi pravac?
- Rekao sam već da neću stati dok ne dovedemo „više Fijata“ u Srbiju. Danas sam imao razgovor sa velikom kompanijom iz automobilske industrije, koja želi da investira 500 mililiona evra u jednom gradu u Vojvodini. Mogu, konačno, da najavim vrlo brz početak investicije italijanskog „Geoksa“ u Vranju. Treća oblast je vojna industrija.

Kada će vlada krenuti u najavljeno ukidanje brojnih agencija?
- Tri agencije iz oblasti koju vodim biće ukinute već u septembru – Nacionalna turistička razvojna korporacija. Republički devizni inspektorat i Uprava za igre na sreću. Bitna stvar koja će poboljšati likvidnost privrede je i uvođenje penala državi, od 1. januara, ako kasni sa vraćanjem poreza privredi. Moj cilj je da ne platimo ni dinar zatezne kamate, da dovedemo sebe u red.

Stranke na vlasti su u kampanji obećavale profesionalizaciju javnih preduzeća, ali stiče se utisak da se ona i dalje dele kao partijski ratni plen…
- Profesionalizacija upravljanja u javnom sektoru je neminovnost. Ministarstvo finansija je pripremilo Zakon o javnim preduzećima koji će Vlada možda usvojiti već u petak. On predviđa da se direktori svih javnih preduzeća, od republike do lokala, razreše i budu v.d. do izbora novih na konkursima, koji će odmah biti raspisani. Takođe, napustiću praksu da ministar bira direktore 173 filijale Poreske uprave širom Srbije i oni će se birati na konkursu.

Da li ova vlada bolje funkcioniše nego prethodna? Da li je teško uskladiti donošenje odluka, kad u vladi sede tri jake ličnosti – Dačić, Vučić i vi?
- Možda je rano za procene, ali za ovih 45 dana odlično funkcionišemo. Svake nedelje najmanje jedanput se vidimo. Ne samo mi koji vodimo stranke vladajuće koalicije, već i većina ministara. Takođe, sednice vlade imamo više puta nedeljno.

Imate li i vi utisak da postoje dva premijera u vladi – Dačić i Vučić?
- Ne. Potpuno je jasno da je Dačić premijer, a da smo svi mi ostali ravnopravni članovi ove vlade. A disciplinu, koja je uvedena u ovoj vladi, nisam video u prethodnih 10 godina. Prošlo je tek 45 dana, ali ako ovako nastavimo, ovo će biti najbolje organizovana i najdisciplinovanija vlada do sada.

JELAŠIĆ ZA SAVET GUVERNERA

Ima li nesuglasica između vas i Jorgovanke Tabaković oko toga ko će biti viceguverneri NBS? Jeste li tražili da se deo obavezne rezerve preusmeri privrednicima?
- Nema nikakvih nesuglasica među nama. Nisam tražio ništa za obavezne rezerve. Jedini razlog zašto naš poslanički klub nije želeo da se prošle nedelje pitanje izbora viceguvernera nađe u parlamentu je što ne želimo da se o jednoj stvari dva puta raspravlja. Na istoj sednici treba izabrati i viceguvernere i članove Saveta guvernera NBS.

Podržavate li predlog guvernera NBS za mesta viceguvernera?
- Podržaćemo, sa zadovoljstvom, sva tri kandidata koje je NBS predložila: i Dianu Dragutinović, i Anu Gligorijević i Veselina Pješčića. To su izuzetni profesionallci, od kojih sam sa dvoje i ja sarađivao dok sam bio u NBS. Ono što ja znam za savet – guvernerka me je obavestila da će kandidovati Stojana Stamenkovića, doajena makroekonomske analize, što ćemo podržati. Naš predlog će biti Radovan Jelašić za predsednika Saveta guvernera.

TADIĆU ŽELIM SVE NAJBOLjE

Kako odgovarate na kritike Borisa Tadića da nije hteo sa vama u vladu jer ste hteli da držite pod kontrolom sve finansije u zemlji?
- Tadiću želim sve najbolje u daljoj karijeri. Bilo je trenutaka kada smo odlično sarađivali. Mislim da je grešio u poslednjih par godina u načinu pogleda na upravljanje državom. Verujem da će sada, kada je u opoziciji, biti svesniji tih grešaka i da će biti u mogućnosti da neke ispravi. On je mlad čovek i pred njim je budućnost. Želim mu sve najbolje.

Za koga navijate u trci za šefa DS – Tadića ili Đilasa?
- Ne zanima me rasplet u DS. Moj cilj je da jačam uticaj URS.

Izvor: Novosti
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet


Ministarstvo finansija Republike Srbije
Kneza Miloša 20, 11000 Beograd