Министарство финансија - Влада републике Србије
Напредна претрага akcija


Вести
Верзија за штампу
Суфицит републичког буџета 15,4 милијарди динара
09.11.2005.

„Ове године ће Србија, по први пут у историји модерних јавних финансија, остварити суфицит у буџету“, изјавио је министар Динкић. Према речима министра, овогодишњи суфицит на консолидованом рачуну, који обухвата републички буџет, буџет локалних самоуправа и фонда социјалног осигурања до краја године износиће око 35 милијарди динара. Једна од позитивних последица овог суфицита је редовна исплата и повећање пензија.

„Од сутра, после десетак година, почиње исплата пензија у текућем месецу за претходни месец“, додао је министар, и нагласио да је то друго повећање пензија за два месеца. Укупан раст пензија износи 10,6%, а просечна пензија износи 12 300 динара. Исто важи и за оне који примају земљорадничке пензије, који ће 16. новембра примити пензије за октобар, увећане за 40% у односу на септембарску, због једнократне надокнаде 20,5 месеци кашњења у исплати пензија.
Министар је такође најавио повећање плата запосленима у војсци, образовању и здравству, као резултат извршене рационализације. Највеће повећање плата очекује се у области здравства, где је 7140 људи споразумно напустило посао у здравственим институцијама.

Питања која су још увек отворена у преговорима са ММФ су исплата дуга пензионерима и план за исплату плата у јавним предузећима Министар је на ту тему изјавио: „Ја не одустајем у преговорима које водим око овог питања и очекујем да ћемо постићи договор по том питању у наредним данима.“

Што се тиче даљих преговора са ММФ, у понедељак се у скупштини очекује расправа и усвајање пакета закона, пре свега буџета за 2006. годину, пакет здравствених закона, измена закона о фонду за развој, закон о банкама. „Моја претпоставка је да би до краја новембра требало да се оконча расправа о сету ових закона“, нагласио је министар додавши да је њихово усвајање кључно за успешан завршетак аранжмана са ММФ.

Динкић је изјавио да приватизациони приходи, односно приходи од приватизације банака и предузећа, износе 38 милијарди динара до краја октобра, што је око 13 милијарди више од планираног за ову годину. Занимање за приватизацију Војвођанске банке је врло велико, док је тендер за приватизацију Нишке банке при крају, где је првопласирани понуђач ОТП, највећа мађарска банка. Тендер за приватизацију Панонске банке објављен је 28. октобра 2005.

„У октобру смо остварили до сада рекордни суфицит од 5,6 милијарди динара“, рекао је министар, додавши да су приходи износили 39,8 а расходи 34,2 милијарде динара. За првих 10 месеци приходи су износили 334,4 милијарде, расходи 318,9 милијарди, а суфицит републичког буџета 15,4 милијарде динара. У истом периоду локалне самоуправе су оствариле суфицит од 7,8 милијарди динара.

Министар је указао на јасну разлику оствареног буџетског дефицита, односно суфицита, у току ове године у односу на 2003. годину, што по његовин речима указује да је извршено снажно фискално прилагођавање. „Потпуно смо преокренули ситуацију у српском буџету за ове последње две године, на шта сам веома поносан“, изјавио је Динкић. Такође се примећује раст остварених примања буџета, који су у октобру достигли рекордних 40 милијарди динара.

Укупни јавни приходи се приближавају износу од 600 милијарди динара, док упоредни преглед остварених одређених јавних прихода показује да је највећи раст прихода остварио порез на додату вредност, 40% више од пореза на промет у току прошле године. Укупни порески приходи су 22,3% већи него прошле године, при чему је наплаћен дупло већи износ акцизе на дуванске производе у односу на 2004.

„Средином 2004. године креће нагли раст извоза у Србији“, рекао је Динкић нагласивши да је то резултат промена извршених у претходном периоду, промена које се данас спроводе, као и страних директних инвестиција. Извоз је устаљен на око 400 милиона долара што показује раст од око 40%, а министар је изјавио: „Очекујемо да у последњем кварталу ове године извоз буде виши од 400 милиона долара и да се настави јак тренд раста извоза.“ Раст увоза је 4%, тако да је спољнотрговински дефицит смањен за 13%. Укупан суфицит платног биланса је 1,2 милијарде долара у овом периоду, што је условило раст девизних резерви Народне банке Србије. Ово је резултат високог раста извоза као и дупло већег износа страних директних инвестиција.

Највећа извозна подручја су Босна и Херцеговина, Италија и Немачка, при чему је повећан суфицит у размени са Босном и Херцеговином и Македонијом, а смањен дефицит у размени са Италијом и Немачком. Главни производи за извоз су пољопривредни производи, аутомобилске гуме, производи од челика, подни покривачи и тапете, и после дужег времена, одећа, кожа и обућа.

Министар је навео оснивање Агенције за осигурање и финансирање извоза као једну од подстицајних мера Владе републике Србије. Ова агенција располаже капиталом од 25 милиона евра и од овог месеца почиње одобравање кредита извозницима. Укупан кредитни потенцијал до краја ове године је 9 милиона евра, а према правилима агенције и Владе Србије, одобраваће се краткорочни кредити (3 – 6 месеци) у износу од 30 000 до 450 000 евра за обртна средства, са врло повољном каматном стопом од 3% годишње. Ови кредити су намењени предузећима која у претходној години имају остварен извоз од милион евра и уговор за исту суму за ову годину.
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet


Министарство финансија Републике Србије
Кнеза Милоша 20, 11000 Београд