Министарство финансија - Влада републике Србије
Напредна претрага akcija


Саопштења
Верзија за штампу
Саопштење
02.07.2010.

Главна карактеристика рада Министарства финансија, у претходне две године, јесте вођење адекватне фискалне политике, а највећи резултат ликвидност буџета. Заустављен је тренд високог номиналног и реалног раста јавне потрошње и значајно је смањена већина позиција јавне потрошње – нпр учешће јавне потрошње у БДП, ребалансом за 2009, смањено је за скоро 2 процентна поена, што је највеће смањење у новијој историји Србије. Поред тога, побољшана је структура јавне потрошње, што подразумева раст учешћа инвестиција и пад учешћа текуће потрошње, наводи се у извештају Министарства финансија о двогодишњем раду, који је достављен председнику Владе Србије Мирку Цветковићу.

Ради обезбеђивања макроекономске стабилности и ублажавања последица светске економске кризе, Министарство је иницирало и окончало преговоре са ММФ-ом. Прво је, новембра 2008.године, потписан стенд-бај аранжман "из предострожности", вредности 520 милиона долара, да би у марту 2009. био потписан нови стенд-бај аранжман од 2,9 милијарде евра. Захваљујући потписаном Бечком споразуму, пословне банке су задржале своју изложеност према Србији, а прошле године су нам „донеле“ и додатна средства. У оквиру директних надлежности, Министарство је у циљу спречавања ширења кризе, повећало ниво осигураних депозита са 3.000 на 50.000 евра, суспендовало порез на приход од камата по основу девизне штедње и плаћање пореза на капиталне добитке на приход по основу преноса уз накнаду хартија од вредности. Донета је и одлука о повезивању стажа радницима одређених предузећа која имају неизмирене обавезе за пензијско и инвалидско осигурање за период од 1.јанара 2004 - 31.децембра 2009. Тиме је омогућен одлазак у пензију за више од 47 хиљада радника, а држава је за то, до сада, издвојила нешто више од 13 милијарди динара као бесповратну помоћ.

У претходне две године, обезбеђена је финансијска подршка пројектима у укупном износу од 1.625.385.000,00 евра и више од 10.000.000.000,00 динара. Највише новца обезбеђено је за инфраструктурне пројекте (957.885.000,00 евра), финансирање МСП (280.000.000,00 евра), науку (225.000.000,00 евра), здравство (80.500.000,00 евра), просвету (50.000.000,00 евра). Првом на листи приоритета, Коридору 10, обезбеђена је подршка од 809 милиона евра од међународних финансијских институција и 7,5 милијарди динара из буџета. Из буџета је издвојено и додатних 1,85 милијарди динара за експропријацију земљишта дуж Коридора 10.

Обезбеђена су и значајна средства бесповратне помоћи Републици Србији – потписани уговори у вредности од 89 милиона евра, а испрограминарани програми за бесповратну помоћ ИПА фондова за укупно 535 милиона евра. Потписани су и споразуми о прекограничној сарадњи, којима је уговорена помоћ од још 141 милион евра.

Обезбеђена је и стабилност јавних финансија, која се огледа у уредном измиривању обавеза државе. Емитовањем записа рочности 3,6,12 и 18 месеци омогућен је развој динарског финансијског тржишта државних хартија од вредности. Тиме је обезбеђено 130 милијарди динара за финансирање буџетског дефицита и рефинансирање доспелих обавеза.

На пољу реформе јавних финансија, усвојени су важни закони: Закон о државној помоћи, којим је успостављен систем контроле државне помоћи, Закон о јавним набавкама, што је један од првих системских антикорупцијских закона и Закон о буџетском систему, који је успоставио оквир за бољу контролу трошења новца. Приликом израде буџета, уведени су нови стандарди којим су свеобухватније приказани приходи и расходи. Буџет за ову годину, по први пут, приказује сопствене приходе буџетских корисника, износе бесповратне помоћи и пројектних зајмова, као и губитке пореских прихода по основу пореских олакшица и умањења пореске основице. Усвојен је и нови Царински закон, којим су поједностављени и убрзани царински поступци. Усвојено је или парафирано 18 споразума о избегавању двоструког опорезивања, од укупно 37 колико је их је у примени. Изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана смањене су стопе пореза на приход од капитала и на капиталне добитке са 20 на 10 одсто и изједначене висине неопорезивог износа за све обвезнике годишњег пореза на доходак. Усвојеним изменама и допунама Закона о порезу на добит предузећа дограђен је систем опорезивања добити правних лица, које су усклађене са међународним стандардима, а главна новина је могућност да се порески период разликује од календарске године. У претходне две године, на предлог Министарства финансија, Скупштина је усвојила укупно 93 закона.

Захваљујући адекватној фискалној политици, вођеној у претходне две године, међународна агенција „Standard & Poor's” побољшала је кредитни рејтинг Србије са „ББ минус“ на „ББ стабилни“. Оцењено је да су спољни притисци са којима се Србија суочава ослабљени и да ће се буџетска консолидација појавити у средњорочном периоду. Бољи кредитни рејтинг утицаће на повољније услове кредитног задуживања Србије и побољшање инвестиционе климе. Србија је једина држава региона која је добила бољу оцену кредитног рејтинга, а додатно побољшање очекује се после завршетка реформе јавне админситрације и пензијског система, што ће побољшати изглед одрживости јавних финансија Србије.
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet


Министарство финансија Републике Србије
Кнеза Милоша 20, 11000 Београд